Policijski glasnik

БРОЈ 5

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

33

тачког обућара Матјеа Ловата. изазвало општу узбуђеност. Он је у своме стану направио векики крст од дрвета, који је закуцао на прозор. На дну крста метнуо је једну плочицу да би могао стајати. Затим је се скинуо и онако го, само што је једну белу мараму пребацио преко трбуха, сам се десном руком закуцао за крст. Свет је долазио и гледао га, али никакав гласак јаука и бола не пређе преко његових усана. Кад су га скинули и однели у болницу, изјавио је, да је тим својевољним разапињањем на крст послушао само глас Божји. Том приликом не хте ништа окусити и само је се молио богу. Доцније га натераше да узме мало хране, али после три дана одби и то, те на послетку мораде подлећи и умрети од глади. Ужаснији је онај случај, који се године 1823 десио у сеоцету Вилд-аншпуху код Цириха. Тада је у јужној и Немачкој и Швајцарској владао сепаратистички покрет, и свако је село и место имало мале кружиће, где су се сељани скупљали и мењали мисли, и на послетку подлегали мистичком заносу. Један такав кружић беше основала и најмлађа кћи једног имућног сељака Јохана Петра, која се звала Маргарита. Једног мартовског дана сакупи она чланове овога кружића и изјави им, да је прошле ноћи имала једно „откровење", које се састојало у томе да иозове све на борбу противу ђавола, да се овај више с Христом не бори. Сељаци се одазваше позиву и наоружаше се секирама буџама, и косама. Тада им девојка рече, да је значајан час дошао, када крв мора потећи ради спаса целог човечанства. Па онда их прво напујда на старије сестре, које бесна гомила помлати и онда их наговори, да и њу убију, т. ј. да из ње „истерају ђавола®... Она је самртне муке са свим мирно сносила, а све у »већу славу божју". С немачког -Ч» •♦♦«■! АНАРХИЗАМ — са једног предавања проФ. Б-г Бернацика *) Анархизам је, краће ирецизирано, програм једне странке, која се упоредо са Социјал-Демократијом бори против постојећег реда. Па ипак Анархизам није произишао из социјалне борбе. И смешно је, и жалосно је у исти мах, што образовани кругови, противници и пријатељи — као и Џон Хенри Макај у своме роману »Анархисте — тврде, да су тек деветнаести век, тек Прудон и Штирнер, створили Анархизам. Историја Анархизма исто је толико стара као и историја човечанства. Остављајући на страну економне тенденце, разликују се социјалне тежње XIX века од ранијих векова тиме, што етичко право данашње државе у опше негирају. Модерне странке смат Р а ЈУ државу чак као неправедну и неморалпу институцију. То, као и њихово држање према религији и браку једине су тачке, у којима су програми Социјал Демократа и Анархиста слични ; иначе су у свему њихове теорије дијаметрално противне. Докле Социјалисте верују и мисле, да се постојећи ред и поредак може заменити другим и бољим, — Анархисте то поричу. Већ је Ласал рекао: »Стеците моћ у држави !•« Новија Социјал-Демократија хоће државу да замени другим, што она назива »слободним друштвом®. Али ко боље размисли о овом, видеће, да то »слободно друштво« није ништа друго до наша држава са модификацијама финијих облика, и замењена већим делом комунама — само управним општинама — и променом државне комнетентности, која ће делом већа а делом мања но данас бити. Морала би се општа принуда рада увести, тако, да би се могло рећи: »Једнакост је слободу прогутала.« Разлога за то, да ће друштво заиста бити »слободно« налазе само у нади, да ће се за време Комунизма сваки добровољно погчинити новом поретку. Анархисте одбацују сваку државну Форму: и монархију и демократију и комунизам, јер негирају право већине, које је и у монархији п у демократији као и у комунизму обавезно. Удруживање људи са деобом рада изгледа до душе добро и као оно што се може желети, али би се ипак морало оставити свакоме слободан улазак и излазак из те заједнице. Код Социјал-Демо-

*) Пред проФвоороким колегијумом правног Факултега на бечком универоитету и огромним аудиторијумом олугаадаца и овојих ђака држао је ту скоро професор државног права Б-г Бернацик ингереоантно предавање о анархизму оа гдедипгта науке које ми овде у изводу доносимо. Уред.

крата »слободно друштво« само је добро срачуната, магловита и тамна Фирма, али код Анархиста права збиља. Веома је тешко психолошке мотиве анархистичких идеја објаснити и њихово становиште према њима прецизирати. Тешкоћа је овога задатка у томе, што саме Анархисте нису увек ттачисто са својим циљевима — готово се сви разликују; само у мотивима потпуно се слажу. Сви стоје на становништу да се свака владавина састоји у експлоатацији побеђених. То није ништа иово. Пре двадесет и три века већ је Платон дизао свој глас противу сличне науке соФиста и из тог се времена датирају најоштрији дијалози. По нашем уверењу држава је оргаиизација народа ради остварења његових заједничких интереса. То гледиште почива на науци Платоновој и Аристотеловој. По њима изгледа примена принуде само тада оправдана, ако она не служ.и егоистичким циљевима већ јавном добру. И Платон и Аристотело нису се могли отети а да не падну у погрешку и признаду принуду ма у ужој Форми као оправдану. На и данас се највеће државе деспотски владају. Али кад држава служи заједничким интересима, како се онда објашњава експлоатација? Данас се под експлоатацијом са свим друго нешто разуме него у ранијим епохама. Мера оиога, птто се под експлоатацијом разуме свакада је различна према различитим верским, етичким и културним погледима. Све докле је варварство владало, ропство као и проституција није била експлоатација већ само милост. »Ропство је саучешће Старога Века«, вели се. Роб је спасавао живот — ропством. Што Социјологија и социјалистичка наука означава ропство као експлоатацију, бесмислено је. То исго важи и за Феудалну државу средњега века. Либералне идеје заступале су слободу економног саобраћаја. Па ипак у интересу на зајам, у кирији за стан, у женским и дечијим радовима и т. д. налазимо слабије врсте експлоатације. Држава, која своје циљеве не модификује, изазива револуцију. У таквим револуцијама долази државна идеја до остварења. Друкчији погледи о овоме само су субјективне обмане оних, који прошлост узимају за мерило садашњости, а садашњост за мерило будућпости... Ето тако у томе току идеја крећу се и боре Социјалиете и Анархисте нротиву социјалног поретка. Руски нихилист Нечајев одобравао је злочин, само да би пажњу изазвао. »Пропаганда дела 1( почива на остварењу анархистичких идеја, које су иометиане са прастарим грчким софизмима, који егоизам узимају за једини мотив човечјег делања. Штирнер је избацио Формулу: »Тек је Нечовек прави човек". Крамоткин и Мост трудили су се да тога »Нечовека« подигну на висину »Човека". И Фридрих Ниче близак је овим идејама ; његов »Надчовек" врло је сличан Штирнеровом »Нечовеку« ; његов »надчовек« стоји »с оне стране добра и зла«, он све сме — што може, тако да овај морал није ништа друго до негација. свакога морала. Ове идеје помешане са Дарвиновом науком о борби за опстанак о победи јачег над слабијим, база су социјал-револуционарне странке. Друга група идеја, која је довела до Анархизма објашњава се према исихолошким мотивима: I ., алтруистичким осећајем, 2., аскетско-егоистичким мотивом,*и 3., доктринарно-политичким мотивом. Први, алтруистички осећај, противап је принуди, јер се иринуда не може без зла замислити. Да ли је она праведна или неправедна, па сваки начин у нама изазива саучешће и та је идеја код песиика почевши од СоФокла па до Ибсена и Толстоја била предмет обраде. Хистеричке природе (»Ђеније Осећаја« - како их Ломброзо назива) доводе татши осећаји до злочина. — Аскетски мотив налази се у оном правилу Св. Писма, да се правда остави на милос.т неба. 'Гај исти мотив заступљен је у Будистичкој науци као и код Диничара и Стојичара. И Космополитизам почива на идејама о човечанском милосрђу и љубави. — Трећтт мотив, доктринарно-политички, види се код мислилаца, који не стоје на становишту патријархалних или патримонијалних идеја и теже некој заједници колективистичкој и анархистичкој; тежили за неком »ишуегвНаз« и »восте1;а8 (< у којој би сваки добровољно слушао државу. У ову групу долазе и снови о доласку Месије, о римском светском царству — ттрегтит тип<Н. Хришћанство је у ночетку — нарочито према варварским државама негирало државну власт; и тек је св. Павле прокламовао: »Свака је власт од Бога (( — и на тај начин помирио идеј-у о држави са Хришћанством. Црквени оци означавају као и модерни Анархисти државу као »дело и оруђе греха и ђавола«...