Policijski glasnik

БРОЈ 35

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

271

гира, па, можда, што оштрије, тим боље. Ја могу да бацим идеју, зрно... Из тога зрна израста Факт. Чиме их ја вређам ? Испрва ће се осећати увређени, а после ће и сами се уверити да сам им ја користи учинио. Код нас, ено, окривише Ћеребеву (што је сад у комуни), да је оставила породицу и... удала се, па оцу и матери писала, како неће да живи усред предрасуда и ступа у грађански брак; а да је као и сувише сурово било што се тако према родитељима понашала, и да их је могла поштедети, писати мекше, нежније. По моме мишљењу, то су беспослице, нити је потребно било мекше и нежније писати, него напротив, напротив, баш ту ваља протестовати. Ево, Варенца је седам година живела с мужем, па је двоје деце оставила, и мужу одрешито и на пречац реклауписму: »Увидела сам, да с вама не могу бити срећна. Никада вам нећу опростити што сте ме варали кријући од мене, да постоји другојаче уређење друштва, посреством комуне. То сам скоро сазнала од једног племенитог човека, коме сам се и поверила, и заједно с њиме заснивам комуну. Говорим отворено, јер сматрам да није часно да вас обмањујем. Останите како вам је воља. Не надајте се да ћете ме вратити, сувише сте закаснили. Желим вам срећу". Ето како се пишу таква писма! — А је ли та Ћеребјева она иста за коју сте онда говорили, да је у трећем грађанском браку? — У другом је, и ништа више, ако је судити право! Па нека је и у четвртом, па макар и петом, све то није ништа! И ако сам икад зажалио што су ми отац и мати помрли, то сад зацело. Неколико сам пута чак и маштао о томе, како бих ја њих, да су живи, огрејао протестом. Намерно бих тако удесио... Ето што ти је некакав тамо »истргнут лист <( , »одломљена гранчица", Фуј! Показао бих ја њима! Задивио бих ја њих! Одиста, жао ми је, што никога немам! — Да би га задивили! Хе-хе! Е па, нека то буде како вам је угодно, прекиде га Петар Петровић, него, рецидерте ми ово: ви већ знате ћерку његову, тога покојника, ону малу? Је ли то чиста истина што о њој говоре, а? — Шта то? Мним, то јест, моје је лично уверење да је најнормалније стање женскиња — то стање. А и зашто не? То јест (Јја^т^иеа. У садашњем друштву оно доиста и није сасвим нормално, јер је изнуђено, а у будућем биће савршено нормално, јер ће бити слободно. Па и сада жена има право : страдала је, и то је био њен фонд , тако рећи, капитал, којим она има пуно права да располаже. Разуме се, у будућем друштву неће требати Фондова; али ће женина улога бити назначена у другоме, дата правилно и рационално. А што се тиче лично СоФије Семјоновне, ја, у садашње време, гледам на њене поступке и радњу као на енергични и оличени протест против друштвена уређења, и за то је дубоко поштујем; шта више и радујем се гледајући је! — А мени су пак причали да сте је ви баш и одагнали одавде из станова ! Лебезјатњиков се и распомами. (Наставиће ое).

П 0 Т Е Р А Драгић Ранковић* из Брочине среза јадранског, бив осуђеник београд. казнен. завода, који је био пуштен условно а под 23 јулом т. г, помилован, извршио је 17 пр. м. опасну крађу Владиславу Станковићу из Пасковца и однес му: 400 динара у банкама и једну ниску талира, па је 20 пр. м. лађом допутовао за Београд, и вероватно да је продужио пут за Ниш. Драгићу је 19 — 20 година, повисок, крупан, ћосав, плав. Од одела имао је на себи гунче и уске чакшире, опанке и шубару — све ново. Начелник среза јадранског актом Бр. 12.164, моли све власти да Драгића живо потраже и са нађеним надлежно поступе. Исти се може упутити и Управ. града Београда с позивом на Бр. 19619. (Кад су сликани осуђеници он је већ био пуштеи условно, с тога немамо његове слике.) Симеон П. Репеџић, тежак из села Плавне, ср. брзопаланачког, окр. крајинског, решењем начелства окр. крајинског од 3. септ. Бр. 7550 оглашен је за хајдука, пошто се није хтео предати власти у одређеном му року, према чему од данас

слободно је свакоме убити га. Начелство окр. крајинског моли све власти да ово одмах обзнане у својим иодручијима. Опис Симеонов са сликом изложен је у 33 броју на 260 страни »Полицијског Гласника®. Ноћу између 2. и 3. о. м. из притвора ово-среског побегао је Тома Танацковић, родом из Босне а који је живео у овом срезу у, последње време у селу Дрежевцу, и који је био под ислеђењем и у притвору за три дела. Тома је висок, прав, црномањаст, има густе бркове, брије се, зулуфе пустио, на једном образу има белегу од убоја, у чакширама, гуњу, Фермему, опанцима, а на глави шубару. Има жут јанџик. Доста је опасан. Начелство ср. посавског моли све власти да овог лопова потраже и нађеног њему спроведу. Акт Управе Града Београда Бр. 20805. Два непозната зликовца напали су ноћу између 25. и 26 ов. м. на кућу Милорада Симића у Мијоници, ср. црногорског, ужичког округа, па Милорада и његове укућане везали и изнудили 230 дин. у банкама и 207 дин. у сребру. Од ствари: једну кесу од дебелог платна, новчаник, један никлени сат са 3 капка, 1 опанке, 1 трубу веза, 9 арш. сукна, 1 ножић, једну повећу мараму. Један од зликоваца имао је панталоне од сурог сукна, замотан по глави шалом, говори танко. Други зликовац је исто тако био одевен, омален, црномањаст, говори крупно, обријан, на глави је имао велики Фес без кићанке. Наоружани су били пушкама, револверима а један је имао и нож јатаган. Начелство окр. ужичког моли све власти да зликовце потраже и с покрађом њему их упуте. Упр. Гр. Београда Бр. 20170. Ноћу између 14 и 15 о. м. непознати лопов украо је једну кобилу Гаје Кованџића. трг. овд. која је била на пашњаку општине реновачке. Кобила је доратаста, на челу цветаста, трбушата, висока 130 сант., 14 јој је година поткована немачким ковом. Сопственик даје 10 дин. награде ономе ко је нађе. Начелник ср. посавског моли све полиц. власти да лопова пронађу и са покрађом њему стражарно упуте. Акт управе града Београда Бр. 19767. Јоксиж Мандић, из Доброселице, коме је 55 год., очију граорастих, раста средњег, леђа погнутих, у пеленгаћама, гуњу и зубуну црне боје, наногама има ул-шчке опанке, познати лупеж и коњокрадац, отумарао је од куће пре 15 дана и мисли се да се удружио са Николом Павковићем, познатим лоповом из Турске, који чешће овамо прелази и чини разна злочина дела. Највише се издају као привидни надничари. Павковићу има 40—45 год. средњег стаса, више смеђ но црномањаст. Начелник ср. златиборског моли све власти да на ове лопове обрате пажњу и, ако буде могућно, да их похватају и стражарно њему спроведу. Упр. града Београда Бр. 20785. Непознати лопов увукао се ноћу између 22. и 23. пр. месеца у стан Павла Илића, шлосера из Крагујевца и из истог украо: два зимска капута од затвореног плавог штоФа; на једном је капуту јака од црног сомота а на другом од што®а. Један пар летњег одела од штоФа браун, једне панталоне обичне, један шешир црн, нов, са широким ободом округлим и шест кошуља мушких половних. Начелство окр. крагујевачког актом Бр. 16224., моли све власти у земљи да у кругу своме потраже лопова и њему га са покрађом стражарно спроведу. Исти се може спровести и Управи града Београда с позивом на Бр. 20575. Ристи Ђижовићу и Жиливоју Таимовићу из Полаша, окр. топличког, ноћу измећу 20. и 21. пр. мес. између Бресника и Гробовца, где су били заноћили, украдена су три коња и одведени. Ристов је коњ алатаст, раста обична, стар 5 год., под самаром. Миливојев један коњ је кулаш, стар 9 година, у десну ногу путаст; друго је кобила врана, стара 3 године, на десној слабини има белег од убоја. Начелство окр. топличког моли све полиц. власти да лопове пронађу и са покрађом њему стражарно упуте. — Упр. гр. Београда Бр. 20436. Милисав Тацић, обућар из Неготине, обратио се молбом Управи, да му потражи жену и дете. Она је одбегла са Ђорђем Тодоровићем, момком и покрала га. Жена му се зовеЈулаима 20 година, стаса средњег, очију црних, лица смеђег, има белегу на једној обрви, по лицу неколико ситних младежа, одело варошко, чешља се немачки. Дете има 3 год., бело, очи црне. Моли да се спроведе њему на продужење брачног живота.