Policijski glasnik

246

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

БРОЈ 32

Наш Фарисејски морал сматра, и овога пута са разлогом, такве постуике свирепе; али он заборавља протествовати када се у време рата бомбардује каква варош и жене, деца, старци у њој, или када се опет у рату. чак и грађанском, помоћу генијалних и дивљачних машина са земље слисте хиљаде и хиљаде бића људских. Али ипак, у очима човечности и здравога разума, убити једаи људски живот много је више за осуду но појести човека када је мртав. У једпом иитересантном саопштењу које је Г. А. Херцен учинио амтрополошком друштву у Флоренцији, изнето је, на основу посматрања у физиолошком лабораторију у истој вароши, да је циноФагија одвратна извесној врсти иаса. Што се тиче антропоФагије исто се може рећи и за садашње расе људске, али нема ни једне која није била антропоФашка у прошлости. У осталом, врсте канибализма су различите и ми смо на другом месту *) покушали да их класиФикујемо. Главне су врсте: канибализам из потребе, канибализам из прождрљивости, канибализам из ратничкога беса или освете, канибализам из религије, канибализам из синовља поштовања; најзад последњи и највиши облик, судски канибализам. Ми ћемо навести неколико примера тих различитих врста антропоФагија; до воље нам је да бирамо, јер је жетва обилна. II. Меланезијски канибализам Најраспрострањзнији канибализам на сваки је начин канибализам из нужде. Он је у обичају код готово свију дивљачких раса, нарочито где су сисари за јело ретки: на острвима Тихога Океана, на аустралијском конгиненту, где је Фауна тако слабо развијена. Гладни Аустралијанци убијају своје жене и једуих; они чак ископавају лешине скоро закопане. Сиптпдћћат је нашао врат једне жене у џаку некога Аустралијанца из своје пратње. Код извесних племена из Јужне Аустралије, људске лубање служе као пехари. Као што је сасвим природно, канибализам је нарочито јак код најмање цивилизованих аустралијских племена, која још живе у хордама и под наследним поглавицама. Меланесци су сви, више или мање, канибали. У потврду томе, навешћемо неколико кратких али јасних примера. У Новој Гинеји канибализам је чест. Бекари га је ту констаговао, као и многи пре њега. Што се тиче канибализма Ватијанаца, он је славан. Пре но што су прешли у Хришћанство, оии су на бојном пољу пекли своје убијене непријатеље, или су гојили робове па после их јели; каткад, чак су ждерали своје жене. Код њих, на сваком службеном и свечаном ручку морало је бити људских јела, и људско месо називали су »дугачка свиња <( . Свака свечаност, на иример освећење каквог храма, морала је бити увеличана једним антропоФашким оброком. Соосћ је констатовао исту страст за људско месо у Тани, где је обилно имало, као и у Вити, свиња, кокошију, корења и воћа. 0 канибализму у Новој Каледонији имамо сталније и аутентичније податке. Ире доласка Европљана, у Новој Каледонији се није знало за другог сисара осим за једну велику врсту слепих мишева (Р1егоризј. Канибализам се вршио из нужде. Жеља за људским месом била је узрок честим ратовима између различитих племена. »Одавна, говориле су поглавице народу, нисмо јели меса, хаЈдемо да га потражимо". Битка је престајала чим је циљ био достигнут, чим је неколико људи било убијено. За Ново Каледонце људско месо било је посластица и јело се са прождрживошћу. Племенске поглавице клале су за породичне ручкове по когасвога поданика; каткада, када је меса било доета, стављали су га у саламуру. Јавно мњење не само да се није бунило противу тих владарских гала-ручкова, но их је чак налазио за врло славне. Поеле какве срећне битке, ново-каледонске поглавице, које су у хајки на људе добиле лавовски део, слали су својим пријатељима и савезницима какво добро парче меса људског. Оволнко је доста да се види да је ново-каледонски морал био далеко од тога да осуђује антропоФагију. Чак међу алатима којима су су се они служили било је једно оруђе за

**) Сћ. ^е^оигпеаи, 8сгепсе е( Ма^еггаШте, 353.

сечење људске лешине, и светковине су почињале једном игром, у којој се у једној руци држало то оруђе, а у другој копље. III. Канибализам у Африци Афрички црнци нису ни мало скрупулознији у једењу л>удскога меса него океански црнци, и антропоФаги а је констатована готово у целој црној Африци. У обично доба, КаФри, пастири и земљорадници, релативно интелегентни и цивилизовани, не врше никако канибализам ; али у време глади, они се враћају тој старој навици, као што су чинили КаФри и Мачтати које је Тћотрзоп посматрао. Нека од тих племена, пошто су иовратила антропоФагију услед нужде, остају при њој услед алапљивости. СагсИиег је констатовао један појав те врсте код Зулуа. Још пре неколико година, неколико племена КаФра Басуто живела су искључиво од канибализма, и у пределу врло плодном и богатом дивљачи. Као наши преци, европски троглодити, они станују по пећинама, где доводе и прождиру своју људску стоку. Један пораз која су та племена претрпела принудио их је да прибегну канибализму, та навика им је за дуго остала, и још 1868 године нису се били одвикли, јер је у то доба једаи енглески путник видео у њиним пећинама скоро оглодане људске кости. Лешину су, вели исти путник, по правилу секли на комаде. Доња вилица је била одсечена једним ударом секире, лубања је била пробијена и мозак извађец. Кости су биле уздуж разбивене да би се, по преисторијсксм методу, извадила срж. Нема сумње, случајни канибализам није редак, чак и код модерних Европљана, као што се може видети из многобројних описа бродолома; али, да се на ту иевољу тако лако поврати као КаФри, морало се врло скоро изићи из ње. У полутарској Африци, код ФанГг, који припадају једном од најинтелегентнијих вариетета црне расе, канибализам се редовно практикује. На тај посао се одајесасвим мирно и трговачки. Сви Фани, изузев поглавица, краљева и особа које су нарочито поштоване у племену, бивају поједини после своје смрти. У осталом Фани имају извесних скрупула у својој аитропоФагији. Колико год им је могуће они људе свога племена не сахрањују у својим стомацима; али зато они мењају своје мртваце за мртваце суседних племена, или их купују, и досада ниједан Фански морамат није помислио да осуди тај пачин сахрањивања мртваца. Скоро то исто чине Њам-Њам са Горњега Нила који, поред својих ратних заробљеника, једу и своје мртве суграђане, оне који код нас иду под нож анатомистов. 8сћ^е1п[иг1ћ је једнога дана код тих Њам-Њам присуствовао некој врсти антропоФашке идиле. Између две колебе, чија су врата била једна према другим, лежало је на асури једно новорођено дете које је умирало. На једним вратима, један човек свирао је у неки примитиван инструменат; на другим вратима, једна стара жена, у средини девојака и момака, секла је и припремала зачине за јело. Један казан пун кључале воде био је готов ; чекала се само смрт дететова, чија је лешина имала да буде главно јело. Најзад сјајно јужно сунце осветљавало је призор. У истом пределу, Монбуту-и, пастири, земљорадници, који насељавају ванредно плодну земљу и такође припадају једном вишем вариетету црне расе, и они су потпуни канибали. Они једу само своје заробљенике, али без престанка ратују са нижим племенима која их окружују, на тај начин долазе до људске дивљачи. Још на бојноме пољу на комаде исеку поубијане непријатеље , а заробљенике, одређене за будуће оброке, као стоку терају пред собом. Канибализам је општа црта примитивних нарави. Он постоји или је постојао на целој земљи, код свију раса. Факта која смо сада навели стављају његово постојање ван сумње у Меланезији и у Африци, али ништа није лакше него прибрати поуздане доказе за Полинезију. IV. Канибализам у Полинезији и Малезији. Изучавање канибализма у Полинезији је особено интересантно. Само оно било би довољно да докаже да закон социјалнога напретка није никако илузија, као што тврде модерии