Policijski glasnik

ВРОЈ оО

МОЛИЦИЈСКИ ГЈГАСПИК

385

Вилмушу, столару, и његовоме друштву. Има их шесторица: сви су раденици код Паје столара... Ја имам једно дете —■ ћерчицу ЈозеФину, па када идем на рад, ја некад водим и њу, али је више остављам код куће, да пази на ствари, и да се нађе, ако би ме когод тражио ; јер ја, знате, радим бео веш и шијем но кућама... Имам моје познате госпоје, код којих радим... Детету ми је 12 година. Ћерка ми је врло мирна и скромна... Цео комшилук јамчиће за њу, да је најбоље дете у оном крају... Али, несрећница, када сам синоћ дошла кући, нашла сам моје јединче сву крваву на кревету, где јауче од болова... Сва је била исплакана и избијена... У тешким боловима испричала ми је, да ју је, нашав јуче после ручка саму, Вилмуш напао и силом осрамотио... Дете ми је сво рањаво... Убијено је... Не вреди ни Богу ни људима... (наставићв сеј.

МОЖЕ БИТИ КРАЂЕ ЕЛ.ЕКТРИЦИТЕТА (посвећено општој седници Касационог Суда од 23. септембра 1898. Бр. 7537.) Већ по други иут (у 36-ом броју, стр. 275. и 47-ом стр. 362) »Полицијски Гласник 11 узима у дискусију интересно питање: да ли електрицитет може бити аредмет крађе? Осем »Полицијског Гласника", у јавности је изнесено ово питање још и у »Браничу«, правном листу, (у 19-ом броју, стр. 687), али само као једна од одлука Опште седнице Касацијоног суда за конкретан случај, која се региструје/ Ме1)у тим, само питање, које се поставља, поделило је правнике у два табора. Онај део, који је имао да да иресудан глас, и по томе јачи, преломио се, и на постављено питање дао негативан одговор: — Оашта седница Касационог Суда региила је, да не може бити крађе електрицитета. Други део, бар онај, који је до "сад у јавности участвовао, или у покретању овога питања у јавности, или дискутовао само то питање, за мишљење је, које, вентилирано и у науци и у јавности, тврди, да може бити крађе електрицитета. У прилог оног дела правника, који дели мишљење противно ономе, које је створено приликом конкретног случаја, хоћемо да изнесемо у јавности чисто научно дискутовање тога питања. У самој ствари пак, питање, које као да је најтеже правницима, лежи у суштини самог електрицитета као Физичке појаве. Кад год је пред правницима било питање : да ли може бити крађе електрицитета ? они су, навикнути на научну деФиницију крађе, која међу битне услове иставља реч „иокретна ствар«, постављали питање : шта је електрицитет ? заборављајући да то питање припада Физици. За правника, електрицитет је само резултат материјалних ствари употребљених за његову нроизводњу ; машине, угаљ,. радници, инсталација у резултату даје једну силу физичке ирироде. Та је сила резултанта материјалних', стварних предмета; она је аројекција материје, која је употребљена да се та сила створи. Крађа такве силе значи крађу материјалних аредмета, ствари. Ето гледишта с којега правник има да посматра електрицитет и да електричној струји да заштите од крађе, и то казнено-иравну заштиту ! Француски стручни недељни реви о електрицитету, V Ес1аггаде ШесГпдие, у оваквим идејама и посматрањима о овоме питању, донео је у октобарској свесци један чланчић под насловом Законодавство и електричне струје. Како је то интересно питање, а већ је на дневном реду у нас, ми га, у преводу, пружамо својим читаоцима. * Пре неког времена, извесан суд у Немачкој решио је, да се одвођење електричне струје не може сматрати као кра^а, пошто Кривични Законик није предвидео тај случај и усљед тога у том погледу садржи празнину. И Савезни је Суд, одиста, потврдио ту одлуку првога суда у недостатку законске одредбе за тај кривични случај. Таква одлука иставила је на дневни ред питање, да ли је електрична сила нека материјална ствар и да ли она, по томе може бити предмет крађе; или, да ли је праведније сматрати противзакону употребу електрицитета као неку иревару, или као неку оштету, која је учињена на некој ствари. По

мишл>ењу ирофесора Бг. Р. МеШ-а, који је претресао то питање у немачком листу Е1еМго1есћпГ8сће ^еИзсћп^, и чији је ауторитет у питањима електричпог законодавства, а нарочито телеграфског права, врло добро познат, крађа се много мање даје определити околношћу што је одиста нека ствар покретна, но што се даје тиме кад се тиче неког добра, које нема карактер непокретности. Електрична сила има индустријалан и трговачки значај и вредност, што је ван спора; она је, дакле, одиста, нешто над чим се могу упражњавати права. Као таква она је била призната у приватном праву без спора; али, правници нису проучили у основи питања, која су везана за електрицитет и његову корисну употребу у приватном животу. Проучавајући питања приватног права, која истављају н? површину примену електрицитета за произвођење снаге, све'.лости и топлоте, видеће се колико би било корисно тачније деФинисати саму ирироду електрицитета. 1. Правна ирирода уговорних односа створених устуиањем електричне силе. —• Расмотримо случај кад се какав предузимач обвеже, да, за потрошњу на некој линији, непрекидно снабдева извесном јачином моторичног електрицитета, за осветљење, или за грејање. Каква би ваљала бити правно тачна деФиниција овог издавања електричне струје? Да ли ово предавањо струје чини неку куаовпну 1 ) или неки закуи 1 ) (закуи ствари, 1оиа§-е <Г ипе сћозе, или закуп службе, 1оиа§е сГ ип 8егу1се), неки уговор о раду (Њиа^е (Г оиуга^е) или неки уговор о аренди (ћаП а ГегтеЈ, или се ваља одрећи заодевања у икакве уговорне Форме, које су познате данашњем приватном нраву ?

') Куаовина, етрИо, V асћаI јеоте консесуадан уговор, којим се обвезује једна страна, да ће другом уговорнику своју одређену ствар пренети у својину, а овај опет, да ће му у накнаду дати из* весну суму новаца. — Таква је деФиниција куиовине и иродаје (уепЛШо, 1а уеп1;е) у науци грађанског права. Отпри.шке таку исту дефиницију даје и Француски СоЛе сгт1 у § 1 582. и наш Грађански Законик у § 641. Н. М. Т. 2 ) Овде, ради бољег разумеваља, износимо све што се односи на ову врсту приватно-правних односа, и по науци и у законодавствима. По науци, закуи је консесуалан уговор, којим једна странка уступа другој неку извесну незаменљиву ствар на уаотребу и уживање, а за неко одређено време и неку одређену цену. Француски СоЛе смј Ц не даје никакву деФиницију о закупу, као што то чини код иродаје, већ у § 1708. ве.ш: (( Има две врете угс вора о закуну : закуи ствари (1оиа§е с1ев сћозез) и закуп раОа (1оиа^е сГ оиуга^е). У § 1711. веди, да та два рода уговора о закупу имају некодико својих варијација, (( подраздељују се још у више нарочитих врста», и зову се: ћаИ & 1оуег- кирија, закуп кућа и покретности; I)аИ ћ 1'егте, аренда, закуп пољских добара; 1оуег најам, уговор о раду и.ш сдужби; даИ а сћер(е1, закуп домаћих животиња; оваца (кесим), коња, водова (изор); и т. д. У овој расправици, наравно, узима се реч закуп према смислу Француског СоЛе смл!, па и текст у загради посде речи закуп и реченица, која детаљише тај закуп има смисао ФранцусКог Гранђанског Законика, за то ћемо и ми, у преводу, увек у загради назначити, која се од варијаТција ове врсте уговора мисли. Француски СоЛе смл(, дакле, нолази са основе римског права по коме се закуи — 1осаМо сопДисЦо делио на: 1осаНо сопЛисНо гегит, ако је био у стварима и 1осаНо сопЛисНо орегагит, ако се састојао у каквој радњи. 'Гака је основа и у немачком законодавству: 1)ег М1е1ћоег1гаде са обдицима : 1)ге 8асћепт1е1ће и Пге ОтзШгеПге. Богишић у свом (( Црногорском Имовинском Законику® за ову врсту уговора има ошнти назив најам, а као посебне облике најам ствари у оиште и најам службе и рада. Наш Грађански Законик, у регудисању оваке врсте приватноправних односа, није се држао основе римског права, већ сматра закуп и најам као две различите врсте за то их и ставља под нарочите одељке: у гл. XXV говори о закупу ствари, а у гл. XXVI. о закупу рада, најма. Међу тим по мишљењу г. Андре Ђорђевића, најправилније би бидо обухватити ове одељене врсте уговора у нашем Грађанском Законику под пазивом «Најам и њег-ове различите врсте; то би одговарадо и науци и модерном законодавству. Н. М. Т.