Policijski glasnik

БРОЈ 1:{

доцима но 2 динара дапгубо и да иакнади тужиоцу на име таксе, трошка и дангубе 10 динара. Заузето земљиште одмах да му уступи, иначе к.ад ова пресуда постане извршна, суд ће о његовом трошку то учинити и трошак од љега егзекутшшим путем наплатити. Саопштити пресуду обема странама и кад извршна ностане извршити је. Од суда онштиие ваљевске, 1 Априла 1899 год. СН. 856. у Баљеву. Писар Пресед. суда. Кметови. N6. Противу ове пресуде у року од три дапа има места жалби среској власти.

УБИОТВО У КЛЕНОВЦУ ЦРИМИИАЛИА ПРИПО ВЕТ|(А Напиоао I). (наставак) После још неког разбирања о томе: да ли се у кленовачкој бари или сеоском потоку лови риба, а одговорише му да се не лови; и да ли је пок. Богосав одлазио скоро на водеиицу Савуљу, а одговорише му да никако иије ишао, г. Корић покуни своје хартије и остало што му је било од потребе, седе с лекаром у кочије и отпутова у Тодоровац, откуда је и дошао. Кад писар и лекар одоше, сељаци узеше износити своја резоновања о догађају. — Ја бих дао моју главу, да га је убио Стева хајдук, примети полицај Наћа, јер већ неколико дана виђају га у клеповачкој шуми. — Будало, примети му кмет, па он би му узео сат и паре. —■ Е јест, одговори Наћа, и ућута, видев да је доиста кмет погодио. — Какав хајдук, умеша се 'Лира црквењак. Убила га његова новака — његов суђен дан. — Ђуране, рече кмет и њему. Зар не видиш да га је убила пушка. — Па пушка ја. — Па пушка ја, рече кмет. А ту пушку лржала је рука, а та рука чија је? То ми ти кажи? То се тражи. — Истина је тако, одговори Тшра оборених очију, уви^ајући да је кмет у нраву. А кад г. Корић и лекар, возећи се у кочијама, измакоше подалеко оД Клеиовца, лекар, палећи своју вирџинију, запита г. Корића: — К драги господигге, реците ви мени, шта сад ви мислите о свему овоме? I — Ја мислим, одговори овај, да се изразим цаигим слунсбеццм језиком, да је ово једпо хотично убијство с нредумиггтљајем. • — То већ знам, примети лекар, али гпта мислите: ко мож ; е бгци убијца, и какве је утиске оставио на вас овај догађај? — Мислим, госиодине докторе , да исљедник упечатке, којеј добија при извиђајима кривица, не сме за неко време саонгитаватп цикоме, па ни самоме лекару, у чпју саггесност пи мало не сумња. Мој добри доктор, неће се, зацело, љутити на овакав одговор, ■ јер је и сам уверен о његовој коректности. Је ли тако? рече г. Корић. ; — Сасвим тако, сасвим тако, одговорн лекар, колутајући дувански дим устима, ггспред себе. Разговор се тиме прекину, и они обојица, зароњени у мисли, иродужише нут. II. Први је сутон.., Грувају пушке... Где год погледаш јагле се ватре. Ода свуда чујеш вргјсак и кикот. Брева, То слави скоро цело село. Од две стотине и неколико домова у Подбрежју, преко стоТине славе Св. Николу. Један од многих свечара је и Пенад 11реки11, добар и угледан домаћин у Подбрежју. Ми га већ познајемо. То је отац Росин.

10!

У кући Ненадовој спремало се неколико дана да се како ваља прослави домаћи заштитник, Св. Никола. Тако се радило сваке године, а ове у толико више и боље, што му је јављено да ће му о светоме, доћи у госте пријатељ Тополчић из Кленовца и ћер му Роса. Пуна је кућа гостију. Има их из села а доста их је дошло и из Тодоровца. За богагом трнезом поређао се дугачак ред гостију, и тако пију, егленишу и певају од ручка, иа ће терати, докле их зора следећега дана не одагна. Младеж устане по кад гато те одигра по коју игру, па се враћа поново за трпезу, да руменим вином утоли у грудима ватру, ужежену очима лепотица. А старији час-по припевају: „Ко у Славу Божју пије вино Помого му цар небесни", па се онда са свију страна заграји у песми: »Амин, Амип! к Домаћип Ненад и жена му Станица, дворе и служе госте, старајући се да сваки буде весео и задовољан. И тако то иде, докле ноћ не узе маха. А онда, с времена на време, почеше долазити читаве групе гостију, са других слава, да после неколико чаша вина и после одиграних пеколико игара, продуже пут код других свечара. Свирац засвира »Островљанку«, омиљену сеоску игру. Све пгто игра потрча у коло. Направи се голема поворка. Свирац напућио образе и сав се зацрвенио, енергично дувајући у свиралу. Обилази коло и кад дође нред доброг играча или играчицу, и сам уз свирање ноцупкује. Ухватила се леса. II старо и младо, и мушко и женско, па само тресе, да им се земља под ногама угиба. Низ лица котрљају се грашке зноја — алн ко то мари и осећа? Све прилегло на игру, надметајући се ко ће боље и ко ће дуже. Дивно коло српско! На у^овима играча све се тресе и игра. Пуначке груди у девојака нијају се тамо — амо а о њих ударају ниске талира и цванцика, звекећући: трес, трес, трес. # У колу је и Роса. »Бисином је друге надвисила а лепотом коло задичила.« До ње је Милан, лепо момче, које тек беху гариле науснице. Милан је одрастао у кући Прекићевој. Још пре 8 година он је дошао са неким Крањцима у овај крај, па се иајмио у кући Пенадовој. Крањци су се после вратили а Милаи је остао у Подбрежју, као да је ту и поцикао. Никад тај није разбгграо о својој постојбини и својима, ако их је, то јест, имао, а да ли их је имао то нико није знао, па тепгко да је и оп сам знао. (НаставиНе се) ЗЛОЧИН И КАЗНА РОМАИ Ф. М. ДОСТОЈЕВСЈГ^ОГА с руског Јефта Угричић 8 Изгледајући клупу, он спази пред собом, на двадесет корачаји, како иде неко женскиње, али јој сиочетка не поклањагие никакве палсње, као ни свима осталнм ггредметима, који су до овога часа поред њега промицали. Њему се много пута дегнавало, да дође, нз пример, кући и да се никако не сети пуга којим је ипгао, па је већ и навикао да тако иде. Али код ове жеиске било је иечега необичног, што је одмах на првгг иоглед падало у очи, тако, да се најзад његова пажња почела окретати њојзи. испочетка нехотице и као с досадом, а после све јаче и јаче. Љему се одједанпут прохте да види, шта је то код те женске бапг тако чудновато? Прво, мора бити, да је то девојка врло млада, игала је по овој врућини гологлава, без сунцобрана и без рукавица, маигући некако смешпо рукама. Била је немарно одевена лаком свилепом хаљином, па и то некако чудновато, слабо закопчана; а одостраг, испод струка, кроз подерану хаљину висио јој, лепршајући се, чптав један дроњак. Голи врат јој омотавала мала, на еро иамештеиа, марама. И, најзад, девојче је ишло непоуздано, спотичући се и иоводећи се а на једну а на другу страну. Овај сусрет привуче, најзад, сву пажњу Раскољњикову. Оп се састаде с девојком бапг код саме клупе, али девојка дошавгаи до ње, баци се па њу у један крај, завали главу на наслои и склопи очи,

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСГШК