Policijski glasnik

2б0

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 34

Марија Ћурчић , родом је из Аде у Бачкој, имала је 32 године, распуштеница је. Са њом сам се упознао пре 5 година у Смедереву, када још држах каФанску радњу и од тог доба нисмо се раздвајали све до пре неколико дана. Ја сам радио каФанску радњу свега две године, па сам пропао и отпочео се бавити риболовом. Тај посао радио сам до пре месец дана, када сам, заједно са Маријом дошао у Београд и стали у службу у хотел »Славија«, где смо остали до пре неки дан. 28. јула тек. год. напустили смо службу услед тога, што је и сам хотелијер напустио радњу и отишао у Смедерево. Оставши без службе, ја и Марија, иреселимо се у стан код њене стрине, Кате Тобџиске, која станује у улици »Високој«. Јуче пре подне почех разговарати с Маријом о месту, које нам беше нашао један овдашњи посредник, али ми она рече, да се ја за њу ништа не бринем, већ да гледам за себе. Тражила је, да се са свим оканем, и да раскинемо све односе међу нама. Можете замислити, господине, како је ово на мене утицало? Док сам имао и газдовао, она ме није хтела оставити, а сада, када сам остао без игда ичега, па и без рада, она ме тако немилосрдно тера од себе. Иоред свега тога, ја јој не рекох ни речи. Мислио сам, да ће се најзад сажалити и пристати да примимо понуђено нам место. —• Јутрос јој опет поменух о служби, али она не хтеде ни да чује, већ ми опет понови све оно, што ми је јуче рекла, па по том, не обзирући се на моју молбу, диже се и оде у Земун. Ово је, господине, било и сувише за мене. Нисам просто знао шта ћу да радим. Био сам изван себе. Реших се, да окушам и последње средство; да још једном замолим Марију. Мишљах, да ће се умилостивити, да ће омекшати, ако је потсетим на она срећна времена, која смо некада проводили. Ради тога, данас по подне сачеках њен повратак из Земуна, пођем са њом улицом »Савском« и почнем је преклињати, да не тера са мном више комендију. У место сваког одговора, она ми рече да је не узнемирујем, јер ће звати позорника да је заштити. Кад то чух, господине, смрче ми се пред очцма, дохватих несвесно нож, који ми беше за појасом, и ударих је њиме. — — — — •— —■ — — — —■ • —■ Знате већ шта је после било. — Је л ти жао Марије? упита га писар, који га саслушаваше. — Ни мало је не жалим, господине. Како је радила, тако је и прошла. Кајем се само за то, што сам постао убица. — Имаш ли још што да изјавиш? — Имам. — Шта? — Желео бих знати: је ли Марија још у животу, и на које сам је место ударио? — За п1то то питаш? — Биће ми лакше, чини ми се, ако то знам. — Добро, онда знај, да је Марија мртва и да си је ножем ударио по сред срца. — Хвала ти за то, господине. Ето, то је убица изјавио на првом саслушању код кварта чим је дело извршио... 31. пр. мца Марија је убијена тачно у 4% сата по подне пред каФаном званом »Сављанска«. По извршеном убиству, Михаило није покушавао да бежи, већ је мирно сачекао жандарма и предао му нож, с којпм је убиство извршио. Потпуно свесан онога, што је учинио, Михаило сада, у друштву са Ванђелом, у затвору Управе града Београда, мирно очекује награду за свој злочин. Желети је, да се остали љубавници не угледају на ову двојицу, јер би се у том случају свакога дана одиграла у Београду по једна љубавна драма, слична овима. Жарко Ракић, Јоца Сакошанин и Идија Продановић познати кесароши и скитнице из Београда, ухваћени су овде без путне исправе. Молим за извештај да тамо нису учинилп какво казнимо дело. Код Жарка нађено је 300 динара. Тако је гласио телеграм начелника среза рамског упућен из Вел. Градишта 23. пр. мес. под № 10294, Управи града Београда. На ово питање, Управа је под 25. истим месецом послала одговор среском начелнику, да именовани 'овде ни за какко дело не одговарају, јер тако су и сви квартови Управу известили. Жарко с брадом

Жарко без браде

Већ 26. дакле један дан доцније, дође опет слично питање од^начелника среског из Кучева. И њему је одмах послат одј ' говор као и рамском Преврните листове „Полиц. Гласника", нађите 80 страну у бр. 11. од ове год. Тамо ћете видети опет сличан случај о Жарку. Начелство окр. крагујевачког доставило је депешом Управи града Београда, да се Жарко од неколиг ко дана тамо бави, да лумпује, троши и све плаћа банкама и наполеонима. Доносећи тај извештај окр. начелства ми смо донели и слику Жаркову. Питали смо, да ли ће ко у њему познати лопова. И, већ, у 13. броју на стр. 90. јавили смо: да су неки сељаци у срезу звишком, у изнетој слици познали лице, које је тамо некоме измамило преко 300 динара да му корсем набави калупе за прављење лажнога новца. — За ово дело Жарко је на захтев среског начелника спроведен њему из Крагујевца. Но како се види, он је слободан, што значи да се извукао од одговорности. Сад опет путује по Србији; оиет је дакле пун пара. Удружен са добрим »снагама® Јоцом и Илијом нознатим опера.торима, он је створио агентуру као »Трикоша и Каколе" и лутују из места у место, да своју »агентурну« радњу што више развију. Ми смо се постарали да му изнесемо и другу слику — без браде —■ коју смо добили од чиновника из крагујевачког начелства. То је потребно, јер он је час с брадом, час без ње. Јоцу Сакошанина изнели смо још у прошлој години у 8. бр. на страни 62. но тада изнета слика његова беше из ранијег доба, кад је још као дечко крао и варао. Сад доносимо и његову нову слику, по којој се може лако познати. Јоца је лопов од детињста и врло вешт у своме занату,а такав је јамачно од потребе Жарковој дружини. Илија Продановнћ стари је лопов. Зна и шлосерај, па ако устреба да се »оправи« каква брава, ту је

Јоца Сакошанин