Policijski glasnik

170

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 22

има лопова. Још исте ноћи би позван шеф полиције сигурности, по имену Клод, те му лично цар даде потребне наредбе. Кад граФица хтеде отићи са бала, иађе у чипкама свога вела један ободац, који је лопов морао изгубити у журби, и граФица, ради даље истраге, још ту на балу предаде реченоме шеФу полиције ово благо. Одмах сутра дан, још пре подне, пријави се госп. Клоду у канцеларији му један господин. »ГраФ од Ц., ОФицир почасне легије" стајаше на карти. Господин уђе, иојава елегантиа, сигурног светског држања и онхођења; он поздрави свемоћног полицајца и одмах седе у столицу поред њега. »Ја сам брат граФице од Ц., и поче он, »ноћас је мојој сестри украден један ободац, који је по њу од двојаке вредности — као дар за успомену и као предмет накита. Његово Величанство Цар дао вам је налог, да пристуиите потребном трагању, и ви сте примили један ободац, који лопов без сумње није могао брзо и лако извући из чипкастог обмотача у који је запао." — „Тако је!, к иотврди шеФ и извади из своје Фијоке накит. — »Е, лепо, господине, ваша трагања нису више потребна ; јутрос рано сестра је добила писмо којим се извињава да је ово била само једна — морам казати, врло рђава ■— шала маскен-бала, да би је мало поплашили. Уз редове тога писма дошао је и ободац, ево га, с( и он извуче ободац из џепа. Хоћете лп бити тако љубазни да ми дате и тај други, да бих га однео сестри, која ће данас бити код херцога Морнија о ручку, на који се очекује и Ц>егово Величанство, те да би овај његов поклон том приликом такође имала иа себи." ШеФ полиције обрадова се да се ова мучна афера тако сврши, па предаде ободац графу и испрати га с пуно комплимената. Он трљаше руке задоволЈан, говорећи: хвала Богу, те се ова шкакљива ствар окрете тако лепо, могла би задати још много брига и непријатности. Протекоше неколика дана, кад ето ти момка графице од Ц. господ. Клоду те питаше: да лп се зна какав траг лопову? ШеФ иолиције, пун најгоре слутње, отрчи граФици: »Па ваш госп. брат примио је ободац, који сте ми на балу дали; он ми је показао и онај други ! к — »Какав брат, та ја брата немам ! с< — »Шта, граФ од Ц., оФицир иочасне легије, није ваш брат? сс — »Опет вам кажем, ја брата немам! с< — »Е, онда, граФице, обоје смо покрадени! сс и он, јецајући, наде у Фотел. Госиод. Клод после пије мпого ни био шеФ нолиције сигурности !... Ж. II. Јов.

0 ТРАГОВИМА (СВРШЕТАк) 4. Остали трагови Под »осталим траговима сс ради смо да разумемо овс утиске и отиске, који су ма на какав начин ироизведепи у меканом материјалу, а с делом стоје у вези. Да сваки такав траг може битп од врло велике важности и да на њ треба обр>атити велику пажњу, не треба ни да говорим, али морам да нагласим, да сваки такав траг ваља не само видети, на у протокол прибележити, већ и описати и Формовати. Он може бити исто тако важан па и важнији, но траг стопале учиниочеве. У миого нрилика наилази се на огромне тешкоће кад се оцењује и ФормуЈе такав траг, али све то не разрешава иследника од дужности, да се тим послом најбрижљивије не бави. Узмимо нпр. да је учинилац са штапом ишао; тада нам може траг од тог штапа бити од неоцењене користи као спомоћпо средство у утврђивању идентичности, кад га само добро Формујемо; ако не зпамо ништа друго, но оно што у протоколу стоји: »осредњи штап с гвозденим шиљком, сс то ће нам бити од врло мале користи, јер »осредњи« и »гвоздени шиљак сс врло су слаби описи, да би се дотични штап могао пронаћи. Јесмо ли пак у трагу излили Форму, и имамо ли доцније прилике, да гиисани отисак са штапом сумњиве личности упоредимо, имаћемо у рукама поуздане доказе за утврђење идентичности, као год што их имамо кад упоређујемо гипсане отиске стопалиних трагова. За тим по дубини утиска моћи ћемо видети, да ли се дотични на штап јако наслањао: да ли је био стар, уморан, болестан или је носио какав терет. 'Гом приликом ће се поред осталога уочити, да ли је штап ношен десно или лево; имамо ли последњи случај, онда пам је јасно, да је онај

који се поштапао био левак или је због неке бољке у нози штап у левој руци носио, што за утврђење идентичности може бити од велике важности. Тако исто у извесним приликама је од врло велике важности, кад се може доказати, да је штап пре и после неког критичног тренутка различито употребљен; рецимо, да се на улици десио неки сукоб: туча, разбојнички напад итд., и да се може видети, како је (непознати) учинилац пре сукоба, тј. идући од места где је дело учињено, својим штапом правио слабе, површне утиске, док су међутим ти утисци после сукоба, тј. идући од места где је дело учињено били знатно дубљи : несумњиво ће бити, да је учинилац у сукобу повређен и с тога се тешко иа свој штап наслањао. Исто тако по утисцима штапа може се оценити, да ли је неко ишао лагано или брзо. Штап се у оваквим приликама врло различито употребљава. Узмимо, да дотични носи штап у десној руци, он ће у лаганом, неспретном ходу спуштати штап поред врха сваке друге деснс стопе; иде ли пак брзо и употребљава ли штап ради лакшег хода, оп га спушта поред сваке леве стопе. Уморни, стари, болесни људи чине као и последњи и у лаганом ходу, пошто је њима штап потребан ради лакшег хода. То је правило, које дакако да има довољно изузетака; али у великој већини људи се поштапају онако, као што напред наведосмо. Коњски трагови могу такође бити од валшости ; најтеже је изнаћи четири заједничка трага; ко сам није нознавалац коња, мора се њиме послужити. За дотични циљ: утисак нредње и задње копите разликовати врло је тешко. У опште предње коиито је више округло, затворено, задње дугуљастије, отвореније. Величина и облик коиите, број чавала, размаци истих међусобно итд. могу тако карактеристични бити, да такви трагови могу врло добро послужити за доказивање идептичности. Треба ли да се одреди начин хода неког живинчета, ваља да се ноложај и размак копита тачно измери и нацрта, да би вештак могао дати потребног обавештења. Формовање се врши као и код човечјих трагова. Није ми вал>да потребно ни говорити, да у извесним приликама могу бити од ваншости и други трагови, нпр. псећи. Трагови од кола могу понекад имати вредности. Ту се молсе дознати ширина колотечине, размак десиих точкова од левих, начин како је кочијаш терао, како је кола окретао и куд је с њима окренуо итд. Па и правац, у ком су кола терана, молсе се познати по колосеку. Више пута, кад је земљиште тврдо, копита не остављају трагова, али точкови их остављају, нарочито кад су кола натоварена. Точкови газећи по прашини, земљи, блату, снегу итд. и гњечећи их стварају компактну масу, која се тада цепа на љуске. Те љуске можемо видети у колотечени у степенастом облику. Точак је, дакле, отишао у оном правцу, у коме су се поједине љуске издигле. (Види слику). Ваља упамтити ово : кад бисмо хтели да колотечину уравнамо, морали би точак у супротном правцу вратити. У осталом не треба ништа више, но да један пут обратимо пажњу на једна кола, нарочито на теретна, кад се крећу, па ће нам ствар одмах бити јасна и нећемо је пикад више заборавити. Напослетку што се тиче осталих трагова: од куршума, баченог камена, за тим од употребљених оруђа итд., разуме се да их треба потражити, описати а ако је могуће и Формовати. Како ће се ово последње урадити зависи од појединог случаја; то Формовање молсе се извршити гипсом, иловачом, тестом од брашна, китом, воском, гутаиерком итд., како кад, према облику и велнчини. Да то треба увек учинити, пека ванш као стално правило. јер никад не можемо бити сигурни, да нам те Форме иеће кадгод затребати.

Као »трагови® могу се напослетку сматрати и извесне белеге, које постану услед неког дугог рада у облику отока и ожиљака. Они могу у извесним приликама ири констатовању идентичности бити од замашне важности и то како код нађених лешева тако и код притвореника, којима се не зна име. Феликс Еман је у једном наиису (с изврсним сликама) »Еа рћо1;о§тар1пе јисНшаше« изнео важност тих ожиљака. Он вели, да их је на телу тешко видети и да су нејасни, али да се лепо