Policijski glasnik

346

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 45

његови ресултати оправдани. Студујући аналитички индивидуалност злочиначку, нека се никад, вели Ломброзо, не пропусти да се добро мотри и тачан рачун води о свим соматичкоморфолошким характерима дегенерисања. Само нека се, велимо ми, никако не гледа у њима битни, главни, етиолошни или узрочни моменат злочинога делања, криминалности. Злочинац никако није продукат своје индЉидуалне организације, а доказане аномалије на лобањи и други дегенерациони знаци на телу нису још никако доказ и за то, да њихов носилац мора бити злочинац. Треба престати бактати се око тога, да ли се злочиначки живот родитеља преноси и на потомство им. Сваког дана можемо се уверити, да то пе бива ни с каквом неминовношћу. Тај Факат, што је пуно злочинаца рођених опет од злочинаца, није још никакав доказ да је злочин неминовно наследан. У највише таких случајева, потомци су само васаитани, одгајени за живот злочиначки; није се употребило никоје срество да се сузбије и уништи наклоност раније задобивена подражавањем, угледањем. Онде, пак, где је злочин у самој личности, индивидуалности тако иманентан да се ова у том погледу не да мењати, ту учињено зло долази из умоболности, ту, с правног гледишта посматрајући, нема ни злочина, па не може бити речи ни о злочинцу него о умоболнику. Свеколико излагање казује, дакле, јасно, да злочин никако није Феномен индивидуалан него социјалан, да је последица или појава друштвенога а не индивидуалнога живота. У злочину треба гледати дегенерисање социјалнога органшша, живота друштвенога, а не чисто личнога или индивидуалног. Да ли ће човек бити честит или злочинац, зависи у главноме доиста увек од околине и прилика у којима је. Ако су све прилике повољне но морално здравље, неће бити ни наклоности ка злочину; али има и друштвене среднне, у којој је атмосФера искварена и која је препуна нездравих елемената, и ту наклоност ка злочину урађа богатим плодом, ту се злочини належу једно на друго опако као што се чађ у дебелој кори хвата и належе у димњаку. Вели се да је злочин ресултат трију Фактора који једновремено делају, Фактора природе индивидуалне (антрополошке), соматичке и социјалне, али у истини сва та три узрока своде се на један, јер, кад се добро проуче Фактори природе индивидуалне и соматичке, види се да су и они зависни од ногодаба чисто социјалних. Антрополошке и соматичке одлике код злочинаца, као што смо видели, у највећој мерн дошле су са свим и једиио услед прилика у којима живе класе из којих су злочинци, тј. бивају утицајима и услед прилика оне околине из које су и у којој су злочинци. Злочинац носи на себи трагове или знаке изрођавања, који су чести и у нижих редова друштвених, из којих су злочинци махом, и које су знаке злочинци задобили и наследили, а по кадшто и у јачој мери на видик изнели, само услед ногодаба социјалнога живота. Ко хоће злочина да се ослободи, мора да отклања социјалну невољу, зло друштвено у коме злочини имају свој корен и из кога бујају и снагу добијају; у кривичне законе треба да унесе таке казне и таки начин њихова извршења, да одговарају више индивидуалности злочинчевој него категоријама злочина. Завршујући ова излагања, не можемо да се не вратимо ономе, чиме смо почели овај низ чланака. Треба, понављамо и овде, уздићи пренебрегнуто и запуштено васпитање, нарочито морално, уређењем ку&е, у којој би људи живели заиста као људи, и проширењем круга рада школи, у којој би се, на основама и у границама далеко ширим него што то данас бива, подложио принудном и државом озбиљно надзираваном васпитању сав иодмладак, нарочито онај који нам изгледа да може остати пренебрегнут, а децу нижих редова друштвених што је могуће раније узимати из опасне околине у којој су, те им дати потребно домаће васпитање. На Казнено Право не треба гледати као на нешто чему је задатак да изложи само све категорије злочина, под које бисмо после шаблонски подводили поједине случајеве, изналазећи прописаним поступком злочинце, одређујући им законом у напред постављене казне и терајући их по том на робију, него треба обратити пажњу проучавању свих прилика у којима и због којих бивају злочинци, управо како човек постаје или бива злочинац, јер, кпо што смо већ довољно изнели, злочину није узрок у самоме злочинцу, у индивидуалности или личности његовој, као што

би то хтело досадање, традиционално нам учење и теорије и практике казнено-правне, него су обоје, и злочин и злочинац, само пооледице другог далеко опгитијег узрока, који је у приликама социјалним. У кратко, предмет Казненог Права треба да буде — а најновија казне.но-иравна теорија на томе гледишту већ и стоји — проучавање злочинаца'у највећој и далеко јачој мери него проучавање и шаблонско ређање самих злочина, треба да нам изнесе и научно разјасни све како бива и иостаје злочинац. Сама личност злочинчева, његова индивидуалност, не даје нам за то објашњења и сви трудови да се њоме искључиво објасни постанак злочинаца остали су узалудни и ненаучни су, јер не показују никакву праву узрочну везу посматраних појава.

ДОУШЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински П0С710ВИ. Од огпитинског писара г. Панте Милошевића из Рековца, добили смо једну судску општинску ствар, са молбом, да му дамо објаснења. Радо се одазивамо оваким иитањима, јер нам је то и била циљ, када смо у нашем листу отворили рубрику „Оиштински нослови". Мило нам је што су нас општински писари разумели, али опет сматрамо да је нулшо напоменути им, да се при својим радовима у сваком даном случају осврћу на нагле обрасце, које износимо у нашем листу, и да озбиљно и са највећом пажњом пазе на правилност граматичку у језику, јер услед тога се у редакцији дуго дангуби, а онда следствено и доцкан одговори у- лист улазе, што све иде на штету поставл->еног нам задатка и циља. Ствар је у овоме: Н. Н. из Лоћике, оптужио је суду општине Н... Н. Н., тежака из Н., зато што му је исти иожео овас са његове њиве и однео. Суд општине Н донео је овакву иресуду: Н. Н. тежак из Лоћике својом тужбом од 25 јуна 1898 године, тужио је овоме суду Н. Н. из Урсула, да му је пожњео овас из његове њиве, и тражио је, да суд осуди Н. да му по процени плати оштету и да га по закону казнн. За доказ ове крађе позвао се на сведоке, који су као општ. часници чинили увиђај. Тужени Н. одговорио је да ово дело није учинио, но је пол^ео овас из своје њиве а не из тужиочеве. Друго нема шта у своју одбрану да наведе. Испитани сведоци својим сведоџбама тврде, да су били као одређени од стране суда на извиђају, да је дело извршено и да су трагом нашли код појате тулсенога овас, који је био пред његовим воловима. Исти сортирали и нашли да је један. Разлог суда Према тун^би тужиоца Младена и према сведоџби сведока, тврди се, да је тужени ову крађу овса у њиви учинио и зато на основу § 391. крив. закона, суд Н. Пресуђује: Да се опгужени Н. Н. из Урсула за ову крађу осуди са десет дана затвора са радом и да однети овас по процени 10*50 динара плати тужиоцу, да му накнади плаћену таксу у 2 динара и на име трошка и дангубе 4 динара, н испитаним сведоцима ио 2 динара на име дангубе. 21 јула 1899 год. Председ. суда. Бр. 272. Кметови. Писар. На ову пресуду оптужени је изјавио жалбу полицијској надлежној влаоти, и среоки начелник, по иотој жалби, донео је овакво овоје решење: По расмотрењу акта увидео сам да је радња ова неправилна по томе: што је суд требао ову ствар да расправи по закону о чувању пољских добара, с тога на основу § 15 и 16 полиц. уредбе поништавам пресуду тога суда и враћам акта на даљи поступак. Н... Начелник срески. По овим примедбама суд ошнтине Н... од... Вр... учињеним на пресуду овога суда од... суд овај узео је овај предмет понова на расматрање и суђење и нашао је: