Policijski glasnik

ВРОЈ 47. У ВЕОГРАДУ СУБОТА 20. НОВЕМБРА 1899. ГОДИНА III. ооо осо сх?о~осо1^Госо"ооо о<у гју уу' ооо ооо ооо ег?о схуд оуо ојоо о * оо ооо оро с<сс ооо с/ур ооо ооо с«оо осо ооо с«дс 'зоо е>ооос^~оооооо сиоо ооо ооо ооо ооо ооо ооо соо ооо ооо

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЈ1ИЦИЈСКЕ РАДЊЕ <к?о ооо осо осо ооо ооо ооо ооо <ул' су>-.> осо осс- ооо~осс сгу Г ос* о<> Г оел'''осо осо осо осо сло _ осо' осо осо осо осо осс ооо осо осо осо с^ Г ос^осо осо осо ооо о«оо осо ооо ооо_с^р ооо осо осоооо осо' »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једанпут недељно. Ио нотреби биће ванредних бројева. Иретнлата се шаље уредништву у Београду »Краљев трг« до Уираве града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скуиљача или на ношти. Цена је листу: селима, које улазе у састав онштине а која је већ иретплаћена, чиновнидима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичницима у ошнте годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, нолугодншње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу претнлатити само преко својих командира нолицнјских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За ииостранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Иоједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. ССО ^ ССО ОСО,,-^СОС.СО С<?0 С/50 соо УУ5 У/Г У УГ ОСО У/Г' суур ЈУУ Р ССО~ОСО~С/УЗ (У УР УУО ССО С/УО >СО С<УР ОГУО' ОСО ССО ССО С<УР ОУР 090 ссо с/оо ссо ссо соо с>со уу : ^СО ОУО СОО ССО ооо соо

РОБИЈАШКЕ ЖЕНЕ — 8с1р1о 818'ће1е Наш реторички сентиментализам укинуо је смртну казну (реч је о Италији. Ур.): наша језуитска и утанчана суровост створила је затвор. Кад бн упитали неког човека: или би волео да ти се једним ударом одсече глава, или да живиш годинама и годинама сам, у малој ћелији, не видећи сунца ни месеца и да немаш ни с ким да проговориш? Он би вам за цело одговорио: волео бих одмах умрети. Али ми, људи образовани и пуни саучешћа, ми га ипак осуђујемо да живи. Страшан је тај затворенички живот. Он поступно гаси интелигенцију и подивљава човека. Сличан је оном мучењу средњевековном, кад је кривац затваран у гвозден кавез на врх какве куле као нека дивља звер. Тај кривац је бар гледао небо и сунце. Ми данас нисмо задовољпи да га лишимо само слободе, већ га лишавамо још ваздуха и сунца. Још ми је жив онај рулши утисак, кад сам једног дана први пут походио казнени завод у Читавекји. Ушии смо у једну пространу собу тако око подне, кад је било време одмора. У тој соби било је на две стотине душа. У четири дугачка реда беху се поизваљивали лопови и убице, једна мрачна и црвенкаста маса. С нама је био управник тога завода. Чим се он појавио, сви робијаши устадоше. Какав звекет ланаца! Обузе ме страх и ужаснух се. Ма да ја врло мало имам учешћа према зликовцима, ипак ми одједном , верујте Богу, искрсну у глави питање: — Имамо ли ми право, да дотле доведемо човека? Па ипак робијашки је живот цвеће према животу затвореника. Они се могу видети, могу разговарати. могу радити на отвореном ваздуху. Шта мари што имају ланце на ногама? Навикну се, па то мрско обележје робовања не смета им да иду. Затвореници немају окова, али ако хоће да се макну, после три корака ударају у влажни зид своје мрачне ћелије. * * * У Италији нема оног мање суровог система социјалне одбране што га има Русија, а то је депортација. А ако хоћемо ио души, то је сисгем егоистичнији, јер се један крај ослобођава од зликоваца, који га заражавају... а насељава се други. — Венијамин Франклин да би сузбио прогоњеп>е у Америку, иитао је Јевропејце: •— »Шта би сте ви рекли кад би вам ми послали у Јевропу змије звечарке? — Али то је једини систем, који допушта кривцу живети човечански и не лишава га свега у друштву. До душе ни живот прогнатих није баш тако добар, али је прави рај према животу затвореника, који дан и поћ труну у ћелијама. Један руски књижевник, господин Чеков, описао је у иеколико чланака у »Руској Мисли (( живот прогнаника на Сахалину. Сахалин је једно мало острво изме1)у Охотског и Јапанског мора. Он нам открива непознат свет. Ти робијаши што су оставили отаџбину без наде да ће је икад више видети, што иду на тежак и дуг рад, дуг као и живот, који још више отежава суровост владиних чиновника имају бар једну утеху, које су лишени наши кривци. На далеко острво могу их пратити њихне жене*; у том тешкОм прогонству имају свог друга, жену, која уноси једну жицу поезије

у вулгарни живот тих јадника, која улева лепе осећаје у мозгове, који су већ окорели од греха. Има много жена ■— прича Чеков — које су пристале да прате свог мужа; има много жена (које су такође прогнате) у којима је прогпаник нашао новог друга, који му је помогао да заборави изгубљену породицу. Зар онда није боље бити прогнан на Сахалин, него бити жив сахрањен у ћелије наших затвореника? * * * Видео сам у Донеу — прича Чеков — једну прогнату женску, која је боловала од падавице и која је била љубазница једног робијаша. Он ју је окружавао таквом нежном пажњом као нека милосрдна сестра. И кад сам му ја напоменуо, да то мора бити врло тешко живети с женом толико болесном, одговорио ми је : — »Не мари ништа, екселенцијо, ја је веома волим." У Новом Михаилову (све ово прича Чеков) видео сам другу једну љубазницу једног робијаша, која није имала ногу. Јадна жена лежала је дан и ноћ на једном креветцу. Робијаш је, кад год је могао, брижљиво обилазио је и пазио, а кад му ја рекох, да би боље било послати је у болницу, он ме погледа погледом, који је хтео рећи: Ви сте сурови ! Зар вам се не чини да ове епизодице, сакупљене готово по блату, не заслужују сузе једног Превота ? И ако има идила, не оскудева се ни у драми на острву Сахалину. Вукол Попор затече једног дана своју жену у сувише интимном разговору с његовим оцем, и уби га. Осудише га и прогнаше. Послаше га у Корзаков иа онда у Владимировку. Вукол је био младић леп као Адонис, умиљат као јагње. Господари код којих је радио имали су велике вере у њему. Знали су да неће да пије ракије нити да краде новаца. Он се није могао оженити на Сахалину, јер му је жена била жива а није никако намеравао да се раздваја. То је јунак. Да видимо сад јунакињу романа. То је једна нозната женска, по имену Тертихнаја, љубазница робијаша Кохелева, жена глупа и ружна, која се непрестано свађа с Кохелевом, коме се то досади, те је пријави и њу преместишо, у Владимировку. Вукол је виде и заљуби се. Тертихнаја не остаде равнодушна према тој ватреној љубави. Али Кохелев отвори очи и преклиње своју стару љубазницу, да се врати њему. »Узми ме, па ћу се вратити" — одговара му Тертихнаја. Вукол је моли да га не оставља, а она — као мудра и ирактична жена — одговара му: »Дођи да ме обиђеш кад се удам, ја не могу да останем с тобом, ти- си ожењен, па и ја се морам удати: у интересу ми је (( . Вукол у очајању отрује се. Сиромах Вукол! Неколико недеља пре но што ће се отровати, узвикнуо је, гледајући Тертихнају: л Ох жене, жене! Због жене сам отишао на робију, а због жене морам умрети! (( * * * Али пе могу све женске, које су прогнате на Сахалин, постати жене или љубазнице робијаша. Оне н служе (реч сурова али истинита), служе становнике на том острву.