Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК 91

ВРОЈ 12 Други су одговорили да противу овакове пресуде, која се изриче на основу главне заклетве § 290 грађ. поступка нема, нити може бити жалбе. Други су правилно одговорили, јер противу пресуда изремепих иа основу главне заклетве нема жалбе, јер исту закон прецизно искључује. Овако су решили ови писари: Манојло Н. Манојловић, иисар општ. Кушиљевске, Јован Т. Топаловић, писар општ. Кобиљске, Павле Стокић, писар општ. Кобиљске, и Миливоје В. Николић, писар општ. Пиносавачке. Сви остали који су се изјаснили, да противу овакове пресуде, има места жалби, неправилно су одговорили на постављени задатак, јер противу оваквих пресуда нема места жалби. § 290 грађ. поступка гласи: »Кад парничар нристане да се закуне суд ће изрећи пресуду и одмах га заклети; ако није дошао, наредиће да се иосле закуие. Противу овакве пресуде нема жалбе.® § 281 грађ. пост. гласи : »Сваки парничар може нудити главну заклетву, ма да би он и друге доказе имао...« Тужплац је у овом конкретиом случају, своме парничару, за доказ свога потраживања поднео главну заклетву, коју је тужеиом поднео, а повраћену примио. На рочиште су позване обе париичие стране и обе су позив за рочитпте благовремено примиле. Тужилац на рочиште долази и остаје ири својој тужби а тужени не долази нити свој изостанак правда. § 140 грађ. поступка гласи: »Кад тужени не дође (на рочшпте) губи ираво: поред оттих осталих тачака а, б., в., претпоставља се, да тужитељу заклетву, ако је главна, враћа, а ако те допуњујућа одобрава. Дакле, туженп на рочиште није дошао иити је свој изостанак оправдао, и онда се ио нрецизним ирописима законским има сматрати да је тужиоцу заклетву повратио. И онда када је то заклетва главна, нема противу пресуде ме.ста жалби. Чему има места? Има места захтеву § 130 грађ. поступка који гласи: „Ко из важних узрока, као: напрасне болести или других неодложних нрепрека у опште... ни сам доћи, а ни пуномоћника па ррчиште послати не може, дужан је најдаље до дана рочингга то суду јавити, доказе за то поднети, а, у случају немогућиости обећати да ће се заклети.® Дакле нужно је суду јавити, о немогућности доласка, и онда настају последице § 141 грађ. ност., т. ј. ако је пресуда извртпна, на нример, ако је поднето лекарско уверење о болести 4 за немогућност за долазак на рочиште или главна заклетва о томе, ако је лекарско уверење, онда се одређује ново, кратко суђење, а ако је заклетва, оида је позива тужени, да претходно положи заклетву на то, да на рочиште није могао доћи, јер је спречен, и затим се одређује рочиште понова за пресуђење по тужби. Овако је по закону.

Н0ВА МАЈСТ0РИЈА (СчДИ^А ИЗ ПО<ЛИЦИЈГС)^ОГ АЛБУМД), Дотрча шустер Ђоле у радњу газда Пере палбанте, на још са врата повика: »По.братиме, кажи драгичка!« Газда Пера се лено динге са једног пањића, који служи у место столице. Ваш беше задремао. Погледа зловол.но у Ђола и протегли се. »Шта је, иобратиме, бре ? Шта се дереш? »Кажи: драгичка, па да ти кажем.® 11ера се ирочеша иза врата. »Па добро де, драгичка, казуј." »Ама да частиш, нема џабе. »Море да частим, ако је што добро." »Иха, још како добро," насмеја се Ђоле и намаче шубару па лево око ; нема јој јопт шеснаест година. Дете, побратиме, дете, па као голуб," >

Зловољни Пера развуче отронбол>ене уснице, а у очима му се указа нека живост. »Па то нешто женско, побратиме." »Јес', женско, погодио си. Ама да ћутиш к'о тај дувар : Главу ћу ти разбити, ако само писнеш пред оним кривим практикантом... Ти знапт, ја не марим са господом.« „Амаказуј, ћутаћу!... Их, бре, иобратиме, што ти тврдиш пазар; од злата ли је, од чега је? »Није од злата, ама је боља и од злата. Вајп дете. Их, куку мени, да је видиш само ! И Т>оле истеже песницом па се од све снаге луни у груди. А после настави: »Знаш, идем ја са побратим-Гачом — онај шуштер што си га лани тукао — поред Штире, а неко виче : »Тооле, море Ђоле! Стани, да Бог да никад не стао! к Погледам а то ме виче Илинка. Де, она Илинка, што држи кафану под градом... »Шта је, газдарице, питам ја, а она мени: »Да свратиш код меие имам нешто чече. Види, паиди! <( »Оћемо ли, побратиме, иитам Гачу, — знаш, Гача је жењен, — а он вели: »Па хајде, побратиме. Да видимо, неће нам очи испасти.® Одемо. »Оћете по једну кафу.® »Дај. <( Седнемо. Ја пушим, а Гача ћути. Чекамо, чекамо, нема нитнта. »Газдарице, море, па камо ти то пиленце ? с< А Илинка љутито : »Младо лудо, Бог је убио! Звах је десет пута. Стиди се. Каже: срамота ме! И ја сам ти некад таква била. <( »Па де зови је, нобратим има посла.« »Чек да скувам каФу. <( Донесе нам по кафу па изађе на врата. »Персо, срце моје, па оди већ једном, (< виче Илинка, »убише се момци чекајући те! ' »А Перса се зове?« упаде Пера одушевљено и прочеша леђа о довратак. »Перса. (< »Е, што ти волим. побратиме то име, то више нема. Знаш, Перса се звала и оиа из Доње Мале... с< »Еле, <( наставља Т»оле, »чекај ми и опет, чекај, нема је. Побратим се већ наљути. »Хајд' да идемо, вели он, а Илинка нас задржава: »Сад ће, сад ће, куд журите?« Очекнемо још мало. Наручим ја још по један чокањ љуте : мени једап, један побратиму. »Хоћеш и ти газдарице да пијеш? <( »Па да пијем. Мени једну кафицу. <( »Келнер, једну кафу за газдарицу.® Тако ми седимо и нијемо, а газдарица нам поче да прича за Персу : како је она ћерка једног богатог казначеја из Београда, иа утекла у свет са једним иаредником из банде, па је овај после оставио, заљубио се у једну Чивутку. Сад јој је, вели, ирви пут што служи... Док ето ти и Персе. Госпођа, море, госнођа! Сиротињски је обучена, али што је лепа. Памтиш оиу учитељицу што бетне, тпто се вије као дрот, трипут је лептпа... Кад је видо' памет ми помери!... Па што говори фино , као Маџарица. Све онако заноси, па тена, — да је поједеш. Ја само зин'о у њу, а зин'о и побратим. Зин'о иобратим и ако је жењеи... Она не хте дуго да остане. Пони ми једну кафу, на оде. »Има'м <( рече »сад да спремам собе, него дођите довече...« Шта велиш, иобратиме, оћемо ли довече опет. Ама само ја, ти и Гача. Другог да не водимо. Наше је знање. <! »Ех, неће маче лој. Да идбмо, иобратиме; али ти да дођепт код мене. <( »Да дођем.« И расташе се. Ђоле одјури до Симе туФегџије да и њега позове у друштво — лепо се пазе од малена, — а Пера извуче из недара дугу плаву кесу од платна, и у њој одброји двадесет и пет гроша у никловима, па се задовољно осмехну. »Доста ће бити.« * * * Кад је било око поноћи а у Илинкиној каФани ври к 'о у кошници. Мала, прљава каФаница са чађавим зидовима и маснм столовима, али пуна гостију. Сакупило се момчадије и с ове и с оне стране Штире, а дошао и но неки ожењен. Има их и у опанцима и у чизмама. Ту је чак и један агент неког »осигуравајућег друштва« из Београда, а уз њега се удибио криви практикант« Шућа, па премире очима. Чини му се да су он и његов сусед најпаметнији гости и да им нема дораслог супарника. Пије се, наручује; говори гласно и свађа ; дигао се дим: од дувана к'о у димњаку, а у једном углу свирају и певају Цигани, али од свега чујеш једно протегнуто : »Чу-у-уј Русија, чу-у-уј!«