Policijski glasnik

ВРОЈ 21 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

како то бива. Једном јувелиру долази неки господин и замоли га да му покаже ситан дијаманат, у зрнима. Купац је јако кратковид, те мора зрна приносити са свим близу очима, при чему нека од њих осгају у ноздрвама, обложеним меканим воском! Или тај бајаги кратковиди испитује зрнца лупом, у чији оквир, воском превучен, одмах се утисну нека зрнца. Или, купујући сама зрнца, купац вади свој бележник и даје своју карту трговцу, али у том падне на зрнца дијамантска и друга, коју купац брзо узима, но која, лако премазана гумиарабиком с полеђине, носи са собом и по које зрно дијамантско. Пред елегантно одевена господина износе разне драгоцености, а, док их он разгледа, улази у дућан неки просјак; јувелир хоће да га отера, а господин грди полицију што даје да тумара толико скитница, но опет спусти беднику, који с капом у руци проси, неколико пара у капу и уз то ма који комад од драгоцености што их има у руци. Баш ако се иосле и примети чега нема, те се купац осумњичи, овај, јако љутећи се, и сам одмах хоће истрагу, јер просјак, његов сукривац, далеко је већ измакао и са свим нестао. С великом дрскогаћу недавно учињена је ова крађа. Пред једном јувелирском радњом зауставише се кола из којих уђе у дућан нека врло елегантно обучена дама, тражећи да јој се покажу ствари од накита, па, изабравши једно парче, извади новчаник да плати. У тај мах улете у дућан један господин и, подвикнувши јој: »зар нисам казао да не смеш куповати накит без мог допуштења?" истрже јој из руку кесу с новцима и брзо умаче. »Лонов, држ'те га! (( повика ужаснута госпођа и паде на столицу као ван себе. Господар радње и његов помоћник потрче за бегунцем, али, кад се без успеха вратише, видеше да ни госпе нема и да им је нестало једног украса од 25.000 динара. Има доста оваких крађа и изван дућана јувелирских радња. Нека госпођа довезе се на колима и захте да јој се покажу свакојаки предмети накита за свадбу, која је кћери јој имала ускоро бити, па, будући рада да задовољи укус своје кћери, замоли јувелира, да је његов помоћник са стварима прати у стан. Трговац пристаде радо, помоћник седе у кола поред госпође и довезу се пред неку господску кућу. Дошавши у стан, госпа замоли свога пратиоца да седне, а кћи ће, рече, одмах доћи. У тај мах зачу се весели млад глас из побочне собе, чија врата беху само притворена: „Слатка мама , зар с:и ти ту ? камо дијаманата? Молим те покажи ми их. с( — »Ходи овамо, де ге моје, ево ствари.® — »Сад се баш облачим; веома сам радознала, та донеси ми их! (( — »Хоћете ли допустити," рече госпа младом човеку, (( да задовољим нестрпљивост своје кћери, па, узевши од њега кутице с драгоценостима, однесе их у суседну собу. Отуд се најпре чуше гласови дивљен.а и усхићености, а по том прође пет, па десет минута, а госпођа се још не враћаше. Помоћник јувелиров изгуби стрнљење, очекну још мало, па онда отвори врата широм, али у соби не беше никог. То беше само намештен стан, који су вар.члице узеле под закуп на неколико дана. Већих припрема требаше за другу сличну препару, које је била жртва једна од великих иариских јувелироких радња. У подне стаде пред радњом Фијакер, из кога изађе лепа и елегантна дама, која каза господару радње, да јој је свекрва, граФица Верникур, на кратко време у Паризу ради куповине ствари потребних за спрему о свадби унуке јој, па како се, на жалост, разболела, морају јој се ствари носити у хотел, где се настанила, да их изабере; зато мољаше јувелира да иошље у хотел накит, који би био достојан свадбеног поклона, и да поједини комади буду у вредности од 50—60.000 динара. Јувелиру беше добро знано име граФице Верникур, која је била од старе племићске породице Француске, а дама, која му ову поруку доношаше, чињаше се иоверења најдостојнија. Ипак своме заступпику, који имаде да однесе ствари, нареди што може бити већу смотреност и сву опрезност, нарочито да никако не пушта ван својих очију драгоцености, у којима беше више стотина хиљада динара. ГраФица Верникур била је одсела у једном од првих хотела, заузела је у њему више соба и повела собом своје слуге. Заступника јувелирова прими у салону, из кога на нешто отворена врата побочне собе ЈЦледа на постељи, мало заваљену, једну отмену старицу где загледа и осматра белу свилу, јамачно намењену за свадбену хаљипу младе граФице. Око старице беше више њих у послу, па и она снаха, која рече: »Ах, мама, баш добро, сад ћете моћи одмах

163

изабрати и накит, који је послао овог часа јувелир, па, крочивши у салон, од човека који чекаше узе ковчежић с драгоценостима да га донесе пред лажну и привидно болесну графицу. Ако је доносилац драгоцености, долазећи овамо, у опште што сумњао, те сумње, кад је дошао, морало је нестати; уз то и врата од побочне собе остадоше отворена, те он гледаше како граФица осматра једну по једну драгоценост према светлости, како пажљиво загледа у каменове и испитује рад. Као услед напрезања око тога, или што јој дође наступ који свест одузимље, старица се на једанпут завали у јастуку главом, и заступиик јувелиров чу снаху како у страху зајаука: »Мама, мама, шта ти је? (( привијајући се над болесницом и уз то тражећи лекара. На глас електричног звонцета упаде један служитељ, коме наредише да најхитније иде по лекара. Од прилике после десет минута дође лекар, који, пошто кроза салон прође, поздрављен бршкно изговореним речма: »добро те сте дошли, г-не докторе, (( уђе у побочну собу, затворивши за собом врата. Заступнику јувелирову беше ситуација веома мучна, али мораде се стрпети да прође граФичин напад и да лекар оде. Но лекар се задржа прилично; прође пола сата, па и сат; може бити да је стање граФичино било пупо опасности по живот јој, јер, како сие беше мирно, чип.аше се као да се нешто шапуће тамо ; прође и још пола сата, заступник јувелиров приђе пажл.иво вратима, кроза њ прође ужасна сумња... шта да мисли... у грозничавој журби удари на врата, она се отворише — — — соба беше празна! Све је била комедија, графица, лекар, слуге, све то беху само лукаво намештене замке, мудро смишл.ена превара, која је варалицама овим донела у руке читаво имање! Сва истрага и ту је била узалудна. (Свршиће се).

ПОЖЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. Су1>ен.е код онштинских судова но грађ. нарницама Једна забрана са откривајуКом заклетвом. Суду општине крагујевачке По овој под *|. приложеној ориђиналној облигацији, којој је рок исплати протекао још 12. маја 1894. годнне, дугује ми Михаило Арсић, овдашн.и сензал, 158 динара са 12°/ 0 годишњег интереса од 12. маја 1894. године, као дана прошлог рока до наплате. Па како ме дужник ни до данас није измирио, то молим суд да за обезбеду горње суме са означеним интересом, одобри и удејствује забрану на примање дужниково у 200 динара, које има код Алексе Спасића, овдашњег трговца. Уверу о пријави овог иотраживања пореском одбору, поднећу суду при оправдању ове забране. 24 маја 1899, год. Никола Терзић Крагујевац. бакалин. Г>р. 3426. Одмах позвати дужника и саслушати га, загим донети суду на решење. 24.(V 1899. год. Председ. суда. Крагујевац. Рађено у суду општине крагујевачке, 24 маја 1899. год. Дозван Михаило Арсић, сензал овдашњи и када му је показана признаница коју је молитељ поднео, он изјави: Признаница је доиста моја и ја сам је својеручно написао и потписао, но у отплату овога дуга и интереса дао сам 78 динара, а ту суму видим да мој поверилац није одбио. Пристајем да му остатак дуга платим. Михаило Арсић. Оверава Кмет. Решење. Поднетом иризнаницом у ориђиналу, молилагд је доказао обавезност дужника за исплату. Како је исплати рок протекао, а поверилац тражи обезбеђење, испунивши услове које траже прописи § 377., 378. и 399. грађ. поступка, то суд као надлежан на основу § 6. и 9. грађ. поступка