Policijski glasnik

ВРОЈ 29.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 29. ЈУЛА 1901.

ГОДИНА V.

С ОО С0О С*УР С0О <иж> <ЖО С^О С<00 ООО ООО ООО ООО ОЈОО 0*00 ООО ООО С /ЈГ> <^рО ООО ООО ООО ООО ОРО о <00 ООО ОЈОО ООО ООО с )00 ооо <ил> 0*00 ОЈОО С<©О ОЈУТ > ООО С»ОО С<ОО С<©О С/?О СОО СОО ООО ОС»О С«ОО С-ОО осг ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊШ

У9Р СДО С.ОО ОО О ООО С'јОО ООО С/УГ С/УГ С/УО <^СО с<00 руз ОУ С/УР ООО ООО ОбО ОУГ СО? ОУГ ОСС Р5С ОУ СбО С6С С/У Р9Р 0«9О С/5С ОУГ ОУ 050 1УЈС ОСЈС С/У? УУ- ОУ5 аос оао С/УГ (»? СУУ? 090 050 ооо СХУ? ОУ (У ^ »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једанпут недељно. По потреби биће ванредних бројева. Претплата се шаље уредништву у Београду Краљев трг« до Управе града Веограда, а у упутрашњости код овлашћених скупљача иди на пошти. Цена је листу: селима, које удазе у састав општине а која је већ претпдаћена, чиновницима, учитељима, званичницима, општинским писарима и остадим званичницима у опште годишње 12, полугодишње. 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, подугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само преко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара па годинуЗа иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви ј, Подицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се.

ооо обо с//з осо соо сло оу: отг о</2 о«л о<^ Сбо осо с-оо сос у/.

СбО ОУО С/У. СОО СОО С^о : 2/?Р СДО СОО С1ЛО СбО ООО СОО ООО ОбО соо ОбО ооо 090 ОС*> ОбО 0<50 ООО осо »О 0<90 ос

МИКРОСКОП0ЧАР У П0Ј1ИЦИЈСК0Ј СЛУЖБИ (Наставак) /Год изметака. Овде Кемо поставити нигање, да ли можемо захтевати од стручњака, да исгштује изметке и Да ли иам он може својим испитивањем што користити. Ми одлучно тврдимо, да може. У том погледу многи стручњаци спомињу увек два случаја, који су веома поучни. Убијена је једна личност и осумњичен је један младић, на чијим су се чакширима (с пол>а) налазили трагови људске нечистоће. Испитивањем тих мрља и фецалних маса из црева убијенога иоказало се, да те две нечисти нису биле идентичне, ношто је прва била од месне хране, а друга 6д биљне. Други један случај дао је позитивне резултате. Изнад једне мале вароши нађен је покрај реке, која је туда протицала, леш неке убијене девојке, над којом је пред смрт извршено силовање. Извршена је тачна обдукција над убијеном, а прегледана су и црева. У истима су нађена зрна свежих смокава. Тада је у тој вароши било свежих смокава само у врту једне једине куће, траг је нађен, и даљом истрагом иоказало се, да је иокућар из те куће домамио ту девојку к себи, дао јој смокава из врта, силовао је а за тим је убио. Стадијум варења смокава такође је одговарао тачно времену, кад су се омокве појеле, па док девојка није убијена. Код косе. Исто тако можесе што шта докучити из косе, којајеу разним околностима нађена, и то много више но што се обично мисли. Наравно да овде није ствар иследникова, да сам ночиње дотична истраживања, али му је до душе дужност ■— да у свима случајевима, у којима само има могућности, да се нађе и једна длака косе, која би могла послужити да се ирона^е учинилац, тражи те објекте и предаје их лекару или микроскопичару. Према делу др. Емила ЦфаФа: »Човечја коса у свом физиолошком , натолошком и Форензијском значењу,« могу се у разним правцима изводити закључци, који могу бити од доста великог значаја. Само се по себи разуме, да би било без циља, кад би се овде изнело све, шта је иснитивањем утврђено, али сам ипак рад да скренем пажњу, и го ио већ споменутом делу и по другима, у ком погледу може микроскоггичар помоћи иследнику, кад му носледњи преда косу, која би у неком случају била од важности. Ире свега не треба нревидети велику способност абсорпције човечје косе, ношто иста може да прими гасовите материје, воњу и т. д. и да их задржи сразмерно дуго времена. Ово може бити од важности, кад се тиче околности, да ли је неки човек (био он жив или мртав кад се има да одговори на ово питање) био на неком месту, које је испуњено каквим гасовитим телима, воњом и т. д., а константовање тога може често бити меродавно за цео случај. Али такве воње не трају сувише дуго на коси, те се мора или одмах предузети испитивање, или ако то није могућно морамо се побринути, да се добро сачува објекаг (који се, као што се само но себи разуме, има састојати из што је могућно више длака). Иследник се дакле мора побринути, да коса буде загворена у што чистији суд, који да буде тако затворен, да коса не може ветрити. Што дотични суд мора бити чист, разуме се само по себи; а да мора бити и сразмерно мали, такође је јасно. Што је год

суд мањи и ооље затворен, коса је све мање изложена ветрењу. Дакле у таквом случају узећемо косу с потпуно чистим рукама и спустити је у боцу с дугачким огрљком, а за тим запушити запушачом од плуте, који претходно ваља увити у чисту крпу намазану чистом машћу. И овде ваља иследник да уради онако, како то мора да ради стручњак, т. ј. нека с највећом гачношћу опипте, како је поступао при паковању објекта. Тако ће стручњак моћи да испита тај његов поступак и да каже, да ли је ту урађено нешто, што би могло довести у питање сигурност стручњакове истраге, или пак, да је иследник радио тако, да се услед његовог манипулисања није могло десити ништа. Тада је иследник заштићен од оних тако честих приговора: „Јест, ко зна, како је то иследник радио. <( Други један куд и камо важнији микроскопичарев задагак састоји се у томе, да се коса, која је нађена на сумњивим местима, испита, да ли је од неке извесне индивидуе или није. Обичан је случај, да се у руци убијенога нађе коса или длаке, које је он у очајној одбрани ишчупао са главе нападачеве. 'Гакве длаке налазе се у руци убијенога чешће но што Се мисли, а иалазиле би се још чешће, кад би се руке таквих жртава боље прегледале. Човек се мора чисто крстити од чуда, кад види како понеки иследник незграпно дочепа убијенога за руку и новршно је прегледа. Кад би нешто у руци био читав чуперак косе дебео као палац, такви немарни људи можда би је и видели. Према томе руке се морају прегледати најбрижљивије и гај посао ваља да врши иследник, а никако не сме га поверавати жандармима, пандурмима и т. д. Свака нађена длака мора се одмах и педантеријски брижљиво увити у чисту хартију (која ће се опет увити у једну другу јачу). На првом завоју ће се ирилепити и то одмах, ко је, где и како нашао косу. Није довољно казати; »Коса, нађена у десној руци II. II. к — мора се изрично утврдити положај косе, н. пр. »између палца и кажипута.« Али најбоље Ке бити, кад се начини какав, ма и примитиван нацрт; такав нацрт најлакше је начинити кад иследник своју сопствену руку с раширеним прстима притисне на табак хартије и отовком повуче око контура. Да ли су прсти на руци мртвачевој били стегиути или нису, за овај случај је све једно, но потребно је само, да се имају коитуре извесне руке, на којој се једним јединим потезом оловке може оцртати положај и дужина косе; нацрт, као што је овај овде намерно иримитивни, може да направи свак, па ипак он показује положај длаке боље но ма колика дугачка описивања. За иследников суд може бити од велике важности, где је био врх а где корен длаке. Та околност може се утврдити на два начина. Длаку не треба много додиривати, да се не би збрисала она крв, која је на њој; најбоље ће бити да је метнемо на комадић чисте хартије, па за тим да је ту утврдимо са два парченца хартије, онако као што то показује ова друга слика. Али та парченцета хартије не смеју се ни по што цела превући каквом ленљивом материјом, већ се могу намазати само крајеви, како се не би иснрљала сама длака; за гим се још једном начини