Policijski glasnik

БРОЈ 39

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

301

гађало, шћућурило се беше јадно чобанче и дрхтало је од страха. Разбојници дохватише дете за косе и њега преклаше онако, као што би се јагње заклало. Кад су све то извршили, испретурали су све ствари, тражећи новаца. По кући владаше страшан неред. Станоје, који још не беше издахнуо, довукао се у самртној агонији иза салаша и тамо испустио душу. Тек сутра дан изјутра, људи су опазили ово крваво дело. Општинска власт одмах је то доставила среској, и начелник срески г. Радовић одмах оде на место догађаја и учини увиђај. Вештим вођењем истраге од стране самога г. Радовића сутра дан беху убилци похватани. Зликовце је г. Радовић ухватио тако, да се нису могли одмах ничич оправдати и збацити сумњу са себе. Крваво одело њихово, секира и ножеви, одмах их је издало. Ево тих зверова у облику људи. 1. Шивојин Ст. Мирковић из Кучајне; 2. Илија Ј. Љ. Предић из Цермошње; 3. Мартин Пејић из Вуковске; 4. Васа Илић, 5. Милован Ђ. Јоцић и 6. Живојин Стојичевић из Кучајне; и 7. Мартин Ил. Јанковић из Цермошње. Четворица су признали дело, а тројица не. Начелник срески дело је иследио и кроз који дан спровешће их суду. Кад се дело оконча, овај догађај описаћемо опширније. Васшшје Петровић — Јанковић, звани „Врбавац". — Родом је из села Врбавне, среза таковског, округа рудничког, има 52 год., малога је раста, сувоњав је, смеђ, жењен је; кад није на робији занима се привидно пиљарлуком. Децембра 10. прошле год. по четврти пут спроведен је Управи београдског казненог завода на издржање осуде. Први пут осуђен |е године 1888., од стране нишког првостепеног суда на годину дана затвора због једне просте крађе. Чим је пуштен са осуде, године 1889. осудио га је горњо милановачки првостепени суд на две године робије због једне просте и једне опасне крађе. Кад је издржао ову казну, био је неколико месеца у слободи, па је дошао у Београд и извршио три опасне крађе. Због ових крађа пресудом првостепеног суда за град Веоград од 17. децембра 1892. год. осуђен је на 10 година робије у тешком окову. Од ове осуде »Врбавац (( је издржао свега ноловину — пет година, а остало му је, у путу пајвише милости, опроштено. Августа 2. прошле год. пуштен је у слободу, а 4. септембра исте год. већ је извршио опасну крађу Катарини Величковић, куварици у каФани код „Паупа". Крађу ову извршио је у друштву са Костом Новаковићем, чију смо слику и биограФију изнели у 8. броју нашег листа. Пресудом првостепеног суда за град Веоград од 19. новембра ирошле год. Бр. 22548., »Врбавац® је због ове крађе, а с обзиром и на раније његове осуде, осуђен на 20 година робије у тешком окову. Један од судија, који су га судили, био је мишљења, да се на смрт осуди. „Врбавац" је један од најокорелијих и најпрепреденијих лопова. Он се, с пуним правом, може назвати »прекаљени робијаш". Кад је због ове последње крађе узимат на одговор од стране кварта теразиског, он је, да се неби сазнало за његове раније осуде, тако вешто крио своје име и место рођења, да истражна власт никако није могла доћи до праве истпне. Тек, кад је позвато неколико старијих чувара управе београдског казненог завода и кад су они познали стару лопужу »Врбавца (( , сазнало се ко је он, и одакле је? Услед честпх бегства осуђеника, није искључена могућност да ће и Василије једног дана побећи с робије. Ми му износимо слику за сваки случај. ^ '♦♦»^П 0 Т Е Р А. Ранисаву Макеимовићу, трг. из Косјерића, непознато лице, пре неколико дана, на варљив начин чзмамило је и одвело једног коња. То лице представило се Ранисаву као Ђ Ни-

кола Лугумерски иравник III год . (< и молило је овога, да му да коња, те да на истом одјаше до Ваљева, па ће га тамо, вели, предати Ранисављевом момку, који вози пошту, да га врати натраг. Не надајући се никаквој превари Ранпсав му да коња, а он уседне на истог и загребе. Непознати је имао 24—25 год., средњег је раста, у струку танак, црномањаст, у оделу половном, са половним шеширом од белог штоФа. Коњ, кога је одвео, длаке је доратасте, висок 144 см., има 8—10 год., у обе прве ноге штрупиран је, на њему је било немачко седло. Наређује се тражење. Пронађену варалицу треба стражарно спровести нач. среза црногорског с позивом на Бр. 4905, или Управи гр. Београда на Бр. 21097. Самуила Полтара, трговаца из Вуковара, напали су 4. тек. мца, у близини села Степоша,, среза расинског, два непозната наоружана зликовца и изнудили му : 180 —190 динара у српским новчаницама од по 10 дин., 40—60 Форината ; једну од 10, а остале од по 5 Форината, 10 динара у ситном сриском новцу, један буђелар од жуте крокодилске коже са позлаћеним оквиром и натпиеом: »СгапА Ио1с1 Уићоиаг", једну табакеру од жуте коже, 3—4 лоза прпвелеговане маџарске класне лутрије, један златан сат са ланцем у вредности 180 (1., један мали револвер белих корица — пониклован, три кошуље од белог платна са монограмом »V. С. Р. (( , 5—6 џепних марама и 2 пешкира под истим монограмом. Начелник среза расинског депешом № 16300, моли све полициске власти, да обрате строгу пажњу на описате ствари и зликовце. Акт Управе гр. Београда Бр. 21140. Ђура Перик, земљоделац из села Придворице, среза јасеничког, окр. подунавског, решењем среског начелника стављен је под кривичну истрагу и у притвор због девет казнимих дела, махом опасних крађа. Не зна се где се сада Ђура находи, па с тога нач. среза јасеничког актом од 4. тек. м-ца Л» 16351, моли све полициске власти, да га живо потраже и у случају проналаска њему стражарно спроведу. Пронађени Ђура може се спровести и Управи гр. Београда с позивом на Бр. 21045. Он има 35 год., средњег је стаса, смеђ, бркова средњих плавих, браду носи у шпиц, а поврх чела има белегу од ударца; у оделу је српском. Трајко Радуловик—Стевановик, родом из села Битврђе у општини сурдуличкој, који је био под истрагом и у притвору код начелника среза масуричког због убиства своје жене, побегао је из притвора ноћу између 31. августа и 1. сентембра тек. год. Он има 22 год., омален је, прилично раавијен, малих црних очију а тако исто и бркова, у лицу је блед и подбуо, ћосав је и ћелав, у оделу је од сурог сукна. За одбеглим Трајком наређује се живо тражење. Пронађеног треба стражарно спровести поменутом среском начелнику с иозивом на Бр. 5188, или Управи града Београда на Бр. 20835. Гаврилу Николићу, земљоделцу из Јеленца, среза јасеничког, ноћу изме !)У 3.—4. септембра тек. год. украдене су из обора две кобиле. Једна од њих има 5 год., длаке је зелене, а друга има 4 год., длаке је доратасте, у десну задњу ногу жутоногаста је. Наређује се тражење лопова и покрађе. Пронађеног треба стражарно спровести поменутом среском начелнику с позивом на Бр. 12454, или Управи града Београда на Бр. 20892. Ноћу између 8. и 9. ов. мес. око 3 сахата, из логора где је смештена комора III. гард. пеш. иука, украдена су два коња са ћебадима и уларима, — обвезнику истог пука Сави Вуличевићу, из Азање, ср. јасеничког, окр. подунавског. Један је коњ длаке доратасте, у десно уво ровашен и у десно око разрокаст; други је длаке мрке и без икаквих других знакова. Наређује се погера за лоповима и покрађом. Пронађене стражарно спровести Управи гр. Београда с позивом на Бр. 21265. Љубомир Радосављевић , редов осуђеник из Марковца, побегао је испред стражара са пушком војничком, муницијом и оделом. По сазнању он има намеру да пребегне у АустроУгарску. Гарнизонар крагујевачки депешом Ј\» 1442_, наређује живу потеру за њим. Пронађени може се спровести и Управи гр. Београда с позивом на Бр. 20927. Јован—Јоца Николић, слуга, родом из Аустро-Угарске, решењем шабачког првостопеног суда стављен је под суд и у притвор због крађе новаца Стевану Станковићу, трговцу из Митровице на дан 26. децембра пр. год. Он је због ове кра био у притвору код начелника среза мачванског, па је из пр