Policijski glasnik

46

110ЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

ВРОЈ 6

Онда сиђе у реку. Прегледа бележницу. Као што смо навели, она је била скоро сасвим чиста, сем два листа. На једноме- листу, рђавим рукописом беше написано: »Пас. — — 20. Леб 10 Вино 20« На другоме листу: »папр. — — 30. 2. рум. ■— — 1. гр.« Иследник мету бележницу у џеп а остале ствари покупи пандур по љеговој наредби. (Наставпће ое).

310ЧИН И КАЗНА РОМАИ Ф. М, ДОСТОЈЕВС^ОГА с руског Је|)та УгричиБ 39 — Па и Авдоћи Романовној било би немогуће остати у оним најмљеним собама без вас. Помислите, где станујете! Та зар вам тај угурсуз, Петар Петровић, није могао бољи стан.., А у осталом. ја сам, знате, мало пијно и с тога... сам псовао; не осврћите се... — Онда ћу отићи овдашњој газдарици, наваљивала је Пулхерија Александровна, •— и замолићу је, да уступи мени и Дуњи кутак какав за ову ноћ. Ја га оваког не могу оставити, не могу! Док су то говорили, стајали су на степеницама, на одморку, пред самим газдаричиним вратима. Настасија им је светлила са последњег степена. Разумихин је био необично узбуђен. Још пре по сахата, кад је пратио кући Раскољњикова, био је и сувише брбљив, што је и сам увиђао, али потпуно крепак и готово ведар, не гледећи на силну количину вина, које је тога вечера испио. А сад је његово расположење личило чак на неку врсту заноса, а у исто време као да му је све попивено вино изнова, на мах и са удвојеном силином, јурнуло у главу. Стајао је са обема дамама, држећи их за руке, па им је доказивао и представљао им своје назоре са изванредпом отвореношћу, и вероватно ради бољега убеђивања, готово при свакој речи, стискао им је, као клештама, руке тако јако, да их је болело, и, како је изгледало, прождирао је очима Авдоћу Ромаиовну, ни у колико се не либећи у том погледу. По кадшто су оне због бола трзале своје руке из његове велике и коштуњаве шаке, али он, не само што није опажао у чему је ствар, него их је још чвршће привлачио себи. Ка'1 би му оне овога часа наредиле. да за њихову љубав скочи главачке са степеница, он би то одмах учинио, не размишљајући и не двоумећи. Пулхерија Александровна, сва узнемирена мислима о своме Рођи, ма да је и осећала да је млади човек већ врло ексцентричан и да јој већ и сувише јако стеже руку, чинила се као да. не опажа све те ексцентричне потанкости пошто је он у то време био за њу провиђењем. Али не гледећи. на исту такву забринутост, Авдоћа Романовна, ма да није ни била пландљиве природе, ипак је с чу^ењем л, шта више, готово са страхом предусретала дивљим. пламом испуњене погледе пријатеља њезинога брата; и само безгранично поверење, уливено. нричањем Настасијиним о томе чудноватом човеку, ; уздржало је да не покуша побећи од њега >и повући за собом своју. мајку. Она је разумела и то, да им и побећи од њега сада можда више није могуће. Међутим, кроз десет минути она се знатно умирила: Разумихин је имао особину, да се, ма у каквом расположењу био, покаже сав онакав, какав је, тако да су сви веома брао могли сазнати с ким имају посла. — Немогуће је ићи газдарици, а било би. и веома лудо ! узвикну он, убеђујући Пулхерију Александровну. —• Ма да сте и мати, ипак ћете га довести до беснила, ако останете, и онда ђаво би га знао шта ће бити ! Чујте, ево шта ћу ја да урадим; сад ће код њега да поседи Настасија, а ја ћу вас обадве да одведзм у^ваш стан, јер вама самима није могуће ићи улицама; код нас у Пегрограду у том ногледу... Али, оставимо тр !... Затим ћу рд вас рдмах дртрчати рвамр и за четврт часа, на мсју

прштену реч, известићу вас: какс му је? спава ли или не? и све остало. Затим, чујте ! Затим ћу од вас, као муња мојој кући, — тамо су код мене гости, сви пијани, — узећу Зосимова то је доктор, који га лечи, сада седи код мене, али није пијан; тај није пијан, није тај никада пијан! Одвући ћу га Рођи, па онда одмах вама. То значи, да ћете за један сахат добити р њему два извештаја, — и рд дрктрра, разумете ли, од самога дсктрра; тр већ није истс, штс рд мене! Ако буде рђаво, кунем вам се, да ћу вас сам амо довести, а ако је добро, онда лезите и спавајте. А ја ћу целу ноћ провести овде, у ходнику, он то неће ни чути, а Зосимову ћу рећи, да преноћи код газдарице, да би био при руци. Па шта је за њега сада боље, ви или дрктрр? Та дрктрр је крриснији, ксриснији. Е, па снда идите кући ! А крд газдарице не мржете; ја мргу, али ви немржете: неће вас пустити, јер... јер је будала. Била би љубсморнд. на. Авдоћу Романовну, ако хоћете да знате, а и на вас такође... А већ на Авдоћу Романовну насигурно. Тс је сасвим, сасвим чуднсват какактер! Уосталом и ја сам будала... Баталимо то! Хајдмр-те! Верујете ли ви мени? Реците, верујете ли ми или не ? — Хајдмр-те, мамице, рече Авдрћа Романовна, — он ће одиста тако учинити како обећава. Он је већ повратио брата, а ако је истина, да ће доктор пристати да овде преноћи, куд ћете боље ? — Ето ви... ви... мене разумете, зато што сте — анђео ! узвикну Разумихин одугаевљено. — Хајдмо ! Настасија! Одмах да идеш горе и седи тамо поред њега, са свећом; ја ћу дсћи за четврт сахата... Пулхерија Александровна, ма да се и није иотпуно убедила, није се више противила. Разумихин их узе обадве испод руке и повуче низ степенице. Уосталом мати није била пртпуно умирена: в ма да је и ркретан и дрбар, али да ли је ■ сада рн прдобан да испуни што обећава? Та како само изгдеда!...« — А, разумем, ви премишљате о моме садашњем стању! прекиде њене мисли Разумихин, погодивши их и- корачајући својим огромним корацима по тротоару, тако да су обе даме једва могде за њим ићи, што ,он, урсталом, није опаЖао. —■ Будалаштина! то јест... пијан сам као земл.а, али није ствар у томе; није ме вино опило. Него, чим сам вас угледао, ударилс ми је у главу... Али брига вас је за мене! Немрјте обраћати пажње : лупам којешта; ја сам вас недостојан... у највећем степену сам иедостојан вас!... А чим вас отпратим, одмах ћу стрчати Овде у канал, излићу себи на главу два ведра воде, и све ће проћи..., Кад би ви тамо знали, колико вас ја обадве волим!... Немојте се смејати и не срдпте се !... Ордите се на цео (Ч!ст, «ли се на мене немојте срдити! Његов сам пријатељ, па дакле и ваш. Ја тако хоћу... То сам, слутио... прошле годнне био је такав јадан,,тренутак... Урсталсм, баш нисам ни м.ало слутио, јер сте ви пали као с неба. А ја, мржда, и нећу целе нрћи спавати... Тај се Зссимсв ту скоро нланшо, да Рођа не сиђе с ума... Ето због чега га не ваља дражити... : — Та шта говорите ? узвикну мати, — Је ли сам доктор то казао? упита уплашено Авдоћа Романовна. — Казао је, али тако није у ствари, никако није тако. Такав је и лек дао, прашак само, ја сам видео... а, међутим , и ви сге дошли... Ех!.,. Боље би урадили да сте сутра дошли! Добрр је.штр смо отишли. А кроз један сахат ће вам о свему сам Зосимов рапортирати. Самр штр тај није пијан! А, и ја ћу се истрезнити... А зашто сам се овако накнтио ? Па зато, штр су ме завели у препирку. прсклетници! Та ја сам се заклео, да се нећу препирати! Лупају саме глупости! У мало што се нисам потукар!... Сад сам стрица оставио' да им председава... Да ли ћете само веровати: траже потпуну неиндивидуалност и у томе налазе врхунац савршенства! Само како не би постојао ти чисто као ти, какр самс не би ни мало личио на себе самога. И то онн сматрају за највећи прогрес. А да бар на свој начин лажу, него... — Чу.јте, плашљиво га прекиде Пулхерија Александровна, али је тс само потпирило ватру. — А шта ви мислите? викао је Разумихин, још више уздижући глас: — ви мислите, да је то због тога што они лажу? Којешта! Ја волим, кад лажу! Лагање је једнна човечја повластица над свима организмима. Слажеш ли — доћи