Policijski glasnik
252
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
БРОЈ 32
збуњен, да чим је стигао кући паде на диван, и тако је за четврт часа седео и само се одмарао и огледао да колико-толико прибере мисли. 0 Николи није хтео ни да мисли; осећаоједа је занрепашћен; да у Николином признању има нешто неразјашљиво, чудновато, што он сад не може да појми нипошто. Али Николино признање беше чињеница, беше истина, постојало је. Последице тога Факта постадоше му одмах јасне:лаж се мора ослободити, и онда ће опет њега да потраже. Али, бар толико, биће дотле слободан, па ваља штогод за се да учини, јер је опасност неизбежна. Али, сад, колика је? Стање се расветљава. Опомињући се онога јучешњег, у општој вези, па своје ове данашње сцене с ПорФиријем, он се опет сав стресе од ужаса. Одиста он не зна сву намеру ПорФиријеву, није могао да докучи све данашње планове његове. Али један део те игре обелодањен је, и, разуме се, нико не може боље од њега да нојми како је за њ страшач био в ток <с ПорФиријеве игре. Још мало, па би се он морао одати савршено, Фактички. Познавајући болест у његову карактеру, и од првог погледа верно га схвативши и прозревши, ПорФирије рађаше истина сувише одсудно, али готово иоуздано. Нема спора, Раскољњиков се и данас веома компромитовао, али ипак до факта није дошло ; све још само у преносном значењу. Али ипак, при том, да ли и он све тако тумачи? Да ли се не вара он? Баш каквоме, каквоме је резултату Порфирије данас нагињао ? Је ли доиста имао данас штогод спремљено ? И шта поименце? Је ли доиста нешто очекивао или није? Како би се управо они данас растали кад не би било оне изненадне катастроФе, коју је Никола нрипремио ? Порфирије беше готово сву своју игру показао, свакако, на срећу, али показао је, и (тако се Раскољњикову чињаше) кад би ПорФирије доиста имао ма шта више, он би и то показао. Шта је то, какво је то »изненађење" ? Подсмех, или нешто друго? Је ли то значило што год, или не? Да ли се у томе скривало ма штогод налик на Факт, на основано окривљење ? Јучерањи човек? Али где се он дену? Где је данас био? Јер само ако ПорФирије има штогод стварно, поуздано, извесно, то је, свакако, у вези са јучерашњим човеком... Сеђаше на дивану, спустио главу, налактио се на колена а лице покрио рукама. Нервна дрхтавица још трајаше по свему телу. Напослеску устане, узме капу, промисли се и упути се вратима. Некако је слутио да бар за данашњи дан може готово ноуздано рачунати да је ван опасности. Одједном осети готово радост у срцу своме. Зажеле што пре да оде до Катарине Ивановне. На пратњу, разуме се, одоцнио је, али ће на помен доспети, и тамо ће, убрзо, видети Соњу. Заустави се, промисди се, и болан осмех појави се на његовим уснама. —■ Данас! Данас! понављаше за се. — Да, баш данас! Тако мора да буде... Тек гато је поумио да врата отвори кад она се отворише и сама. Он задрхта пр, одскочи натраг. Врата се отворише лагано и тихо, и — појави се јучерашњи човек исиод земље. Човек застаде на прагу, ћутећи гледну Раскољњикова и коракну у собу. Бејаше у длаку онакав као и јуче, иста фигура, исто одело, али у лицу и очима беше јакепромене: сад је гледао некако растужен, па постојавши мало дубоко уздахне. Само још треба да уз то метне руку дланом на образ а 1'лаву да нагне на страну па да свршено личи на бабу. (Наставиће ое). 4 I ■ . ПОЗИВ НА ПРЕДАЈУ Сииеон П. Реиеџић, тежак из села Плавне, у срезу брзопаланачком, окр. крајин. "26. прошлог месеца убио је из пушке Аврама Степановића теж. из истог села, па је за тим одмах утекао у планину, где се сада крије и на позив општинске и среске власти неће да предстане, да одговара за то убиство. Пошто се он на тај начин одметнуо исиод власти и земаљских закона у намери, да за себе живи и казнима дела чини, — Начелство ок. крајинског. на основу свога решења од 14. ов. м. Бр. 6990, позива поменутог Симеона, да се у року од петнаест даиа од кад опај оглас буде објављен нреда најбли-
жој полицијској власти; иначе ће га по истеку тога рока, према чл. 3. закона и утамањивању хајдука, огласити за хајдука и онда ће свакоме бити слободно убити га. Симеон је раније био осућен на 20. година робије и 5 година полицијског надзора, због силовања, родооскврњења, убиства, разбојништва, тешке телесне повреде и других злочиних дела, од које осуде издржао је половину а остатак му је у путу високе Владалачке милости јесенас опроштено. По томе, он је врло дрзак и опасан зликовац. Њему је 36 година, средњег је раста, дугуљастог лица, правилног носа, плавих очију, на беоњачама оба ока има црвене пеге, смеђих иовећих бркова, с-међе косе, лево му је ухо осечено, —• оштрог — разбојничког погледа. Од одела има на себи дугачку кошуљу и гаће од кудељног сеоског платна, на глави просту црну шубару средње величине, на ногама опанке и обојке. Од оружја има пушку, револвер и нож.
П 0 Т Е Р А Стаико Милосављевић, из Милића, који је од пре неколико година боравио у манастиру Студеници, као слуга манастирски, приликом доласка у општину мланачку. изварао је многе грађане, те од љих узео извесне суме новаца, да их упише у поједина друштва. па је неке уписао а већину није, него им је макао новац и упропастио, а и којима је узео књиге од појединих друштава, он их је упропастио па некуда отумарао. Станко има, 38—40 год. плав, врска кад говори, рошав, има на себи: шајкачу округлу, гуњ и чакшире, од сељачког сукна и на ногама опанке. Начелник ср. студеничког депешом Бр. 8619 моли све полициске власти да Станка у кругу своме потраже па наћеног њему стражарно спроведу. Власти ближе Београду на случај проналаска нека га спроведу Управи гр. Београда, с позивом на Бр. 18770. Ђорђе Тодоровић и Ангон Спасојевић, музиканти дринске дивизије побегли су из команде ноћу између 13 и 14 ов, м. Командант пука из Ваљева депешом Бр. 5980 моли све полиц. власти у земљи да бегунце потраже и њему их стражарно упуте. Исти се могу спровести и Управи града Београда с позивом на Бр. 18.806. Јовап Нешковић, аутограф школе подоФицирске, родом из Београда, на дан 3 ов. м. удалио се из команде незнано где и ни до данас се није вратио у команду. Њему је 26—"27 година, висок 1 '75, сув, жољав, образа дугих, бркова малих, брија се, очију плавих, смеђ, кад говори замуцкује. Моле се полиц. власти да именованог потраже и на1)еног спроведу команди преко Управе града Београда, с позивом на Бр. 18821. Ненад Јевросимовић^ финансиски стражар царинарнице Велико-Градишке, напустио је дуншост и по извештају исте царинарнице, од 11 ов. месеца Бр. 1135. побегао је. Ненад је оитужен и иод ислеђењем је због крађе новаца својим друговима. Од дрЖавних ствари однео је одело, преобуку и бајонет са опасачем и канијом. По наредби Госп. Министра финансија ЦБр. 13933. Управа града Београда препоручује свима полицијским властима да Ненада нотраже у своме кругу, па нађеног њој стражарно спроведу, с позивом на Бр. 18.729.
ИЗЈАВЕ, П0РУКЕ и 0ДГ0В0РИ УРЕДНИШТВА Његово Величанство Краљ, благоволео је 17. ов. м. у два маха ире и после иодие примити у аудијеицију г. Тасу Ј. Миленковића., начелника Министарства Унутрашљих Дела.
Његово Ведичанство Кра.љ благоволео је 14. ов. м. у 11 сати пре подне у смедеревском двору у вииограду, примити у аудијенцију, уредника нашега лисга г. Наума Димигријевића. Његово Величанство Краљ и овом приликом благоволео је изјавити Своје допадање на уређиваље „Полицијског Гласпика", утврђујући корисноог и неопходиу потребност љегова издажеља по полицијску струку. Њ. В. Краљ нагласио је још и то, да је г. Димитријевића баш за то и одликовао орденом Св. Саве, што је с уређивањем (( 11ол. Гласника® потпуно задовољан. Г. Живојин Богдановић, начелник I. кл. окр. подринског и сарадник нашега лиота, отпутовао је у прошли четвртак на овоју нову дужност у Шабац.
ШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАБНА ШТАМПАРИЈА
ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИ"Б - ТЕЛЕФОН БР. 296.