Policijski glasnik

122

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЛ 16 и 17

човека да га чува; иредузеће остале потребне званичне послове, а за тим, чим времена добије, приступити Формовању. Ако је претходно безусловно потребно какво упоређење, ни по што нека се ни један иследник не усуђује, да можда ципелу сумњивог лида проба у трагу и да тако све поквари. По Шауенштајну у таквим случајевима боље је с дотичном ципелом поред трага начинити отисак, па онда један с другим упоређивати. Кад полазимо на посао Формовања, не треба ствар узимати тако олако, већ треба увек имати на уму, нарочито онда кад се има једна једина стопа на расположењу, да се и при највећој пажњи и брижљивости може десити малер при Формовању. Тада не бисмо имали ништа, ни трага ни калуна, а таквој могућности дакако да се не смемо ни по што излагати. С тога ваља да најнре учинимо све што је могућно, на да се има слика трага, пре но што га у ошпте додирнемо, дакле: тачан опис, скицирање и премеравање. Кад се све то брижљиво изврши и при премеравању избегава сваки додир и повреда трага, онда се може прећи на посао, којим ће се траг осигурати за доцнија времена. 2. Различите методе. Најрадикалније је: узети траг са собом. Ходан вели, да се то може извршити тако, кад се око стопе спусти један довољно велики и што је могућно шири гвозден обруч, и да се он дубоко у земљу утисне. За тим се земља ашовом око обруча, управно опкопа, тако да стопа у гвозденом обручу остане на једном брежулжу изолованом од другог земљишта; за тим се ашов колико је могућно дубље иотера положено испод стопе, тако да се ова може пажљиво одвојити и у сандук метнути ради преноса. Сам Ходан назива свој метод иоузданим, али вели да је компликован. Шауенштајново је мишљење, да ствар није тако компликована, али да траг сам не вреди толико, пошто услед сушења мења своју величину и облик, добија пукотине и т. д. Ја мислим, да ова метода не ваља ни због тога, што траг много нретрпи у пренашањима, којима је већином изложен. Ако је земљиште, на коме се траг налази, суво, онда се Ходанов метод не може уопште извести, јер земља испуца, је ли пак земља влажна, не може отрпети преноса. Ја сам једанпут поводом једне железничке несреће, која је створена неком зликовачком руком, нашао стопу, коју је бесумње произвео учинилац, кад је преко железиичког насииа скочио. Нацртао сам је, описао, измерио, у гипсу слио, а пошто је ствар била важна, реших, да ствар ради веће тачности испитам и по Ходановој методи. Извађену грудву земље метнули смо на железничка колица, која два човека рукуницама по шинама терају. Ја сам држао, да ће тај пренос испасти повољно. јер смо били врло Иажљиви и под сандук смо метнули дебео слој сламе. Кад се сандук са земљом пренео, видели смо да од трага нема ни спомена. И поред све пажње дрмусање је стопу уништило. Овако што десило би се тим пре на обичним колима и по нашим неравним друмовима. Ирема томе овај метод је од вредности само онда, кад се стона не мора преносити, но остаје на лицу места. (Наотавиће ое). • т— » ПАРИСКА П0Л.ИЦИЈА — По П. хЛ и и д е н б е р г у. (НАСТАВАК) Већ смо помињали полициске комесаријате, на које је варош издељена, и којима управл>а по један иолициски комесар; махом протиче десет до дванаест година, док се дође до положаја полициског комесара с платом од 7 до 10.000 динара, и кандидат мора да је свргаио гимназију и да је радио више година као секретар у којем полициском комесаријату, па онда да је издржао исиит за оФицира с!е 1а рајх, неколико година но том био у служби, да је нрошао на јуристичком испиту, и тек онда може се јавити за комесара. Једини знак полициског комесара јесте тробојна ешарпа; ненаоружан, он је често у животној опасности и по где који пут, изазиван преко сваке мере, мора ипак да очува мирноћу и хладнокрвност. Он је у извесном смислу заступник публике, који у споровима гледа увек да помири, али код злочина и др. мора одмах да се умеша и неодложно да учини доставу полицији сигуриосги, која по том узима у своје руке да даље гони кривога. Добронамеран комесар, —

а ве^ина их је веома љубазних, предусретљивих, испуњена топлим осећајима за своје ближње — може бесконачно много добра да учини; њему се понајпре све из његова окола доставља; пре него што бн нолиција службено но томе радила, он има у својим рукама прва опажања, може да учини иоравњење, може парничаре да помири, сме да успостави мир. Нико не загледа тако тачно у мрачне стране сјајне вароши, не познаје тако добро трагедију г и сатиру живота њезина, као полициски комесар! — Растурене косе, крвава, нодерана одела, улете нека сирота жена у биро: „Спасите ми дете, госи. комесару, он хо!>е да га убије, онет је иијан и ван себе!" превијаше се она, плачући и прсте ломећи. Пре свега мора се умирити, јер није у стању да каже где станује, најзад сазнаје се адреса и комесар с једним својим чиновником иде одмах, ношто је публику, која се искупила у великом броју и узбуђено говорила о неком новом мучком убиству, обавесгио и разгонио; носле пола сата враћа се с малим детенцетом, које плаче и своју маму тражи; морао је, номоћу неколиких суседа, везати пијаницу, да би му могао узети дете, које је злостављао. Сад је телеграфовано нреФектури, да јој је пијаница послат на колима полициским, и онда смеде мати са својим дететом вратити се у стан. Један полицист јавља се са два елегантна госиодина: „овај господин", показујући на једнога од те двојице, »тврди, да му је онај други госиодин украо врскапут јуче из гардеробе Грант-Хотела. Комесар упита најнре за имена обојице. »Арман Тионвил«, рече један изазивајупи, а други скромно: „Ернсг Мајер из Берлина, господар Фабрике. <( — »Како ћете доказати да је врскапут ваш? к упита комесар овог последњег. »Крој, боја, па и на оковратној поотави има адреса мога кројача —". — »Ја сам капут купио у Берлину, где сам се мало задржавао —" убаци г. Тионвил. — „Али ја имам и још један знак®, рече г. Мајер, енергичније, рђаво Француски, „смем ли вам г. комесару тајно казати?" Г. Мајер иође за комесаром у оближњу собу, а после неколико минута обојица се вратише. Око усана комесарових играше неко задовољство, кад узе нбжице и замоли г. Тионвила, да каиут расече. »Е, г. Тионвиле, сад, кад отворим поставу на извесном месту, шта ћемо наћи?" Упитани пребледе. Нбжице расекоше, јеДан куверат испаде, у њему две новчанице од по пет стотина марака, које је г. Мајер смотрено ушио у Берлину, да му се нађе, ако би му вртлог париског живота сву осталу готовину брзо испразнио. У тријумфу отрже г. Мајер са својим врскапутом и својих опет добивених хиљаду марака, а г. Тионвил оста, највише љутећи се, што ништа није знао за „унутрашњу вредност" врскапута. Врата се нагло отворише, неки млад човек улетеунутра: »ЈКена хоће да ме остави", викну он, »ја то нећу ноднети, убијам се, име ми је Ернест Кар, станујем у улици Ргапсће Сот1;е с( , већ је и нож исукао и прободе се у срце, крв јурну и човек се стропошта кркљајући. Један чиновник похита у његов стан, који беше близу. Млада супруга дотрча, паде на крвава мужа, љубећи усне његове: »Нека је све заборављено и онроштено, Ернесте, остаћу код тебе! 1( — »Онда је све опет добро <( , вели он и на чудо свију уста, »онда можемо ићи (( , па џепном марамом стаде утирати крв с леве руке своје. Од свију питан, он признаде да је се само претварао као самоубица, да би дарнуо .у срце своју жену, узевши, на име, бешшЈу код једног касапина, коју _је, пуну крви, скрио под врскаиут свој. Госпођа у осталом не беше немилостива у тој комедији и обоје одоше заједно и са свим задовољни, пошто је претходно »он (( платио штету, стварима нанесену. Јутро је. Чиновници предају своје рапорте за прошла двадесет четири сата. У том улази у собу полициског комесара Орсати једна млада, лепа, врло елегантно одевена дама: »Госп. комесару, морам тужити свог мужа за покушај убиства ; ноћас је нрикрио у моју спаваћу собу два човека, који с.у ме имали убити! (( Комесар прибележи ствар и учини за тим »на месту дела (( истрагу, која показа ово: г. Делон, сунруг лепе госпође, пре неколико месеца узео је за се ову из једне имућне трговачке куће париске, и осећао се срећним. Једне вечери, после богате трпезе, ири којој се није било без ватренога бургундског вииа, госпођа Делон је уза супруга свога заспала у трапезарији и у сну гласно је мислила на неког »љубазног Казимира®, обасипљући га миловањем. Г. Делону то је срце ишчупало. Ноћу ннје више могао имати сна, а своју жену ие-