Policijski glasnik

320

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 42

је извршио ово дело, а и с тога, што се поменутом лекарском увером утврђује, да је он душевно растројен од рођења. Други основ подозрења из тач. 4. §. 121. кр. иост. такође не може опстати ; јер Матеја Бркић, Радојка Бркићка и Вићентије Бркић не утврђују да су ови оптуженици претили убијеној, или да су показивали наспрам ње јаку мрзост, и да имају намеру, да јој какво зло учине, но веле, да су се свађали и мирили, као што то обично по кућама бива. Про тиву њих не може да се узме за околност из тач. 1. §. 238. кр. пост. као да су се изговарали противу постојећег основа подозрења, јер и ако су се они позивали на сведоке Вићентија Бркића, Сретена Бркића, г. Перу Поповића и Ђурђију ж. Станоја Бркића да су их у време, када се вели да је ово дело извршено, виђали ваи овог места, где је ово дело извршено, па ови нису то утврдили, но да су их виђали доцније, а то с тога, што иије доказано да стоји тај основ подозрења, да су они били на месту извршења овог дела, јер исказ опт. Милоја код иследне власти, као што је напред наведено невредећи је, а једини исказ сведока Милије Вујића, да их је то • јутро виђао близу тог места, не може се узети за доказ, да су они заиста били близу тога места. Истина и сведок Мијаило Гајић то тврди, што и овај сведок Милија, али пошто сведок Јован Сарајлић тврдп, да је тужилац плаћао трошак за овога сведока Милију, као да му је и карту жељезничку набавио за Београд, када је овај полазио суду на сведоџбу, само да сведочи противу оптужених, што се утврђује и сведоџбом сведока Алимпија Зорића, који тврди, да је тада тужилац частио сведока Мијаила и дао му карту жељезничку, и што се тужилац није одмах позвао на њега , но тек код суда и то после дугог времена, то онда суд према тач. 5. §. 229. крив. пост. овом сведоку не може никакве вере поклонити. Тако исто противу Милутина не може се узети да постоји основ подозрења из тач. 11. §. 121. крив. пост. јер је исказ опт. Милоја, код иследне власти, као што је напред наводено, не вредећи, и тако онда није утврђено, да је њему опт. Милутин казао, да баци кожух:, који је био крвав, те према томе онда ни сведоџба сведока: Антонија Мплосављевића, Николе Матића и СпасоЈа Бркића, који тврде, да је Милутин по извршеном убијству куповао кожух од Антонија за Милоја не може се ставити на терет Милутину, јер је он као кућни старешнна могао то и чинити, а када ово наведено није утврђено, онда сама сведоцба Вићентија Бркића, који тврди, да је оптужени Милутин при тражењу убијене Смиљке, а када је ои — сведок •— пошао месту, где је после нађена Смиљка, казао, да је он тражио на том месту, и да је није нашао, не може се узети за доказ овог основа иодозрења. Дакле према наведеном,. нема никаквих доказа противу опт. Милутина и Милице, а да нису они извршили ово дело утврђује се и тиме, што Анђелија ж. Милоја Бркића, Живота Павловић и Степан Павловић тврде, да им се убпјена Смиљка жалила, да је хтео опт. Милоје да је закоље, да је нису одбранили опт. Милутин и Милица, дакле, да су је они шта више бранили, и да је могуће да је ово дело извршио Милоје, јер поред свих сведока, сведоци: Ранђија Бркић и Васа Бркић тврде, да је Милоје претио, да ће да убије Смиљку. Да се опт. Милугин као кућни старешина по §. 807. грађ. зак. има осудити наплаћање трошкова за Милоја, јер сам признаје да је био кућни старешина, па је као такав требао више пажње да обраћа на Милоја као суманутог, а тако исто одговоран је за трошкове и за себе и за опт. Милицу, јер су они повод ислеђења. На основу изложеног и §. §. 241., 296., и 328. крив. пост. с погледом и на зак. о таксама, суд

Пресуђује: Да се оит. Милоје, Милутин и Милпца за ово дело убијства ослободв као невини. 24. III. 1897. год. № 4795. у Београду Иредседник оуда, Писар, Н. НиниК. А. Дим. Динић. Судијо : Милан Р. ПоаовиИ. За III судију — писар, Ст. ЛазиК. Други део пресуде — о плаћању — не тиче нас се. Жалба Држ. тужиоца (г. К. Љ. Тодоровић, судија), Касационом Суду, интересна је с тога што додирује и лекар. сведоџбу, јер у жалби стоји: »Лекарско уверење о прегледу опт. Милоја нел^а вредности, јер се њиме утврђује садање душевно стање оптуженога и умна неразвијеност ; а он је могао бити у времену извршења крив. дела снособан за исто, што је и учинио, признавајући пред иследном власти све онако како се слаже са ислеђеним околностима — §. 225. кр. пост. <( Касациони суд оснажио је пресуду првост. подунав. суда, а жалбу држ. тужиоца одбацио је. (№ 2909. од 11. IX. 1897.). Милоје је и сада још у Лудници. Његово психично стање није се ни у колико променило. Он је и сада онако исто, као што је у нашој сведоџби описано. Захваљујући доброти уредника »Полиц. Глас.« г. II. Димитријевића, Милоје је сликан у »Атељеу Полицијског Гласника", те читаоци могу видети и лик овога умоболног злочинца. ПОЛИЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. Једиа правилмо одобреиа и решеиа забраиа, ^од општинсј^ог суда. а, Суду оиштине обреновачке Димитрије Јовановић, абаџија овдашњи, дугује ми, под ;/ приложној облигацији , својеручно написаној и потписаноС сто динара, од датих му готових новаца на зајам. Како је 24. септембра ове године, рок за исплату овог дуговања, протекао, а дужник ми дуг, ни до данас, није платио, то учтиво молим, тај суд, да изволи одобрити забрану на следећу вредност дужникову и то на: 1., 2 кревета гвоздена. 2., 6. јастука од рипса напуњених вуном. 3>, 1. орман двокрилни. 4., 1. орман са две Фијоке. 5., 1. орман за умивање. 5., 2. јоргана од сатина. Све што се иопише, нека се преда на чување, г. Јанку Бесарићу, трговцу овдашњем. 7. децембра 1898. год. Обреновац Марко Нешковић абаџија. № 7824. Позвати одмах дужника и саслушати га, но овом дуговању, затим предмет дати суду, на решење. 7. децембра 1898. г. Председник суда Обреновац М. Перић. Рађено у суду општине обреновачке, 7. децембра 1898 год. Дозван Димптрије Јовановић, абаџија овдашњи, и пошто му је показана облигација, коју је својеручно написао и потписао, на сто динара, као дужник Марка Нешковића, овд. абаџије, и угштан признаје ли овај дуг, он изјави: Ова облиганија моја је, ја сам је својеручно написао и нотписао, и издао Марку Нешковићу, абаџији овдашњем, јер сам ту суму од њега узео у зајам. Новаца за сада немам, но гледаћу да га што пре измирим. Димитрије Јовановић абаџија. Оверава Писар Члан суда II. Христић М. Тасић