Policijski glasnik

ВРОЈ 42. У БЕОГРАДУ, ЧЕТВРТАК 1. ОКТОБРА 1898. ГОДИНА II. с«ор с/ур с^о ооо оур <$0о оу) с/ур сгх> сгзо оро ооо ооо оуо ооо р?о ооо с/?о об-о оу: оу' с>ур сууо оур о?о ооо сууо с-е/о оу^ ооу осл; с-сге сг/д с/?о суоо с-оо ооо о ур ос јо обУ ) с/?о о оо о^о ос»о 090 о?о с.сјо соо

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИДИЈСКЕ РАДЊЕ С/УР С/УО О-УР ОУР СДО с/УР С/ОО С>5С' <УУР ОСО О/У^ ООО С/У. ООО' СбО СУУ ..' 05^ ' С>у:- о^г р>уг- С*уа ООО ОУЗ оур ООО С/У> ооо СДО С/?Р 0<90 ООО 0>0 ОУО ООО. СОО СРР ОјОП ОЈОГ> ОЈОГ> ООО. ООО 090 СГУО ооо осо с/?о сг>о СУОО »ПОДИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једанпут недељно. По иотреби биће ванредних бројева. Претилата се шаље уредништву у Веограду »КраљМиланова 4 ул. бр.16., а у унутрашњости код овлашћених-скунљача или на ношти. Цена је листу: чиновницима, учитељима, званичницима, одштинским писарима и осталим званичницима у онште годишње 12, полугодишње 6 дин. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, иолугодишве 8 динара. Жандармима годишње 6, полугодишње 4 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само преко својих команданата. полицијске односно пограничне жандармерије. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, полугодишње, 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника не продају се. Писма само плаћена примају се. Рукодиси не враћају се. Огласи по погодби. УУР ОУУ. с//: С/УО е/У УУР С/У ОУГ с/х. 050 ^УУТ) ОСГ> ОУ УЛ ОУ сххг ОУ С^УГ- у/Т' ОУ о/х: УУ1 (УУ (уу: УУГ* V?? (УУГ) ОУ) .уур оУО Р5Р 1УХ "УУ^ СУУ с/у ОУО С/У5 ОУ С/УР С/УГ) ОУ ууо ОУО

ИЗ ВОЛНИЦЕ ЗА ДУШЕВНЕ ВОЛЕСТИ У БЕОГРАДУ. Прилог за грађу за орпоку оудоку поихијатрију.

„Луди Гућа" заклао жену. Р Е Ф Е Р А Т Саоаштаван у седницама сри. лекар. друшгва, 13. сеат. 1896. и 4. јан. 1801. год.

^Д-РА јЗОЈ. ЈА. Ј^УБОТИТУА (М^латвега) СЕКУИДАРПОГ ЛЕКЛРЛ У БОЛНИЦИ ЗА ДУШ. Е0ЛЕСТИ (СВРШЕТАК). И овај претрес, а за њим и пети (7. II.) и шести (1.111. 1897.), буду одложени. На њима су испитивани сведоци Милутинови и Миличини. Седми иретрес. Прссуда. (24.111. 97. № 4795,) ПРЕСУДА Првостепеног суда београдског окр. подунавског Надлежног по кривици Милоја и Милутина Бркића и Милице ж. Милутина Бркића, из Влашке, које бране и то Милоја г. Јов. Симић, адв. овд. а Милутина и Милицу г. Ал. Васић, адв. овд. а туже : Заступ. државн. тужиоца г. К. Љ. Тодоровић судија и прив. тужилац Ђурђе Урошевић, из Младеновца. Пресудили су: Због »убиства, с( Председник суда, Н. НиниГг, Судије : Мил. Р. ПоиовиК, за III. судију — нисар —- правник, Ст. АазиГ. Деловођа, писар, А. ДиниК. Решењем суда од 11. маја 1896. год. № 8266., стављенц су иод суд и у притвор Милоје и Милутин Бркић и Милица ж. Милутина Бркића, из Влашке, за то : што су 31. марта 1896. год. у јутру заклали Смиљку ж. Милоја Бркића онд. у шуми и бацили је у јаругу атара села Дубоне те тиме учинили дело хотичног убијства са иредумишљајем, казнимо по §. 155. крив. закона. Заступник Држ. тужиоца у тужби својој № 8781., тражио је : да се оптужени за ово дело осуде на казну ио наведеном законском пропису, и на плаћање свих трошкова око ислеђења, признавајући оптуженима у олакшавајућу околност само добро владање — тач. 4. §. 59. кр. зак., а опт. Милоју и признање — тач. 7. §. 59. кр. зак. Како се пак за време прет[;еса стање ствари измеиило, јер се лекарским мишљењем утврдило, да је Милоје душевно растројен, од рођења умно неразвијен и да је убиство учинио у неурачунљивом стању, те по томе не може ии бити ни осуђен; а како се пак основи подозрења, који су стајали противу Милутина и Милице ни у колико изменили нису, — то је тразкио : да се само опт. Милутин и Милица за ово дело осуде на казну по §. 155. кр. закона.

Прив. тужилац, како у тужби под № 4174., тако и на иретресима тражио је: да суд поред казне оптужене осуди да му плате за убијену сестру 5000 дин. и на име трошка и дангубе 500 дин., као и за сваки долазак на иретрес но 20 дин. Опт. Милоје код полицијске власти признавао је, да је извршио ово дело, и то у друштву са опт. Милутином и Милицом а на претресу то опорекао и сваки час је друкчије говорио. Опт. Милоје налази се у болници за душевне болести, као умно оболео. Опт. Милутин, како на свом испиту код иследне власти, тако и на претресима не признаје да је извршио ово дело, нити да он зна ко је учинилац истог. Опт. Милица такође не признаје дело, нити зна, ко је учинилац истог. Бранилац опт. Милоја навео је: да је лекарским мишљењем утврђено, да је оит. Милоје растројен од рођења и умно неразвијен, које се стање сматра као слабоумље. Истим мишљењем утврђено је и то, да је радња опт. Милоја била неурачупљива и да. се и данас у том стању налази, услед чега је и даиас у дому за душевне болеснике; да по §. 53. кр. зак. дело, које је опт. учинио, оделито од спољних утицаја, некажњиво је по закону — нема кривичне одговорности. С тога моли суд да опт. Милоја на основу §. 250 а). крив. пост. пусти исиод суђења. На име награде тражи 1000 дин. Бранилац опт. Милутина и Милице у својим подужим одбрапама навео је: да је целокупнпм ислеђењем овога дела утврђена и потпуно доказана невиност његових клијената, па за то тражи: да их суд за ово дело ослободи као невине, у толико пре, што је утврђено, да је опт. Милоје сам ово дело извршио у бесомучном стању. На име награде тражи да му опт. солидарно нлате 1000 динара. По овоме је суд у смислу §. 218. кр. пост. нашао : Да овде по лекарској секцији, представци тужилачке стране, постоји' казнимо дело, хотимичног убиства са предумишљајем из §. 155. крив. зак. Да противу опт. Милоја истина постоји његово признање код иследне власти, да је извршио ово дело, али како се лекарском сведоџбом приложеном у акту № 17687., доказује, да је он душевно растројен и од рођења умно неразвијен, и пошто је он свој исказ мењао и сваки час друкчпје говорио, то се онда овај његов исказ не може узети против њега за никакав доказ, а и кад би се узело за доказ, да је он ово дело извршио, ипак он се за ово дело према §. 53. крив. зак. не би могао да казни, када се поменутом лекарском сведоџбом утвр^ује, да је он то дело извршио у неурачунљивом стању, дакле, да је код њега услед ове душевне растројености била искључена слободна воља, и према томе да се има ослободити од сваке казне. Противу опт. Милутина и Милице да не стоје наведени основи подозрења у тужби, и то : Казивање опт. Милоја код иследне власти, не може се узети противу њих за основ подозрења из тач. 4. §. 123. кр. зак. с тога, што Милоје није то и на претресу потврдио, и овима и у очи то казао, но шта више и сам за себе опорекао је да