Policijski glasnik

1 оО

ПОЛИП.1МГКП ГЛАСНИК

БРОЈ 19

пут за свагда, да чак ни руке не иодиже, да заштити своје лице, ма да је то био неизбежан и најнрироднији покрет у том тренутку, с тога, што је сикира била управо над њеним лицем уздигнута. Она само гато подиже мало своју слободну леву руку, далеко од лица, и полако је иружи према њему унапред, као да би хтела да га одгурне. Удар је пао оштрицом посред лобање, очас просекао сав горњи део чела, готово до темена. Она се одмах сруши. Раскољњиков се сасвим збуни, дохвати њен завежљај, опет га баци и отрча у предсобље. (Наотавиће се).

НОВИ СИБИР Под насловом: »Посета на острву Сахалину — острву за прогнате осуђепике, расматрање затвора за политичке кривце и лагуна трансбајкалског дистрикта" говори господин Де Виндт у своме спису о путовању по Источном Сибиру овако: »У сибирском систему свакојако има доста рђавих страпа, које се неосиорио морају одбацити, али ипак се не може порицати то, да у стези превлађује благост и пажљивост. Пре кратког времена био је раздражен цео цивилизован свет услед варварства и свирепости, које се чине према осуђеницима у Сибиру. Пошто се у томе веома много претеривало, то сам принуђен, вели писац, да изнесем пред публику право стање ствари. Онима, који хоКе да сазнаду о поступању Русије у Сибиру, може послужити као поука историја »десеторице љ>уди од Каторге," која је недавно изнесена у једном листу у Сан Франциску, те је својим читаоцима натерала, сузе на очи. Та су десеторица људи били сибирски осуђеници, и то они, који су осуђени на тегаке радове. То се одељен>е за тешке радове зове Каторга, а лакомислепи известилац тога листа написао је, да је то једно место. Један американски бродар примио их је на свој брод, јер се код тога Американца ражалило срце због њихових мука и невоља. У Сап Францнску им изиђоше на сусрет с пуно интереса, тако, да су их чак изложили у једном тамогањем музеуму. Нагаа десеторица Лзуди живљаху у изобиљу, и то им је било бага добро дотпло, те да забораве на своје патње. Кад су једног дана видели своје портрете у једном тамотпњем листу, и, око њих оквир украшен кнутом и ланцима, они су се сигурно морали ухватити за трбух од смеја. А. за што да се смеју? Ево за гато; они су доцније признали, да се пису имали ни за гата да туже на чиновнике на Сахалину, веК да су се наситили осуђеничке досаде, те су побегли, да би покушали да нађу другде срећу. После тпест месеци вели Де Виндт показала су славна десеторица људи од Каторге са свим другу слику: петорица од њих десеторице затворени су у Сан Франциску због разпих рђавих дела, гаести је осуђен на смрт и обетпен због једног убиства, а четворице је несталој Осуђеници немају шта да се платпе од свирепости гуверперове и надзорника, вели Де Виндт, већ од себи равних, од осуђеника. Један страшан призор десио се на једном руском пароброду, који је ишао из Нагасаке за Сахалин. Једаи осуђеник начипио је такву погрешку, да су га његови садругови осудили на то, да осам идућих дана и ноћи никако не спава. Та је казна и извргаена, јер одмах по заласку сунчевом сваких два сата Пазио је на њега тто један осуђеник, и иије му дао да заспи. — Једне опет ноћи примети Де Виндт једнога човека где клечи, с иогнутом главом, а око њега се скупила гомила осуђеника, бесумње у намери да га погубе, као што се то често дешавало. Овога је пута пало у очи капетану то поступање ових нељуди, а иначе би по свој приличи био изврптен илан убиства. Осим ових случајева има их и сувише других, сличних. Де Виндт гтомиње у своме делу, да су у одељењ;у за осуђенике уведена и електрична дугмад, да би они осуђеници, који би дошли у опасност, могли звати у помоћ чуваре. Из тога се може видети, Да је велика оцасност међу осуђеницима. и.да за то треба много старања од стране власти. Сви Енглези, који су познати са Сибиром, мисле, да руски систем кажњавања има више недостатака у пажљивости, него ли у строгости. Али Де Виндт мисли, да тај систем има свој основпи циљ, »да колонизује руску Азију, сс и у ствари и изгледа, да осуђеници имају тамо врло повољних услова за олакшавање рвога положаја, као тт да ступе у ред слободних грађана. У Са-

халину су осуђеници подељени на три класе: на ону, у којој су осуђеници, који имају да проведу извесан број година у затвору, и којима се допушта, да свој хлеб зарађују сами у извесном делу области; ону, у којој осуђеници морају да изуче за време сужањства какав занат; и најпосле ону, где су опасни људи, те их с тога морају да чувају у мање или више строгом заводу. Сваки новодошавши осуђеник упућује се у II. класу. Из ове класе, према вредноћи и понашању може сваки осу^еник да авансује у I. класу, или да буде смегатен у III. класу. Обраћамо пажњу на то, да сваки осу^еник, који је осуђен на доживотну робију, никад дуже не проведе у затвору од 8 година. Понеки осуђеници стварају себи брже срећу, но гпто је и заслужују; тако је Де Виндт видео једнога осуђеника, који је осуђен због убиства, а који сада зарађује 8000 рубаља годишње. Један је осуђеник због неких својих швиндлераја био осуђен поново на шестомесечни затвор, и с тога је много изгубио од свога угледа међу суграђанима. Један ослобођени осуђеник има изгледа да ће постати богаташем, јер је отворио каФану. Али најзанимљивија индивидуа, коју је срео Де Виндт, била је нека СоФија БлеФштајн ; која је паре загртала с помоћу својих гавиндлераја и почаенога назива »краљица деми монда.® 0 њој се много говорило, кад је покушала да украде дијаманте персијскога шаха, приликом његове посете у Петрограду. Она је често бежала из затвора, и у таквим приликама образовала читаве разбојничке дружине; то јој је друштво чинило доста услуга и у самом затвору. Када ју је Де Виндт посетио, била је врло расположена и разговорна, и рекла је: »Доста сам уживала, а сад хоћу да будем мало на миру. Де Виндт је често пута правио излет код једног бившег убице. Тај је био надзорник у једном сребрном руднику; у његовом стану послуживала је једна лепо одевена, 30 година стара служавка, — врло ретка појава у Сибиру, где је обично само мушка послуга. Наш је путник пигао надзорника, Колонела Архангелског, за ову чудну појаву, и овај му је одговорио, да је та женска такође прогната у Сибир због злочинства, јер је сикиром одрубила главу своме мужу, док је он спавао; она је сада већ била издржала казну, и слободно се тиета по Сибиру, тито је такође један доказ, како су све то страховите личности. „Што се мене тиче, (с рече Архаигелски, »ја узимам за слуге само убице, јер су они много бољи но логтови. Мој је слуга и данас некадањи убица!® Нешто је слично томе нагаао наш путник код једног госнодина, који није хтео никоме другоме да допусти да га обрија, него убицама, јер су, вели, они у томе нослу најизвежбанији. Писац вели, да се при транснорту осуђеника сувим нутем из европске Русије у политичке затворе и руднике у Нертииску, који трају но 10—15 месеца, поступа са осуђеницима што је више могућно човечније. Неполитички кривци добијају затворе само пО имену; то су већином дрвене куће, и њихови становници у извесним границама и иод извесним дисциплинским прописима уживају извесну слободу и дружење, што их разликује много и од енглеских затвора. Ти рудници дају сребро, и радници могу чак и да ленствују, дакле њихов рад иије ни приближно тежак као рад слободних енглеских рудара. Има нолитичких криваца пак, који. су осуђени на доживотиу робију, па и на њих се обраћа прилична пажња. Много зависи, разуме се, та пажња и од гувернера. Што се тиче Колонела Архангелског, о њему је један доживотни робијаш овако рекао: в О њему се не може рећи иигата детаљно, он је нраведан човек. сс Бесумње таквих гувернера има јога који. Али Де Виндт каже. да има и таквих гувернера, који су били потрзани на одговор од стране владе због својих поступања према осуђеницима. Као најслабију страну тога рускога система наводи нисац, гато политичке кривце затварају ноћу заједно са злочинцима и лоиовима, чије саме Физиогномије одвраћају поглед посетилаца од себе. Писац говори и о уиотреби кнуте, и то врло неповољно, јер тај свирепи бич у вештим рукама може и да убије човека, и то за кратко време. Као врло строгу казну иомиње писац »везивање за колица,® и вели, да би је требало одмах укинути. Али и сами чиновници у Сибиру не придају много важности кнути, те се с тога ово оруђе врло ретко и употребљава, па и кад се употреби, то је у случају крајње иотребе, и тада то бива човечно. Женама се не намеће рад у рудницима. Њмма