Policijski glasnik

БРОЈ 36

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

279

која ми се наметала. Али непрестано ме је по мало мучио налог, који Рејбурну дадох. Осећах се као отац, који је приморан, да свога сина изложи порузи и увреди. Рекох Рејбурну, да се мирно понаша, да дечка посматра и да гледа да ми добави што год од његовог пискарања, а да овај то не опази. Нарочито му препоручих, да ништа не предузима, што би у дечка пробудило сумњу, да се на њ пази. Нека му допусти његову обичну слободу, али да га у извесном одстојању прати, кад пође у варош. Прва два дана јављаше ми се Рејбурн неколико пута. Никаква успеха. Дечко писаше истина и даље, али је писма иажљиво крио, кад би му се Рејбурн приближио. Ишао је два пута к једној старој, опалој коњушници у вароши, задржавајући се у њој само два три минута, па за тим се опет враћао. Преко ове ствари није се могло равнодушно прећи; изгледала је врло сумњиво. Морао сам сам себи признати, да сам био узнемирен. Отидем у мој стан, и позовем другог команданта, једног интелигентног, паметног ОФицира, сина генерала Цемса Ватсона Веба. Он се изненади и узнемири. Доста смо дуго о томе разговарали, и закључисмо, да ствар заслужује да се потајно и ревносно трага за њом. Ја се одчучих да то чиним сам. У два сата после ноноћи устанем, дођем до стана музиканата, и опрезно се увучем међу успаване војнике. Не пробудивши никога нађем дечка, дочепам његове хаљине и торбицу и изађем такође опрезно на поље са њима. Кад стигох у стан, на^ох тамо Веба, који на мене чекаше, жудан да дозна резултат тога поступка. Отпочесмо одмах претресати хаљине и торбицу. У хаљинама се преварисмо. У торбици нађосмо беле хартије и једну оловку, за тим један перорез и неке ситнице, као што обично дечаци имају при себи. Пуни очекивања почесмо претресати мали шпаг на на прснику. Ничега важно! Једва сасвим мала књижица, на чијем првом листу беше написано: „Туђинче, буди добар према моме сину, његове мајке ради.« Ја погледах Веба — он је брисао сузе и гледаше на мене —• ја сам то исто радио. Нико не проговори ни речи. Ја оставих књигу. Веб одмах устаде и оде Кутећи. После неколико тренутака прибрах се и однесох хаљине на своје место, при чему се опет пузећи приближих дечкову кревету. Такво понашање чинило ми се најпогодније за овакве послове. Вио сам од свег срца радостан, кад се то једном сврши. У подне дође ми Рејбурн као обично на рапорт. Ја бејах накриво насађен и рекох му: »Оставите ми на миру с тим будалаштинама. Много се занимамо поступцима једног сиротог дечка, који је невин као јагње." Наредник ме зачуђено погледа и рече: „Тако је сасвим; али ви сте ми заповедили, и ја сам дограбио нешто од његовог пискарања." „А шта то вреди? Како сте до тога дошли?« в Ја сам завирио кроз кључаоницу и спазих га да пише. Уверивши се о томе, мало се накашљах, при чему приметих, да он писмо журно изгужва и у ватру баци; том приликом осврте се по соби да види да ко не посматра. За тим седе сасвим мирно и безбрижно, као ма који други. Ја уђох унутра, и како ми беше згодно, послах га да нешто изврши. Он оде не изгледајући ни најмање збуњен. У пећи је тињала ватра од угљена, из које с муком извукох писамце. Као што видите није баш много сагорело." Ја погледах на писмо и прочитах ова три реда; за тим послах наредника да зовне Веба. У писму стајаше: »Тврђава Тримбил 8-ог. Пуковниче! Што се тиче калибра топова, о којима вам писах при крају мог извештаја, био сам у заблуди. Топови су осамнаесто-Фунташи; остало је наоружање као што вам писах. Гарнизон је онолико јак, као што сам вас известио, само што се две лаке пешачке чете, које су биле одређене за службу у пољу, сада овде налазе. Докле ће овде остати, нисам се могао известити. Ми смо уверени, да ће боље бити, узевши све у оцену, да се ствар одложи док —" Овде је стао с писањем, јер се је тада Рејбурн накашљао и писца прекинуо у писању. Сва моја наклоност према дечку, сва моја пажња према њему и сажаљење према његовом бедном стању ишчезоше од један пут пред овим знаком хладнокрвног неваљалства.

Али о томе није сада могло бити речи. Сад је требало радити, енергично радити с непрекидном пажњом. Ја и Веб исцрпно претресасмо овај догађај и поематрасмо га са свију страна. Веб је говорио: „Каква штета, што га је прекинуо у писању. Нешто и«а да се одложи — шта је то и ирема коме је било управљено ? Можда би се о томе изјаснила ова мала подмукла змија.® »Да, да, с< рекох ја, имамо пред собом важну ствар. Али који су то ови „ми" у писму? Јесу ли то завереници у тврђави или ван ове ? »Ово „ми" беше врло непријатно. У осталом, нисмо се хтели ограничити на погођања, веК ствар практично посматрасмо. Прво одлучисмо да удвојимо страже и да им највећу обазривост препоручимо. За тим смо хтели, да Виклова позовемо, и најстрожијем испиту да подвргнемо. Ипак то нам се убрзо учини незгодно, док ~имађасмо погоднија средства. Пре свега потребно нам је било, да доријемо што више оваквих писама, и тога ради требало је удесити план. Тада нам паде на један пут на памет једнд мисао: Виклов никад није ишао у пошту — да му није за пошту служила она напуштена штала! Позвах једног нашег поверљивог потчињеног, једног младог Немца, Стерна, који у неколико беше рођени детектив, и испричах му догађај с налогом, да се даде на посао. Сат доцније беше нам јављано, да Виклов опет пише — ускоро за тим он заиска допуштење за излазак у варош. Мало га задржасмо, док Стерн одјури у шталу, и у њој се сакрије. Није дуго прошло а Стерн спази дечка како се у шталу ушуња, пажљиво се осврте, а за тим нешго сакри у ђубре. После овога удали се лагано као што је дошао. Стерн дограби сакривени предмет — то је било писмо — и нама га донесе. Писмо није било ни потписано, нити иначе м& чиме означено, и садржаваше ионављање оног, што смо већ прочитали, па за тим се настављаше: „Ми мислимо да је најбоље одложити ствар, док не оду оне две чете. Ја држим да су таког мишљења и ова четворица, што се овде налазе; с осталима ми није било могуће ступити у везе, јер то би пало у очи. Ја велим четворица, јер смо двојицу изгубили; ови тек што беху регрутовани и овде намештени, кад их већ послаше на бојно поље. Неизбежно је потребно заменити их другом двојицом. Она двојица што су отишли беху браћа из Зерти Мајл Поента. Имам нешто особито важно да саопштим, али не смем то учинити овим путем. Морам нешто друго измислити.® »Мали нитков ! к викну Веб, »ко би могао мислити, да је он шпијун? Међу тим оставимо то на страну, и посматрајмо ствар: прво имамо у нашој средини једног шпијуна непријатељског, кога познајемо. Друго,. имамо их још тројицу у нашој средини, које не познајемо. Треће ови су се шпијуни на најпростији и најлакши начин ушуњали у тврђаву, ступивши као војници у војску Уније^ и без сумње још су двојица примили своје плате, па су за тим отпраћени у Фронт. Четврто имају „ван" тврђаве помоћника, чији нам је број непознат. Пето, Виклов има нешто важно да саопшти, што се не усуђује учинити овим путем, већ ће за то „нешто друго измислити". Тако стоји ствар. Хоћемо ли да ухвагимо Виклова за јаку, и да га принудимо на признање ? Или треба да ухватимо личност, која односи писма из штале, и да је нагонимо да исприча тајну? Или треба да мирно чекамо, док што год више не дознамо?® »Одлучисмо се на последње. Узели смо, да нисмо још приморани употребити крајња средства, пошго завереници хоће да чекају, док се не удале две чете пешака. Стерн доби од нас неограничено овлашћење, и ми му наложисмо, да све са своје стране учини, те да пронађе онај Викловљев »други начин" споразумевања. Знали смо да се лаћамо дрске ствари, и због овога требало је све употребити, да шпијуни што је могућно дуже не постану неповерљиви и да не посумњају. Сгерн доби заповест,' да оде у шталу, и да, ако тамо није влажно, остави на своје место Викловљево писмо, те да га завереници нађу. Ноћ прође без ичега значајног. Време беше хладно, мрачно, падаше киша са снегом, за тим дуну и хладан ветар. Ипак за то неколико пута преко ноћ устајао сам из топле постеље, обилазећи тврђаву да се уверим је ли све у реду и јесу ли страже на своме месту. Нашао сам све исправно. Шапутање о тајанственим опасностима, које се свуда распростирало, налазило је још извесне потврде у удвојеним стражама. У јутру