Policijski glasnik

БРОЈ 16. и 17. У БЕОГРАДУ ПЕТАК 30. АПРИЛА 1899. ГОДИНА III. 9^° оро ооо оуз ооо осо с/>о о>о о^о оур ооо о<ро сг?о~оуз сгго" С.СО осо (^со оур с<со о<У5 с /уо ооо с<5о оро сгго с<оо осо обо о^с^ого с.оо сГ>о соо соо с/?о осо схур <у?ообоа^) оур суу с//.' ооо ос^

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ О&О 05О СУ5Р СДО ООО ОСО ООО 090 ООО ОбО СУ5Р ООО С<УД ОСО СУУ5 С.СЈО ООО С.СО 050 СЛО осо 0?>0 осо О&ОООО С.СО ОСО ОУ5 ОРО ОУР ОРО 0900000У5 ОУ5 ОбО ОСО ОСО ОСО ОУО ОСО ООО ОРО ОСО СбО 000050 СОГ с/уо »ПОЛИЦИ.ЈСКИ ГЛАСИИК« излази једаипут иедељно. Ио цотреби биће ванредних бројепа. Иретилата се шаље уредништву у Боограду »Краљев трг« до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на пошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав оиштине а која је већ претнлаћена, чиповницима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичницима у ошпте годишње 12, полугодивгње 6 динара. Гостиопичарима и механџијама из унутраптњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 дииара, ну ови се по овој цеии могу претдлатити само преко својих командира нолицијских односно пограничиих одреда. Надлсштвима у опште 20 динара иа годииу. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједиии бројеви »Полицијског Гласника« ие продају се. Рукописи не враћају се. уут /х х>о хх //. у/ у>о уу: у>о уу: усо ух х/: ххо /х хх х/г хх хх хо хо хх хх; хх? х>о схо хх) >^о ху^ ххз уу:> /л хх хх :ххг хх ххг :хх: хх 'Гхх^уу? с^о -ххг> хх^ хх -ххг^ ■•ххг> хх хх

0 ТРАГОВИМА (НАСТАВАК) Код стопалиних утисака овај поступак ће се употребљавати само изузетно и то онда кад утисак није дубок, јер она заокругљеност крајева веома смета подизању управних линија. Само се по себи разуме, да се линије пе ће повлачити на самом трагу, већ на Формованом гипсаном моделу, на коме се може врло лепо нацртати и који је позитиван трагу, као што су нога или пипела. које сравњујемо. Тиче ли се ствар трага какве обувене ноге, онда ће се гипсани модел оригиналног трага сравњивати непосредно с ципелом сумњивог лица. Тиче ли се, пак, ствар утиска босе ноге, разуме се да се гипсани модел, који је изливен у оригиналној стопи неће упоређивати с босом ногом сумњиве личности, пошто нога не ће да мирује и пошто се на њој не може цртати. У таквом случају учинићемо, да сумњива личност стаНе дотичном ногом у супстанцију, сличну оној у којој је оригинални траг постао, т.ј. пропзведе се нова стопа, гхалије се тако1)в гипсом, те се сад гипсани модели могу врло лако један с другим сравњивати и упоређивати. У ошнте код утисака од обувених ногу пеће бити ни потребно повлачење и цртање линија, иошто, рецимо, на цинели, има одређенијих белега но на меканим, нејасним ивицама босе ноге. Удаљења од једног чавлића до другог или размак од врха до дна цииеле или ширина ђона ит.д., могу се увек измерити шестаром или другом каквом мером. Ако би се десиле какве мале разлике у мери између оригиналпог трага и упоредног предмета, не треба одмах мислити, да траг није од исте ноге, пошто сушење и друге промене облика могу створити врло великих разлика. Тако н.пр. траг произведен у влажпој иловачи може за пуиа 2 см. бити ман.и, кад се иловача осуши, парочито, ако је земљиште тако, да се она лако скугш и стегне. Уиозоравам иоледнике на то да се иловача при сушењу не може скупити у целој површиии, већ мора исиуцати. Мбир пшрина паралелпих пукотина показује, за колико се иловача на истој дистанцији сасупшла. Последица тог пуцања је наравно та, да се појављују сасвим иогрешне димензије; и.пр. размак између појединих чавлића може у натури бити са свим равномеран, рецимо од 1 с,м. Наступи ли сад суша, иловача се у својим појединим деловима све више стеже, док папослетку не нопуца у најситнијим делићима, иосле чега се на обе стране пукотине стеже, тако да пукотина, што се год више суши, све већа постаје. .Јели сушење већ дошло до свог краја, тада ће размак између поједииих чавлића, који је у почетку износио 10 мм., свуда износити око 8 мм., али ако између два чавлића пролази пукотина од, рецимо, '/ 2 см., огтда размак између ових чавлића не ће иасти од својих 10 мм. на 8 мм., већ ће се иоиети на 13 мм., (8 -Ј- 51 Ово може у приликама да иде дотле, да човек, нарочито кад су трагови нејасни, може номишљати, кад нађе такву попречну пукотину у трагу, да је на ципели био један или два чавлића мање, а међу тим у ципели сумљивог лица палази их потпуно. У оптпТе пе треба мислити, да сушење тече равномерно, и да нпр. проценат нестајања мора на врху стопе износити исто толико колико и на иети. Ту треба узети у обзир разне момеите: дебљипу слоја иловаче, примесу од камења, траве, сламе, дрваца ит.д. Исто тако може се један део трага услед

какве водене нсице одржавати влажнији но други, и обрнуто, један део за време најжешће дневне ж.еге бити у бол.ем хладу но други. ЈТарочито су значајне и различите појаве сушења онда, кад се земљиште, на коме је траг, ио неколико иута суши и влажи. Ја наравно не говорим о томе, кад траг покисне, јер тада се развали, већ кад овлажи услед влажна ваздуха, магле ит.д. То се нарочито дешава у лепе дане позне јесени : ноћу и јутром јака магла, која стопу овлажи и растегне, дању готово летња врућина, која стопу опет сасуши и стегне. Траје ли то тако неколико дана, траг се услед толиких скупљања и ширења толико измени, да га је врло тешко мерити. У таквим случајевима преко је потребно, да се иозове у помоћ који вештак, лекар, који се Физикалпим стварима бавп, или чак и Физичар, коме треба најтачније описати околности, које се тичу тог питања а које он сам ие би знао. Дакле требаће да се зна : особина земљишта, како је земљише наводњено и осенчено, време, које је прошло између открића (формовања) трага и његовог иостанка према нагађању, температура и ветрови за то време, остали утицаји, којима је био изложен, рад при Формовању ит.д. Кад стручњак има све те податке, он ће безусловно моћи да каже, какво је било сутпење, где је утицало мање, а где више, каквог утицаја имају пукотине ит.д., у кратко, он ће траг дотерати за мерење тако, какав би он био да није било суше. Сличие промене дешавају се и код трагова у снегу, кад су они изложени многим површним топљењима и замрзавањима. Такви снежни трагови изгледају више пута врло чудновато. Јесу ли н.пр. постали онда, кад није била сувише велика хладноћа, снег се под табанима., а нарочито под потпетицом јако стегне, тако да се после иа већој хладноћи у облику леда замрзне. Кад почне снег копнити, ови ледени комади топе се лаганије, спорије, тако да они калупи (облик табана и потпетице) остају још дуго, ма да је већ сав други снег окопнио. Као год што траг може постајати већн и мањи, тако исто мења се и нога, која производи траг. Одморна нога, као што је већ спомињано, знатно је мања од ноге која се угрејала и раширила услед навале крви у њу. Тако исто мања је сува стопала од стопале, која се овлажи на влажном друму или се озноји на врућинама. И овде је од врло велике важности стручњачко мишљење. Ђ. Формовање (калупљење) стоиалиних утисака. 1. У оиште. Већ смо наглашавали а и само се по себи зна, да је врло потребно да се Формује свака стопа, која је важна или би могла бити важна. С оригиналним трагом ће маиипулисати само сасвим неискусан или потпуно равнодушан иследник. Он је увек у онасности, да траг поквари, да га за будућност учини неупотребљивим. Осем тога посао на земљишту је тежак и никад се неће моћи тачно свршити. Једино у изузетним случајевима може се десити, да је иследнику потребно да с трагом нешто ради ире његовог Формовања, али он ће се тада ограничити на манинулацију, која се може извршити брзо а да се траг не оштети: бројање чавлића, мерење неких размака шестаром п т. д. У осталом иследиик ће траг, који му се учини важан, иокрити каквим великим сандуком и т. д. и поставити поуздана