Policijski glasnik

ВРОЈ 32

ПОЛЦИИЈСКИ ГЛАСНИК

247

ма из кога основа она потицала — пречисте, било наплатом, било заменом са новим облигацијама, било иресудама судским, те да се тим путем начисто изведе и утврди: шта је од капитала свакој нојединој општини нропало, и, ко носи одговорност за ту штету. Полицијске власти, увераваКе се, бар један пут месечно, како општински судови врше ову моју наредбу и какав је успех отуда постигнут, па код којих часника општинских примете неуредност и немарљивост у наведеном послу, да са њима поступају строго ио закону, а дотичне старешине полицијских надлештава лично ће одговарати мени, ако не буду поступали овако, како им наређујем.

МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА П№ 3237 15. Фебруара 1900 год. у Београду Наче^лству оцруга Дознао сам, да многа начелства, погрешно поступају при издавању пасоша оним лицима, која ради печалбе прелазе у Румунију, у томе, што у исте пасоше унисују поред носиоца пасоша, још и друга лица, која нису ни у каквом сродству са њиме, но су, често чак из другог села, оиштине па и среза. Отуда неминовно наступају ове шгетне последице: 1., Држава губи у томе, пгго није такса наплаћена од свакога, КОЈИ МОра за себе пасош вадити; 2., Поједини од тих раденика штете се у томе, што по 4. динара дају драгоману за пасоше, а ов&ј то за себе задржи/ и трпа по неколико њих у један пасош; 3., По јавну сигурност и ред пак долази друга велика незгода, што се неки раденици, или услед слабости или из ма каквог другог разлога морају враћати раније у Србију но остало друштво, које је у пасошу записано, те је исто принуђено без пасоша у Србију пролазити, где, наравно, трпи велике незгоде и дангубе због тога, што путне исправе нема ; док с друге стране са овим пасошем, у коме је ово лице било уписано прелазе друга лица, која никакве исправе немају, те се тако у велико ствара могуКност улажењу у земљу разним проблематичиим и сумњивим личностима. Међу тим, корист од свега тога, али неправедна и противу закона, види једино драгоман, који овакове раденике води, и од сваког наплаћује по 4. динара, а потрпа их у пасош ио иеколико њих, за који плати свега 4. дин. Да би се у будуће избегле ове против законе и штетне последице по државне интересе, како у материјалном тако и у политичком погледу, а у исто време да би се пресекла поменута недозвољена шпекулација појединих драгомана и оних органа власти, који драгоманима у томе на руку иду, — препоручујем начелству, да од сада строго мотри на то, да се свакоме путнику ионаособ издаје пасош за прелазак у Румунију; да се у исте пасоше не уписују и друга лица, осем жене и деце онога, коме се пасош издаје ; и, најзад, да се при издавању и п У п У ња вању тих насоша обрати већа пажња на: лични опис, године старости, особене знаке и на писменост лица, коме се пасош издаје. Противио постуиање чиновника, који насоше издају, казнићу осетно.

МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА П№ 4387 6 марта 1900 год. У Београду Наче,дству огфуга Господин Министар Народне Приведе, писмом својим од 1. овог месеца СВр. 1566 жали ми се, да полицијске власти, противно распису Министра унутрашњих дела од 14. априла 1893 год. П№ 4596., при подношају својих извешћа првостененим судовима, о извршеним јавним продајама непокретних имања, не јављају овима тачно и суму тражбине — дуговања — због које је извесно имање продато, те због тога и судови долазе у немогућност, да о томе поднесу тачне извештаје статистичком одељењу, коме су ови подаци неопходно потребни за статистику.

С тога, у вези горњег расписа наређујем свима полицијским властима, да приликом будућих поднашања својих извешћа првостепеним судовима, о јавним продајама, увек овима тачно јављају и суму потраживања или дуговања, збг које је дотично имање продато, како би статистичко одељење Министарства Народне Привреде, могло имати о гоме тачних података, за статистику промена у власништву непокретних добара. Противно поступање казнићу најстрожије. Нека начелство ову моју наредбу одмах саопшти свима подручним му органима, ради знања и управљања.

1У1ИНИСТАРСТВ0 УНУТРАШЊИХ ДЕЛА П№. 3783 12 марта 1900 год. у Београду Начелству о^фуга Господин Министар Правде 1 Фебруара ове године № 16.660, упутио је распис свима ирвостеним судовима и наредио им: да најживље настану на томе : да се стечајне масе, које се налазе у току рада, што пре и што брже расправе и да се у будуће предмети стечајних маса не гомилају. Да се не би у будуће рад судски по овим предметима успоравао тиме: што полицијске власти, наредбе судова, отпуштене им по пословима ове врсте, не сматрају као предмете хитне, као што је то до сада рађено, те их и не узимају у брз поступак, то препоручујем томе начелству : да у будуће полицијске власти првенствено мимо §. 470 грађ. судског поступка, узимају у извршење налоге судова издати им ио предметима стечајних маса и да сматрају те предмете као хитне; да се распродаја покретности, а нарочито непокретног имања, какве стечајне масе брзо извршује по наредби првостепених судова, а не да се протеже по 3 и 4 године, као што је то до сада бивало. Да рад по стечајним масама не би застајао због спорости полицијских власти у извршавању судских наредби, наређено је од строне Господина Министра правде судовима, да један од њихових судија води белешку од свију иредмета ио којима је писато иолицијској власти, за распродају имовине нрезадужених маса пли лица, и да пази да нолицијске власти ове продаје одмах предузимају и извршење истих не одуговлаче. Где се год наредба суда брзо и на време не изврши имаћу могућности да то сазнам, и ја ћу такве небрижљиве чиновнике осетно казнити. Нека начелство саопшти на потпис ову моју наредбу свима полицијским чиновницима својега подручје и о извршењу ме извести.

општиноки послови Један општински писар упутио је на нас једно овакво питање: С.. Ј... из К... пресудом Л... првостененог суда, осуђен је на 10 дана затвора за дело из §. 213 у вези са §. 210 кривичног закона, за нанету јавну увреду Р. Љ. из Р. Пресуда је посгала извршна и послата дотичној полицијској власти на извршење. Сад приватни тужилац долази код полицијске власти, код које је пресуда на извршењу, и опрашта досуђену казну осуђеноме С.... Овај општински писар пита нас: Има ли приватни тужилац на то права, и може ли полицијска власт донети решење, да према опроштају не извршује досуђену казну затвора над осуђеним С... ? На ово питање ми му одговарамо: Да у случају осуда, за овакве кривице, приватни тужилац, по последњем одељку §. 216 казненог законика, има права да у свако доба од тужбе за нанету му увреду одустане па и да само извршење пресуде, којом је тужени за дело увреде на казну осуђен, задржи од издржења, ма да је та пресуда већ постала извршна; и кад приватни тужилац даде своју изјаву о томе, онда, по §. 17 казнеиог судског поступка, извршење пресуде, што се казне тиче ирестаје.