Policijski glasnik

БРОЈ 24

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

191

је ва вас пошла кад вас не воли? Не, дете моје, тек би онда били несреКни! Размислите мало о томе иа ћете и сами видети-да је тако! Устаните! И диже га нолако и посади у столицу. Џорџево лице беше све умузгано од суза, али се био прилично утишао. Господар Ларош остави га неко време да се нримири а он ходагае по канцеларији. Најзад, Џорџ се диже, приђе му и рече: — Имате право! Нослушаћу вас! Ево вам меница! И извадк хартије из џепа н предаде му их. Г. Ларош све разгледа и виде да су све ту. — Сад сам вам на расположењу, — рече Џорџ. — Још иешто ■— рече г. Ларош. — Шта желите? — Напишите ми признаницу па 5.000 динара и иотпишите. 1,1 орџ послушно као дете седе и написа. — Сад, ево вам 5.000 динара на се вечерас крените на нут у Лопдон. У осталом, ја 1»у иас пспратити. Дапас ћемо заједно доручковати. — Госиодине! — јевну Цорџ и очн му се напунише сузама. — Немојте ми захваљивати! Захпалићете ми најбоље, ако овако шта пе будете више радили. ■—- Никад, господине ! — Дајте ми часну реч! Ево вам моје руке! Доручковаше заједно, а у вече г. Ларош испрати га собом на станицу и иоздрави се с њим. Лака срца седе сутра дан и иаписа писмо у Лондон у комо оппса сву сцену до детаља и уз писмо приложи менице и иризнаницу Џорџову. Прекосутра већ доби једну депешу. Како је био у послу, он готово и заборави 'на догађај, али како ли га изненади депеша. » Ни какве менице нису нам иокрадене. Ове које сте нам послали, лажне су. Нагп главни рачуновођа нема сина, а ни жена му није умрла, јер се никад није ни женио. Ви сте жртва неког варалице. С поштовањем Д. X. банкар * * * Ту г. Сава заврши причу. — Страшно! — повикасмо еви. — Јелте? Ми, хвала Богу, још дотле ннсмо дотерали ! рече г. Сава. — И то је само једна превара коју је та дружнна учинила. — Једна и то обична. — А похваташе их ? — Похваташе. — Како, молим вас? — повикасмо сви. ■— И ја сад пратим расправу. Кад буде све готово испричаћу вам! — Буди Бог с нама! — рекосмо. Ј.

ИЗ 0ТРАН0Г 0ВЕТА Авантурискиња. — У Ници је ухапшена једна отмепа дама по имену Лујза Жирол, бароница од Бакделиевра, гато је починила превара у суми од 60.000 динара. Ова авантурискиња, нод лажним именом баронице Фино, била је раиије суђена у Нанту због силних превара. Обично вара старе и побожне жене, којима се представља као мученица за веру и жртва једног безбожног и суровог мужа. Дете мученица. — У Паризу се ових дана десио овај случај: Девојчицу Жану Соиен, којој је 10 година, и њена млађег брата Алберта, узео је као сирочад стриц Жан Сопен, механичар, познат у целоме кварту као човек суров, пијаница и ленгатина. Децу је нримио нреко воље, и тако их је страшно омрзао. Тукао их је без узрока, остављао их је по читава двадесет и четири сата без леба и воде, затварао их по читаве недеље у собу. Ирошле године мали Алберт, који пије више могао сиосити така-в живот, остави стрица, и никад се више није ништа чуло аа њега, Сопен ову мржњу оада усредсроди и удвоји иа девојчицу.

Суееди су заволели несрећно дете, и када пијаггаца ннје био дома, они су је обасииали нежностима и миловањима. Жан Сопен то дознаде, и још је више поче злостављати. Прошлога уторника нађе је на улици где игра са децом, рину јо ногом и дрекну јој да иде кући. Тек што су се обоје попели, зачу ее озго страшан врисак, и дечији глас: — Не, не... само не иожем ! У целој кући чу се тај глас, укућани се узбунише, тада се отвори прозор на сопственом стану а девојчица излете кроз исти и треспу о калдрму у дворишту. Суседи онесвесло, разбијено и крваво дете дигоше, и однегае код оближњег апотекара, и да нису догали пблицајци нечовек би био растргнут од раздражених људи. Сопеп је изјавио пред комесаром, да је девојчнцу кажњавао колико је заслуживала, и да.је у љутини хтзо бацити кроз прозор, пошто је била непоправљива. Он је затворен. Мала Жана када се освестила, изјавила је да је сама искочила кроз нрозор, али носле је нризнала све. Не зна се да ли ће остати жива.

СКРЕЂЕ 0Е ПАЖЊА. Цецилија Богданови^, подводачица. Већ је петп пут како се овај отров за нашу женску младеж, враћа из ирогонства. За њен паклени посао — подвођење — као да је Београд најподесније место. Кажњавана је небројено пута, али та вера неће никако да се окане ове радње и да се баци на какав други поштенији начин зараде. Враћајући се из прогонства, оиа само промеии кварт, и док не допадне власти у руке протекне по неколико месеца па и по годину даиа. Последњи пут проиађена је у кварту врачарском и због подвођења и иовраћаја из прогонства кажњена је затвором и поновним прогонством на свагда. Пресуда је ова извршена 2. ов. мес. Цецилија је родом из Сиска, има јој до 35 година; средњег је стаса, очију црних, косе затворено смеђе, обрва црпих и густих. У Србију је дошла 1881. године, али је тај боравак овде прекидала само за време прогонства. Скреће се пажња полицијским и општинским властима на ову неваљалу жену, која и сама вели да ће се вратити \у Србију ако не друкчије а оио у мушком оделу. Ако је ма ко овде примети моли се да је иријави најближој полицијској власти, која нека је ради извршења пресуде спроведе Управи града Београда, с нозивом на акт тсварта врачарског под Бр. 5774.

Е0 ЈЕ И 0ТЕУДА ЈЕ? У Ивањици је 16. овог месеца ухваћено једио непознато лице без иснраве. После дугог прикривања имена, казало се да се зове Станимир, час Милосављевић, час опет Ивковић, из Кушиљева. Има му до 45 годпна, висок, сувоњав, смеђ, просед; очију плавих, бркева густих и кратких; брија се ; на десној плећки има ожиљак од куршума. На себи има гаће и кошуљу од сељачког платна, сукнене сигаве дизлуке (доколенице) и опанке сељачкв израде; сукнеНи јелек, врани сукнени гуњ који но свему изгледа на преФарбаи осуђенички гуњ, и нову просту шубару. Вели да је ирогпле недеље побегао из затвора суднице општине кушиљевске. Начелник среза моравичког депешом под Бр. 8562. од 16. ов. м., моли све влаети у земљи да га известе: је ли ово лице коме познато и да ли је учинило какво казнимо дело. — Грађанство треба у оваким случајевима да иотиомогне своју власт, те да се дође до истине.