Policijski glasnik

ВК>Ј 43

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

329

в., вештачењв. Рађено 1. октобра 1898 год. у Косерићу Протокол вештачења по спору Илије Савића овд. противу Милована Сакића овд. због службености. Вештаци Миливоје РистиК Мијаило Росић Петар Дражић Руководили увиђајем кмет Р. Панић писар И. Лелић Изашли смо на лице места и прегледали положај оба имања тужиоца и туженог и нашли смо следеће: На имању тужиоца у простору од два хектара посејан је био кукуруз, који је сада збран и стоји на рпама. У ову тужиочево имање не може се ни са које друге стране колима ући, но кроз имање туженога, које је пре и било саставни део. Ако се тужиоцу не би дао пут службености преко имања туженог, онда би му оно имање које је од њега купио, било посве неупотребљиво. Дијурну по пет динара, коју је тужилац положид примили смо. Миливоје Ристић Мијаило Росић Петар Дражић Оверавају писар кмет И. Лелић Р. Панић г., белешка Рађено у суду општине косерићске, 3. октобра 1898. год. Велешка по снору Илије Савића овд. противу Милована Сакића овд. Судили су због поЛ)Ске службености. Председник суда М. Драгић кметови Р. Панић А. Недић. На данашње рочиште позване су обе парничне стране. На понуду суда нису могли да се поравнају. Тужилац оста при својој тужби, молећи суд, да га што пре у своје имање уведе, да неби трпео толику штету, која му предстоји ако у своје имање неби и на даље могао улазити. Тражи да суд осуди туженог норед осталих трошкова да му плати н 15 динара дијурне за вештаке коју је положио. Тужени не пристаје да тужиоцу да пут, наводећи да то не мора и да при продаји оног парчета земље није било говора о путу за исто. Тражи да се тужилац одбије од овог тражења као неумесног. За данашњи предстанак тражи 10 динара. д., судски разлози. Спор је био пољске службености, која долази под одредбу §. 335 грађ. закона, зато је надлежан за суђење општински суд. — §. 6. б., грађ. поступка. Вештачким увиђајем на лицу места утврђено је, да тужилац нема ни с које стране улаз у своје имање од како му је тужени то спречио. Овај улаз му се има на основу §. 341 грађ. закона досудити. Како тужени и сам признаје, да је ово имање он тужиоцу иродао и да је>оно било саставни део његовог целокупиог имања, то тужилац има права да захтева службеност од туженога, и суд му је од њега има и досудити. — §. 346 грађ. закона.

Наводима туженога да није било уговора о службености при продаји, нема места, јер то право тужиоцу и сам закон даје. За то суд општине косерићске Пресуђује Да је тужени дужан тужиоцу дати колски пут преко свога имања, за оно парче земље које је тужилац од њега купио. Тужени као крива страна, да плати тужиоцу плаћену таксу у 6 динара, да му накнади 15 динара положене дијурне вештацима, и на име трошка и дангубе десет динара. Пресуда одмах саопштена парничарима, јавно у суду. Од суда општине косерићске, 3. окт. 1898. год. № 852 у Косерићу. Председник суда М. Дражић писар кмет, Р. Панић И. Лелић кмет, А. Недић. N6. Заведи белешку и аресуду у аротокол суђења.

ИЗ ДРНЕ КЊИГЕ ЈЕДНОГ ПОЛИДИСКОГ ЧИНОБНИКА. (у преводу М. П. Јовановића). 20. МАТБРЕ СВОЈЕ РАДИ »II согшсо Аз1л с1а1 Теа1го сПигпо", комичар Асти, пријави служитељ. »Нека, уђе. <( Неки млад човек, витка стаса, у оветшалом летњем оделу отворене боје, појавп се на вратима. Дадох му знак да ми се приближи, и он прилажаше моме столу снебивајући се и уз то још једнако клањајући се. „Ви сте Еторе Асти, млади јунак друштва: Сотрадша г1гатта1лса Уепе21апа? с( »Јесте, гоеп. комесару. (( »Чиме имате да се легитимујете?" »Пасошем своје матере.® »Своје матере?" »Да, госп. комесару. Видите сами. И он извуче из џепа бележник, коме је боју тегшсо одредити, а из њега извади један докуменат, брижљиво завијен у хартију неких новина. То је био пасош, који је издао синдикат вароши Млетака, а гласио је на име удовице Аделаиде пл. од Р. и шесторо јој деце: Етора, Енрику, Ветину, Исидора, Павла и Адалгизу. »Аделаида пл. од Р. — зар је вама мати била Немица ? (( „Мати не, али отац јесте, био је аустриски ОФицир. 1( „А према овоме пасошу ви сте италијански државл>анин ? (( »Тако је. Отац ми је био у млетачком гарнизону и ту је се познао са Адолаидом Асти, глумицом у Теа1го МаНћгап. Био је частан човек. Хтео је само легитимно да се веже за лсену коју љуби и коју је веома ценио. За то се, ма како да му то беше тешко, одрече свога чина, и прими се неке мале цивилне службе. Дође година 1866. Отац беше принуђен да бира: да изгуби и ту службу или да се уврсти у италијанске дрзкављане. Да не би жену и децу своју предао јаду и невољи, изабра последње. Но не би му суђено да дуже ужива плодове ни ове жртве. Две, три године за тим, епидемија тиФуса однесе га с овог света. Може бити по нас би било боље, да смо и ми исте судбе били, јер смрћу хранитеља настадоше горки дани за нас. (( Уз ове последње речи дубок уздах из груди оте се младом човеку. Да ли је све ово тако у истини, или он и ту само игра комедију? »Оставите се тих сећања, која вас само потресају (( , приметих ја намерно гласом, који казиваше да за све то слабо марим. »Осем тога, по самом вашем причању излази горе за вас, кад сте могли повредити гостопримство ове земље, која је. некада имала вашега оца на једном часном положају. »Мислите ли, I осп. комесару ? (( »То је показао јучерањи случај у Теа1:го Сшгпо. због кога сте и звати данас. Ви сте се синоћ, по гласу овог полициског рапорта, у комедији »Иа Ке^а^а", појавили на бини с тробојном заставом и тиме сте дали повода пашем лако поводљивом свету за немилу демонстрацију. (( Против своје воље, верујте, госн. комесару. Појава Бартолова са заставом награде, коју је код Регате задобио, тачно је прописана у комедији, која је прошла цензуру.«