Policijski glasnik

138

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРО.1 18

осујетио хапшење. Сопственик радње тужи се полицији и из ближе описа псетанце. Недељу дана по том, једпо тако псето, ухваћено без котарчице на губици, предано је стрводерници, али полиција, учињена пажљивом, пусти псето слободно и оно доведе агента, који је за њим ишао, у стан елегантног и великог варалице (Носћ81 ;ар1ег). — Не мање је занимљиво како је пронађена и ова крађа. На булевару Монпарнаса обијен је биро познатога друштва бенедиктоваца и украдено 300.000 динара у готовоме новцу и хартијама од вредиости. Мало времена за тим, неки трговац, приспевши из Белгије, узе са северне железничке станице свој ковчежић, који је био оставно да преноћи у соби за пртљаг. Ковчежић је био са свим као и његов, а и кључ се подударио; али кад га је отворио, нађе га од чести напуњена покраденим пагшрима поменутога друштва. Одмах пријави то полицији и ова одмах сутра дан ухапси неког Американца, који је на станици за исти ковчежић питао, и који каза да се зове Ђорђе Елвиљ, а у истражном затвору симуловаше лудило, декламујући једиако Милтонове и Шекспирове стихове. Но то му не номоже ништа, јер је осуђен на осам година робије и двадесет година изгнанства. Случајно је пронађен и убица Арсииан. Он је сељака Дигина, који је из Лонперија дошао у Париз да прода сламу, кад се кући враћао, убио, на комаде исекао и бацио у Сену. Одмах је констатовано о убијеноме ко јс и одакле је. Два тајна полициста отрче у Лонперије, те нм колар, који је тамо нравио кола, на којима је Дигин сламу донео, опише иста кола.. Враћајући се у Париз, полицисти у страни од друма примете гомилу деце, која играју и од које се једно заплака; приђоше ближе и видеше једио дете пало испод таљижица, око којих деца беху играла, здеравши мало кожу на глави. Док један дете утишаваше, другом полицисту падоше у очи таљижице и нађе да се тачно подударају са описом коларевим. Полицисти стадогпе распитивати и сазнадоше од оближњих продаваца вина, да их је ту ради продаје осгавио некакав телалин из Батињола; телалин рече, да их је кунио од некога Карлова Јована, који станује у ловачкоме крају. Са телалином потраже улицу и пронађу месара Арсипена као Карлова Јована, докаже се иотнуно да је убица Дигинов и буде погубљен. Да је случај најбољи полицист, тврде и ови случајеви. Априла 30. год. 1870. дошао је из Лондона у Париз Бори, нскадањи војпик, с поруком завереника, да убије Наполеона. Паштећи се да га не ухвате, он не тражаше прво вечс никоји хотел, него се користи гостопримством неке девојке. У јутру око осам сати дође ова суседном продавцу вина по литар вина и уз то исприча му каког је ретког госта примила на конак, како је целе ноћи иа столици нребдио, а сад захтева место ка<1>е вина. .Гедан агенат тајне полиције слушао је ово, па му се учини сумњиво; оде с девојком и запита иностранца за његове хартије. Овај, у први мах изненађен, нрибра се бр.зо, метну руку у џеп и извуче револвер, а полицист хитро нападну непознатога и савлада га. Сличним случајем стало се за врат прошлога лета читавој лоповској чети, званој в ђапс1е (1ев васпавкатк", јер је нарочито цркве имала у очима. Тајни иолицист Жиродо, једне вечери у месецу јулију, у крчми на булевару код цркве, примети ванредно леп златан прстен са великим тиркизом на прсту човека, одевена не баш како треба. Мислећи да ирстен може бити украден, пође полицист за тим човеком; носматраше ио том кућу, у коју овај беше ушао, а коју често иосећаваху лица која зазираху од светлости. При том паде му у очи, да посетиоци куће излазе често нреобучеии, који су ушли без браде излазе с великом брадом, неки с перикама, а и у оделу свештеника, носача, железничких чиновника и т. д. Једне недеље пође он за четворицом од ових људи, који се са железничке станице Св. Лазара одвезоше у једно место, где је тога дана била велика нредстава гимнастичара, и нестаде их у једној вили ; одмах сутра дан би јављено, да је у тој вили извршена велика опасна крађа. Исте вечери би ухапшено двадесет чланова те дружине, чија је имена и стаиове Жиродо прокљувио — то беху све одавна злочинци, који годинама дрско и на опасап пачин крадоше. Вођ, по имену Бусар, беше ухапшен баш кад је у ]Чо18у 1е вес разгледао новосаграђену вилу своју, у коју се мислио као »рентије« уселити. У његову стану беше шеснаест разних одела, двадесеторо обућа свих врста, преко двадесет шешира и капа, од многобројних кљу-

чева отисци у воску и др.; други члан удружења имађаше један хируршки ковчежић, као што је у лекара, али, место инструмената, у њему беху мали озиб (ћускија) и удешени кључеви од алуминијума; трећи лопов имађаше оруђа за проваљивање у седлу свога велосипеда; четврти, некадањи фризер, чуваше лажне браде и перике. Па две стотине крађа ове дружине доказано је, а од тих једна је од 35.000 дин. у Брислу, друга од 150.000 у Пајвиљу. Разуме се да овако случајно проналажење злочинаца долази у изузетке, а у опште тајни полицисти морају употребити све оштроумл,е и сваки траг њушкати, да би похватали конце зликовцима, па често месецима морају ићи за извесним трагом, пре него што би до циља дошли. Друштву северних железница пре више годииа украо је његов благајиик КарнанТије више стотина хиљада дииара и са новцем срећно избегао у Америку. Један тајни агенат о трошку друштва нослат је за њим и ухвати бегунцу траг у једној од слободних америчких држава, у којој он није могао предузети корак за хапшење његово. Гледајући да не падие у очи, он се т.рудио да се упозна са благајником и, постигавши то, пола годипе пријатељевао .је са њим, издајућп се за трговца; једно носле иоднс упита ои Карпантија, хоће ли са њим да иде до лађе, сада баш у иристаниште дошле, која му је робу донела. Карнантије прими нонуду без икаква иеповерења, али чим судошли на лађу, агенат изађе с налогом за иритвор, рекавши: »У име закона, стављам вас у нритвор; будућн на Француској лађи, ви сте на Француском земљишту!« Украдене суме, готово потпуне, иађене су у стану Карпантијеровом. Но хватање не испада увек тако срећио у иностранству. Један париски тајпи агенат, по имену Котен , хтеде јануара прошле годиие да исиита тајне неких Фрапцуских анархиста, који у Лондону живеше, па је се умео и увући међ њих као »друг® им и, шта више, докучити гпто шта, али анархисти, по једном ухваћеиом писму, дознадоше да је он ухода, па га намамише у замку, позвавши га у тајиу аиархистичку седницу, која је дрлсана на северном крају Лондопа, у предграђу Мт§1оп. По саопштењима у лондонским новинама, у почетку седиице стављено је питање, шта треба радити са анархистом, који је крив за издају. Једноглаено одговорише: смрт, убити га. За тим изнеше и прочиташе ухваћено писмо. Један од анархиста нуђаше се, да Котена ту одмах нред свима прободе ножем, а Котеи паде на колена и мољаше за милост. Анархисти покушаваху за тим да га хипнотишу, иа им не испаде за руком. Најпосле Котеи признаде све. Ово признање са ликом Котеновим штампано је у анархистичкој нариској штамиарији „Реге Ретагс!« и објављеио нод натписом : »Јуда међу анархистима«. У том признању свом казује Котеи, како је невин ухапшен као анархиста после смрти Карно-а. Пуштен из затвора, он је био у некој милости код Француског-иолициског комесара, који му је предлагао, да иа анархисте мотри за месечну илату од 200 динара. Котен се нримио тога и своме задатку у Лондону одговарао је тако усиешно, да му је повишена плата на 250 дииара месечно. Осем тога Француска полиција дала му је новаца да отвори какву радњу. Баш је био на путу да анархистима зада силан удар, кад га они предварише, обелоданивши га. Котеп пм каза имена полициских чиновника, који му даваху уиустава, као и имена анархиста, на које је мотрио. Осем тога даде аиархистима у руке различна писма тајне пОлиције француске, а за тим га пустише слободиа. Где се скрасио, није позпато; говорило се да је под другим именом склоњеи у неки батаљон Француске иешадије, да би га заштитили од освете париских анархиста, који су се заклели да га убију. На крају још један случај, како се ипаче пригодом молсе да се изгуби у магли мудра полиција. Масеу, познатом шефу париске полиције сигурности, једиом дође »ухода" и достави као да је извештен, да ће те вечери оиасан лопов упасти у кућу РаићоигЈу 81. МагИп () да учини крађу. Масе даде уходи два агента. Дошавши нред озпачепо здање, ухода рече својим пратиоцима да хоће једпом пажл.иво да промотрп, да ли молсе бити лопов већ није на делу, али од прилике иосле десет минута врати се, донесавши глас, да пичега иодазривог није видео. Њих тројица чекаху још дуго, па се, најпосле, љутити вратише. Сутра дан би јављено полицији, да је у једном стану четвртог спрата исто куће извршена опасна крађа и однесено