Policijski glasnik

8р0ј 36

11ол ИЦ иј 0 ки глао И ик

2? 5

»Официр изгуби свој сахат", рече она, радознало загледајући ствар, „али то је неки чудан сахат, ја се у њ не разумем.« »Наравно, необичан сахат®. гтримети номоћник смешећи се — »сахат за оружје. (< »Сахат за оружје ? 1( упита девојчица радознало, »ја никад нисам што чула о таком сахату.« „То верујем, дете; такав сахат са свим је нов проналазак. <( „А за шта служи тај сахат ? ;< »Одмах ћу ти објаснити. Видиш црну иглу у сахату. Узми ону гвоздену варјачу и принеси је сахату близу. Тако, добро. Пази како игла својим врхом показује тамо, где ти држиш кашику." »Јест, јест, чудновато! викну девојче, коме ствар очевидно чињаше задовољство. »Па на што то, чему служи ? с< упита за тим. „Да покаже место, где стоји скривено гвоздено бружје." „Боже! Кад би оФицир лмао уза се сахат код лисника...." »Врх од игле одао би му, да под њим има скривена оружја«, упаде јој у реч нолициски чиновник, гласом који прети. Девојче паде на колена и, нодигнувши руке, стаде молити за милост. »М18епсогсиа, несрећа, будите милостиви према сиротом оцу моме!« Полициски чиновник знађаше сад све. Вез одговора, изађе напоље. Још исте ноћи, пошто је киша угасила ватру, шчистише војници пепео са згаришта и разгрнуше земљу. После напорна рада, наиђоше на неку шупљу стену, у којој беше читав магацин употребљивих пушака и другог оружја. Марони и његови другови, који су, служећи иреденти, све ово оружје ту сложили, наравно беху побегли, опоменути на време оним ватреним стубом, а угљен и пепео зденутих лисвика јамачно би остао најсигурније сокровшлте оружја, да га није проказао поручников »оружни сахат к ....

ЕЛЕКТРИЦИТЕТ И ЊЕГОВА КАЗНЕНОПРАВНА ЗАШТИТА Под овим натписом, бечка Нова Слободна. Преса ових дана донела је један чланак, који заслужује и нашу пажњу, за то га овде доносимо у целини. Он гласи: Прошле зиме први пут је један аустриски суд судио о једном случају, који се, у суштини својој, тииички састоји у овоме: Неко је из спроводника главне електричне станице, без знања и допуштења власника овога предузећа, у намери противунравног присвајања, узимао електричну струју, било ради осветљења или преношења снаге, и тиме наносио штету заводу за електрицитет. Овај ио себи зацело не баш необичан и уз то врло прост догађај, изнео је на видик питања и мњења, која су у стручним круговима предмет научног оцењивања. Та расуђивања врзу се око овога: » Може ли бити крађе електрицитета?" и: » Шта је, с аравног гледишта, електрицитет ? 1< Ствар је занимала, најпре, судове у немачкоме царству, где су од године 1896. о оваким конкретним случајима давана мњења и доношене одлуке и од стране највиших иистанција. Пошто се примена електрицитета све више шири и у нашој отаџбини (Аустрији) на све могуће начине, није могло проћи без прилике да иста питања не настану и у нас. Правилно правно схватање мало час поменуте противуправне радње заиста је ванредно тешко, нарочито у колико о том ваља судити, да ли ту доиста има оног преступа противу својине, који би се, како би на први поглед могло изгледати, квалиФиковао као крађа. Аустр. казнени законик у свом §. 171. иоставља као критерију за крађу ову одредбу: »Ко ради своје користи узме туђу покретну ствар из државине другога, а без пристанка овога -— чини крађу. (< Држећи се одредбе немачког казненог законика, која исто тако гласи, немачки судови у први мах решаваху скоро без изузетка, да, према закону, у оном намерном, бесправном и некоректном узимању електрицитета нема крађе, из разлога тога, што је крађа, а тако и превара, могућа само код какве (покретне) „сгварц", дакле на каквом » телесном <( добру. А телесне ствари, како школа учи још од римског права, само су оне, које се могу ухватити н

опипати. Те особине, с иравом се вели, електрицитет никако нема, нити се у научним деФиницијама ове природне спаге може наћи каква ослонца за појам о њему као о ствари.« Ко би данас и знао објаснити шта је баш управо електрицитет ? Неки тврде да је то бајаги неки »Флуид«, већина, пак, са исто толико поуздања, сматра га само као неко »стање <( , изазвано појавима, чији су узроци још неисиитани. Зар није недавно један од најславнијих електротехничара, на жалост ту скоро су више рано преминули Галилео Ферари, покушао да конструише неки појам о електрицитету, па и из његових, и ако лепих и поезијом надахнутих речи, види се оно »не знамо. <( Правнику као практичару и не остаје, дакле, ништа, него да каже: Кад природна наука до данас о томе ништа није јасно изрекла, још мање може бити задатак јуриспруденције и судства да аподиктички решава о суштини појава, којијечисто Физикалан. Али нека електрицитет заиста и не би имао ничег материјалног, телесног у себи, нека, дакле, не би био ништа друго него једно »стање« или „снага", здрав разум при свем том не може затворити очи пред тим, да је самовољно и беснравно узимање електрицитета, који се производи и продаје, те је по томе економско добро, које на пијаци има своју вредност, да је тако противправно узимање електрицитета радња, за коју ваља казнити, и која према томе треба да се подоеде под казнени закон. Ма како било са појмом електрицитета, извесно је да овај аостоји, јер се спољашње јавља и силно показује, непоречно је да је ту. За ово је потпуп доказ већ сам тај случај, што се електрицитет може присвајати, одузети од произвођача, кога он стаје рада и новаца. Правди и правном осећању потпуно ће се одговорити, ако се ради схватања електричне енергије као ствари, не будемо бојажљиво придржавали разликовања да ли што телесно и материјално постоји или не, а са економског гледишта оправдано је, да електрицитет, који је тек у најновије време постао предмет саобраћаја, буде у том саобраћају и правно што боље заштићен. Оно, што избија на површину при овом, јесте, да ли је електрицитет »снага с< или »материја <( , али ће ваљда битинајправилније, да се схвати да је из обојега сложен, да су снага и материја нераздвојни и да једна без друге не може ни бити. Са свим исто спорно питање беше пређе, кад је пронађен и ирактички примењен »светлећи гас. (< Али ту је брзо сву сумњу разбио Факат, да је гас несумњиво материја, јер се извеснпм хемиским процесом може довести у течно стање. Према овоме значајне су речи једног од најбољих савремених правника, професора Дернбурга, о појму електрицитета као ствари, а које од прилике казују, да појам о ствари, како се он у римском праву и доцније у току времена до данас утврдио, не сме се никако сматрати као непроменљив и строго омеђен за сва времена и за све правне случајеве. У осталом, и он мисли, да приватноправно објашњење појма ствари никако није пресудно за казненоправна суђења, чија највиша сврха мора бити да осигура иравно стање за сва добра и да их чува од злонамерних напада. Да правни појмови не треба да су укочене, окоштане слике, кроза сва времена консервоване, него да их ваља подмлађивати живим духом модернога времена и бистријим посматрањем, показује нам на пример конструкција оног правног појма, који је позиат као »умна својина® и који је за собом павукао и »крађу« те врсте. Наше модерно правништво већ у овом праву ауторства одлучно се уздигло на схватање, да сваком добру, телесном, материјалном или умном, припада заштита од стране права. Ово примењено на наш спорни случај не мо>ке друкче гласити, него да неко, ко самовласно одведе електрицитет из какве жице или иначе, да би се противправно користио, и тиме другог оштети, заслужује казну. Ако по непоречним принципима не сме бити изречена казна без законске норме, онда то оправдава само иоследицу, да се правни појам кра^е, ако није довољан и за овај случај, према новијем напретку и савременим тековинама тако конструише, да прими у себе и оне нрестуие, који дојако изгледаху као изузети од тога, што се за њих није ни знало. Може бити да се с аустриским казненим законом ради гоњења ове противуправне радње може помоћи и на други начин, на име применом §. 197., тумачећи по њему овако себично присвајање електрицисета као иревџру, јер је лукавом радњом неко доведен у заблуду, те је нретрпео шгету у свом добру и праву. Овака примена овог иараграФа