Policijski glasnik

аоо

иолициЈски ГЛАСНИК

ВРОЈ 39

»Боже, па за што сам ја читаве сате провела у истом прислушкивању ? к »И ви сте, дакле, такође сазнали и за имена?' с »Не, госп. комесару, име није никако помињано. У Млецима су смо грени, јер се зна да нерасудно исказано какво име може по кашто стати главе онога чије је. »Маркиза Л., на пример.® „Милостиви Боже, ви знате — к . »Само то једно име, које се у најживљем разговору измакло из уста дами, која као да је душа овога тајанственога скуна. Оно ми је доста као кључ за остала 1 '. „Несретница! 0, ви нисте смели чути то име, ви га морате заборавити, чујете ли, госп. комесару, морате! 1< »А кад то не бих могао ! (( »Моћи ћете. Размислите да сте овде у мојим рукама, да имам верних слугу, који ни од чега не зазиру, помислите на Млетке с њиховим лагунима који умеју ћутати — не, не мислите шт на шта друго него само на то, да не злоупотребите моје поверење, на велику услугу, коју сам учинила вама и вашој држави, те да ми не платите уништавањем живота мога". »Умирите се, госпођо; чипићу све, што је у мојој моћи, али — с< . »Не, не, никакво али. У овом случају не сме бити али — сами видите ! с< па хитро смакну вео с лица. Мој поглед паде на, као мрамор бледо, леиотом свуда у Млецима слављено, лице маркизе Л. Изненађен будући, уклоних се један корак натраг. »Појимате ли сад, госп. комесару, да морате заборавити име маркиза? Нећете се, ваљда, хтети задужити том грдобом, да сте жену учинили издајницом њенога мужа. Питаћете ме, па за што сам вас дозвала овамо, да вам откријем тако опасну тајну. Из љубави према своме мужу, кога обожавам, а из освете према змији лажљивици, која ради да ми га отргне. Сами сте чули, да се у оном скупу налази једна жена ; она је глава завере, која се ту излегла. Она је поклисар Ђузепа Гарибалдија, и није рђав корак овог опасног човека, што је баш њу послао овамо, да припреми терен. Где је сувише слаба љубав ка отаџбини, морају помоћи њене дражи и њена вештина завођења. Више него један је, њоме прелашћен, пао јој у мрежу, па међу њима, на жалост, и мој муж. Вама не може бити више непознато, на чему се овде ради. Гарибалди је са четама доброваљаца својих близу границе; ои не може да мирује, он жуди за новом славом и има помаман план, да узме Млетке једним препадом. Њему се ништа не чини немогуће и нада се у народ, који има да узме великог учешћа у буни. Ви знате шта је овдашњи свет — поводљива маса, мека као восак, ако буде добрих вођа. Да маркиз, Л., једна од првих и најпопулариијих личности дуждева града, не сме ту изостати, знао је добро Гарибалди, па му се није чинило скупо, ако се ту заложи и госпођа Маритана. „Маритина ? <с »Дабоме, Маритина, ирослављена неапољска балерина на Феничу. Дадох вам њено име, да бисте заборавили име мога мужа. Мислим да ћете бити задовољни овом променом. Тиме сам вам дала доказа о свом пуном поверењу ; обећајте п ви мени сад, да се за то нећу кајати. сс »Не, маркиза, ви ћете видети да нисам неблагодаран. сс »Бићу срећна, ако се не преварим у вас, госп. комесару. А сад је време да учинимо кра.ј чудној ситуацији, у којој се налазимо овде. Пошт.о је загонетка решена, биће вам сада све јасно и јамачно нећете се љутити, што је карневалско пустоловство, коме сте се надали, узело тако озбиљан обрт.' сс Она ми пружи своју нежну ручицу, а ја се не могадох одрећи да на ту малу руку не претиснем један пољубац. Пола сата доцније, гондола ме опет изнесе на мали трг. Ту су још весело врвеле безбројне маске. Мени је било, као да сам изишао из неког Фантастичког сна. * * * То не беше мој сан. Рано у јутру, још док Млетке спаваше најдубљим сном, изненадих играчицу Маритану својом носетом у пратњи два полициска агента. У тајној фијоци њеног красног писаћег стола нађе се интересна преписка њена са ^Гарибалдијем, у којој беху сва упуства за извођење опаспе вавере. Наравно да се пре тога није могло надати, да ће бу-

доар прослављене балерине бити место, из кога би изашла завера. Само имена Млечана замењена су шифром, које кључ не могадосмо пронаћи. Ни играчица, коју ухапсисмо, није хтела шифру проказати. На скоро за тим, после закључења бечког мира, она би пуштена опет у слободу. Тиме су заврглени и кривични акти о карневалској завери 186. год. у Млецима. Али у тим актима нема ништа о томе, да се само љубавној саревњивости једне жене има благодарити, што бела недеља, када беше у изгледу устанак, није дала исгорији поносне краљице Адрије, исгорији Млетака, један од најкрвавијих листова. ИЗ ПОЛИЦИЈОКОГ АЛ.БУМА. Зверске убице. — Један страховит догађај разбојништва и убиства, десио је се у селу Кучајни, ср. звишког. Станоје Илић, тежак из Кучајне, био је 17. пр. мес. на своме салашу у обору, где је музао овце. Тог истог дана у вече . још не дрвршивши свој посао у авлији око оваца, чу лавеж паса и нечију вику на вратницама. Пришавши ближе, опази свога рођака, који викаше, да му отвори. Станоје, не слутећи ништа, отвори вратнице, да пропусти рођака, али се за овим појавише још седам људи. Станоје их у помрчини не могаше нознати и одмах се досети, да ту нису чиста посла. Таман кад хтеде нешто да предузме за своје спасење, један од зликоваца удари га сикиром по глави и несрећни човек са располућеном главом падне на земљу. Разбојници се одмах за тим упутише кући, где се налажаше жена Станојлова Николија, његова кћи Цанка, лепа и млада девојка, око 17 до 18 година и мало 10 годишње чобанче Драгомир. Јадна жена, не надајући се таквим гостима, већ беше легла са својом ћерком, и немало се беше уплашила, кад виде прерушене људе. Један од зликоваца дохвати Николију и веже је преко средине , да се не би рукама бранила, док други то исто беше урадио и са ћерком јој Цанком. Тако везане, мати и кћи, биле су жртве разбојничке похотљивости. Одмах после тог гнусног поступка зликовци, без икаква милосрђа, прекољу и матер и ћерку. Не-

срећне жртве беху се браниле очајнички и викале за помоћ, али све беше узаман. Салаш је од села скоро два сахата далеко, а у околини нигде нема близу других салаша. Крв је јурнула на све стране. Зликовци беху њоме умрљани и по рукама и по оделу. У једном углу собе, где се то зверско дело до-