Policijski glasnik

132

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 16 и 1?

и тежња, да се загонетно стање душе на ма који начин објаспи. Слично је са религијом и поезијом, које и онда чак, кад је развиће полног нагона већ нрошло и оно првобитно неразумљиво расположење и она тежња већ објашњено, стоје још увек нод утицајем нолнога света. Ко би у то посумњао, треба се само сетити, како се често јављају религиозна маштања у време пубертета, нека се сети борбе светаца с полним нагоном 1 ) као и оиих одвратних сцена, правих оргија, религиозних светковина старога света, а тако исто и скупова неких новијих секата, а да и не говоримо о похотљивој мистици, која се налази у обредима старих народа. Тако се исто виђа, да ненамирена похотљивост тражи задовољства у религиозним сањаријама и налази. 2 ) Али и у области несумњиво душевно-болеснога показује се ова веза између верскога и полнога осећања. Довољно је указати на силно развијену похотљивост међу болесницима, који иате од религиозног лудила, на ону смешу полнога и религиознога делиријума, као што се то често код психозе опажа, (нпр. жене манијакалне, које се издају за Богородицу), али особито код исихозе на мастурбаторској основи; на иослетку показати још на свирепо — ушкоиљавање самога себе, неиовреде, шта више крштавања услед болеснога, полнога и религиознога осећаја. Покушај, да се објасне аналогије између л.убави и религије, удара на велике тешкоће. АналоГија има у великом броју. Осећај полне склопости и верски осећај (посматрани као психолошка чињеница) састоје се обоје из два елемента. У религиозној области је првобитан (примеран) осећај зависности, чињеница коју је Шлајермахер сазнао далеко пре, него што је новије антрополошко и етнограФско испитивање на основу посматрања примитивних друштава дошло до истог резултата. Тек на високом ступњу културе ступа други прави етички елеменат — љубав према божанству у област религијску. На место злих демона код дивљих иарода ступају сад час добри час зли духови разних митологија, док на послетку пе ступи Бог, као општи дародавац вечнога сиаса; све једно, да ли је то добро на земљи, као што вели Јехова, или Физичка наслада од Алаха, или поклоњени рај хришћански као вечито блаженство на небу, или иак то била будистичка Нирвана. У полној наклоности је љубав, очекивање каквог бурног блаженства, првобитни еломенат. Тек секундарно ступа осећај зависности. Ово ностоји за оба пола у клици; по нравилу је пак само код жене, услед њене пасивне улоге при плођењу и друштвених прилика, јаче заступљено; изузетно је ово случај и са људима са женским склоностима. Љубав је у обе области, религиозној и полној, мистична и трансцендентпа, т. ј. при нолној љубави не ступа свеспо прави циљ нагона, одржање врсте; већ је јачина импулса снажнија, него икакво свесно задовол>ење, које би се дало оправдати. У религиозној области је добро, коме се тежи, и л,убл>ено биће но самој природи тако створено, да је недокучно емпиричком сазнању. С тОга оба душевна процеса остамљају Фантазији пајшире пол,е.

') КпеЈИоћ, СеНсШ. 1>8усћо1од1е, скунио је лелики број оваких примера. Тако је калуђерицу Иланбекину мучила иепрестано мисао, шта је могло постати од опога дела, што је при обрезап.у Христовом нронао. Вероника Јулијана, које се папа Није 11. с нобожиошћу сећа, ууимада је к себи у поогелу јапке, љубила га, давала му да оиса из п.ених дојака, а све из побожности прома пебеоком јагљету. Света Катарина из Хенове патила је често од унутрашње ватре н, да би се охладила, падала је ]1а земл.у, вичући: а Љубави, љубави, ја не могу вшпе!" Нри томе је осећала велику наклоноот према свом исповеднику. Једнога дана метну п.егову руку на свој нос и осети мирис, који јој у срце продре, «г|ебеоки мирио, чија би пријатност и мртве нробудила". Од сличнс ватре мучене су и света Армела и света Јелисавета. Иозната су искушења св. Антонија из Падове. Зпачајиа је .и једна отара протестантска молитва: «0 кад бих те нашао, блажени Емануеле, о кад бих те имао у својој поотељи, то би ми веселило душу и тело. Дођи, оврати се к мени; моје ерце нек буде твоја дожница!" 2 ) Рг1е(1г1сћ, ОЈадпозШс с1ег рзуоћ. кгапк. Непшат, 1.ећгћ. <1. Руу1па1гје.

Међутпм оба имају један бескрајан нредмет, у колико се блаженство, које ствара полии нагои, према свим осталим радостима несравњиво и неизмерно нриказује; исто то вреди и о реченом блаженству религијском, које се по времену и квалитету ириказује као бескрајио. (Наставиће се).

ИЗ ОТРАНОГ ОВЕТА Антиалкохолични конгрес у Паризу. — Крајем марта држан је у Паризу конгрес против злоупотребе алкохола. На конгресу је присуствовало иреко хиљаду особа из Француске и изасланика са стране; званично су заступљене: Сједињеие Северо-Америчке државе, Немачка, Данска, Русија и Финска, Норнешка и Шведска, Италија, Швајцарска, Румунија, Енглеска, Белгија и Холандија. Конгрес је отворио Лежен, белгијски министар и иредседиик главног међународног одбора друштава противу алкохолизма. Одмах је конституисано часништво конгреса, и то: ночасни председник Т. Русел, члан медецинске Академије, сенатор; иочасни подпредседници: Бруардел, старешина медецинског Факултета у Паризу, Тирана, владика из Нансија, Миран, народни посланик; председник доктор Легрен, главии лекар париских лудница; потпредседници Француски: доктор ЖоФрОа, проФесор медецинског Факултета у Паризу, ЖоФре, главни секретар Лиге за јавну моралност; подпредседници сграни: Лежен (Белгија), Баер, г-ђица ХоФман, Милеттдорф (Немачка), Барођин, Тигерштет (Русија), г-ђица Селмер (Данска), г-^ица Хеленијус (Финска), Роша (Италија), Форел (Швајцарска), Тирон (Румунија), Дилон (Енглеска); секретари: доктор Боасие, главни секретар француског антиалкохоличпог савеза, г-ђица Легрен, Лалман, учитељ. Коигрес се одмах поделио у три секције: медеципске науке и хигијене, политична и социјална економија, настава, васпитање и пропаганда. Иошто је РаФаиловић у име руске владе подиео извештај о Функциописању монопола алкохола у Русији, и пошто су представници страних држава рекли неколшсо речи у име својих влада, заказана је седиица за други дан. 23. марта било је на дневномреду: »улога универзитетске омладине у борби противу алкохолизма« (расправљачи и говорници: Бисон, бивши директор основне наставе у Француској, проФесор на Сорбони : доктор Бруно, ректор медецинске школе у Руану; Ријсен, проФесор колежа у Ла Ромеш, и улога. средњих школа у борби противу алкохола (Жилбол, проФесор лицеја у Тулузи ; Барбеј, адвокат). 24. иа дневном је реду било : »аитиалкохолна настава носле основне школе" (Баје, директор основие наставе у Француској; Торп из Јорка, (Енглеска), »школска и после школска удружења умерености" (Бодрилер, надзорник школа у Паризу; Е. Пести, главни инспектор наставе у Француској ; ван деп Буде, новинар из Холандије); »спремање наставнога особјва за аптиалкохолску борбу у школи и ван школе" (МарилИје, проФесор ; Хе ]исо, нроФесор и новинар, из Шр.ајцарске; Дон, главпи секретар холандског учитељског друштва умерености). Иду^ега дана: „ Алкололизам и услови рада код радника; а.) у варошима: алкохолизам у радионици, несрећни олучајеви у раду, алкохолизам и смањивање радпога дана; б.) по селима: (Бандервелд, народни посланик у Белгији; доктор Федхерб председник друштва антиалкохолске нропагаиде у Рубеу; доктор ДеФерне, инспектор хигијене у Белгији; Хербет, државни саветник). Последњега дана: „Споразум између држава за заштиту дивл,ачких раса од алкохола" (ђеиерал Гамени, гувернер Мадагаскара; Лежен, белгијски министар; де Колвиљ, свештеиик из Брајтоиа у Енглеској ; Морисо, учитељ.); »Аитиалкохолна борба у војсци и помоћу војске« (доктор Боклероа, проФесор хигијене у војној школи у Брислу, Белгија; Репонд, пуковник швајцарске савезие војске ; Паркер, пуковник војске сједињеиих Северо-Америчких Држава, ђенерал Бомлеј: главни командант енглеске војске);, 1 Тих дана давата су и два јавна иредавања: »0 улози лсене у антиалкохолној борби« од г-ђе Елизе Селмер, председнице Друштва данских жена за умереност, и »Свештенство и пароси разних вероисповести у борби противу алкохолизма«, од Турине, владике у Нансиу, и Роше, пастора из Женеве.