Policijski glasnik
ВРОЈ 20. У БЕОГРАДУ ПЕТАК 21. МАЈА 1899. ГОДИНА III. СЛО С/У2 С/у5"с^Р ОУД С/УР (^УЗС^^ООО С/?0 СУОО С//Р С-О^ (КУР СДО ООО ОбУО С/УР ООО С<»У ОО^ С^о ОУР (УУР С^о С^Р С.ОО ООО С/?Р <К*> с»60 С.ОО С/У5 СЖ > 0/У5 Ч/Ж С/У> С^) с^о с^з ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ од^ СУУ: ОСО с/ге (УЛ !У/. о/х. с//:"об* С/>? ОУ- С>-/. С/^"< ^"5^ОС О С»О ОСО ООО СОО СЛО ООТ ОГ/О СЛО С/>0 Обо'Сбо' сло С-/УО слос^о ->50 с/л> С/ГО с/*< '.уут. осо С/50 <>>0 С/50 УЖ^ 05 0 ссо 050 ОУР »И0Л.ИДИЈС1Ш ГЛАСНИК« издазн једапиут педељно. По иотреби бпће ваиредних бројева. Претилата се шаље уредпиштву у Београду »Краљев трг« до Уираве града Београда, а у унутрашњости код овлашћеиих скупљача или на иошти. Цена је листу: селима, које улазе у саетав онштине а која је већ иретилаћена, чииовиицина, учитељима, званичиицима, општинским писарима и осталнм зваиичпицима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостибпичарнма и механџијама из унутрашњбсти годишње 16, нолугодншње 8 дииара. Жандармима годишње 8, иолугодишње 5 дииара, иу ови се ио овој депи могу нретилатити само иреко својих комаидира полицијских односно нограиичних одрода. Надлештвима у опште 20 дипара на годину. За инострапство: годшпње 24, иолугодшиие 15. дннара. Поједини бројеви »Полнцијског Гласника« не продају се. Гукоппси ие враћају се. •>/?' >50 оур у>? -/О -јуз -/уг" •//? '/>о ■//? ••>//? •//) •//) •//? •//? у/:> •./>Т| •'></"•'• // ~//^ У/"-"- ■ •-//З :х/т~ 'ХА' .У/.'.' •//"•• ус/г '-//о УУО у/:' с/С' 'У/"- 1 УУО У/ "//'
ПАРИОКА ПОЛИЦИЈА — По Д. ^Линденбергу. (НАСТЛВАк) III. Ми смо већ помепули какву је улогу под Наполеоном III. имала подиција сигурности, коју смо навикли звати тајном полмцијом. Служила је, на име, политичким тежњама. Уиотребљ'аваиа је да изналазп завере противу живота царева и противу владе, а по који пут и за ствари природе заиста ромап•гичне. Тајнп агенат Грисели, који се од простог корсиканског чобанина узиео на положај веома вазкан и пун одговорпости, изблебетао је у својим успомеиама миого тто шта интересно о тој тајној полицпји. Ако се њему и пеће много да верује, ипак остаје доста Факата по казиваљу других тајних агената, као Колера и Клода, којима се јако осветљава делање политичке полиције нод другпм царством. По ма колико да су ова саоиштења интересна, пе може бити места да их овде излазкемо. У осталом оиа су већ добила својо место иа листовима историје Фрапцуске тога доба, која је иеумитна у осуди оиог неверства и злоупотребе власти о државном удару између првог и другог декембра 1852. год. и владавини која је иа том заспивана, за све време другога царства. II та историја, у исто време, учи нас како ни пначе без казие не пролазе таки злочини. Вратимо се, дакле, опом делању полиције сигурности, које јој је прави задатак. Рачуна се да је број оиих, који чппе „Париз у тами к , око 60.000. Готово толико исто пријави се годиШњс полицији разиоврсних крађа, а притварања иоследњих година било је иросечно на 50.000. То је службено констатовано. Тај ужасаи број принисује се злом стању, од кога пати како Париз тако и друге светске вароши, као Лондон, Њу-Јорк, Берлпн, Беч и т. д., јер се у њих слеже талог друштвени из целе земље. Огромно придолажење људи, на које се не мозке строго мотрити, даје могућности да се чине злочина дела н да се ова могу ирикривати од полиције, а то је у Паризу мпого лакше него IIч пр. у Берлпну, јер Париз нема полициске установе за пријаву сваког који у њ до^е опако уређене као што је има Берлин. Из опог ужаспог јада у пајнижих слојева друштва мора излазити све већа »војска порова«, како се често називају у Паризу оне гомиле злочннаца, и што је при том најстрапшије: тај вишак рекрутује се већином од младежи, која, махом због околине у којој је, рано сазнаје сва лукавства и хвата све замке злочинаца од заната, те брзо долази до опасне виртуозности у том. Цариски злочинци од заната, но везама својим, иотребама и навикама својим, по говору којим се служе, са свим су. слични онима осталих великих ирестоиица европских. Они се и ту у Паризу деле па исте разне врсте, према томе чиме се »занимају« и шта им је нарочити »позив®; језик им је пун циганских и јеврејских речи; нариски злочинац, са свпм као и берлински, лондонски и т. д., мисли само на данас, никад и на сугра; што може брлсе профућка све што има; по неки пут има код њега иеке доброћудости и при свем лукавству свом често Се, с неразумљивом лакомисленошћу, игра с Опасношћу ; годинама биће највернији. Најнесебичннји према својим друговима, па ипак једном ће их лако и очас издати.
Ова интернационалност злочинаца веома је интересна и од велике важности по криминалисте. Опа необично отежава носао полицији и у многим случајевима не да јој да гони и ухвати кривца, јер с неком чудном сигуриошћу зна из Париза нобегли злочииац где ће се и у кога сакрити у Берлипу или Лондоиу, као и обратно. Него, осем иоменутих, пма и друшх сличности између злочинаца париских п других вароши. Најређе је да се читаве генерације породица иосвећују злочинима, али и у том има изузетака, које налазимо такође и у Парпзу. Пре више година нолиција ухвати у Паризу неку породицу Патаи, оца, матер, кћери, синове и зетове, свега њих 14, који сви скупа добише само 209 година заточења! Тако исто и париски злочинац боји се проливања крви ; већи број напред смишљених убистава учињен је последњих година махом, ако се молсемо тако изразити, од стране почетника или новајлија у каријери злочиначкој. По себи се разуме да у париским злочинцима има и нуио „сиецијалнтета", којих но другим местима иема. Њих је нарочнто међу варалицама, али п иначе јавл.ају се по пеке са свим иове Фигуре. То долази услед неких нарочитих особина парискоГ друштвеног живота и у випшм редовима његовим, од њихових мало строгих погледа па живот, од склоности њихове ка сујети и лакоумљу. Тако, нознати опасни лопов МатиФијо годинама стајаше у вези под именом »граФ од Белер" с првим круговима, беше радо виђен гост у отменим салопима, а о ручковима и вечерама освајаше својом духовитош^у госте, које молсе бити прве ноћи за тим иокрадаше. Други превелики луиеж, Тунријан, становаше у зеленој улици у једној нрекрасној вилн, имађаше у коњушпици осам коња и троја луксузпа кола, држаше се високо, имађаше више тереиа за лов, лети носећиваше нрве бање и у њима беше увек с првима, чињаше раскошне гозбе, и... једиог лепог дана би ухапшеп због многих опасних крађа, које је он, као у каквој правој школи злочинаца, био учинио с пет до осам младих људи. Неки Жиро де Гатбурс беше из веома угледне нородице; кроз осам година правио је и протурао врло вешто ФалсиФиковаие новчанице н за то време- господски живео и пливао уобиљу; кад, најносле< би ухваћен, био је у кући као, иалати, плаћаше 11 слугу, дрзкаше 10 коња, а његова хајка била је једна од Најпознатијих у свој Фраицуској. За време Луја Филипа читава дружина племића била се одала растурању лажног папирног новца и париска »Француска Банка® била је прВа жртва, јер је у готовом платила ио хиљаду динара за дванаест лажних упутница на касу. Истрага је доцније показала, да су билети начињени у иноземству, да је тај посао подстакла једиа од највиших личности из најближе околине једног с престола отераног,владара, а да је банкноте растурао неки граф, уз то бригадни генерал, да их је при себи имао и један принц. У Иаризу свака нод закуи даваиа зграда има свог кућног чувара, надзорника, који махом има своју собицу у вестибнлу, да би га сваки који долази могао питати, ако што узалгели, и да би овом могао показати у коме је стаиу онај кога тражи, јер на вратима р.етко стоји заиисано име опога ко ту станује. Због тога крадљивци тешко могу извршиги своју намеру да се у туђе собе увуку дању, или могу то постићи само под каквом елегантном маском. Жанол де Ванез, зван »лоповски краљ«, јављао се увек бесирекорно одевеи, с цилиидром најновија Фасона на глави и лепо Фризиран, поздрављаше пријатно кућне надзорнике, које усхиКаваше та љубазност еле-