Policijski glasnik

248

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 32

По томе, кад приватни тужилац, у случају осуде каквог лица ва јавну увреду, код дотичне полицијске власти, код које се пресуда на извршењу налази, изјави : да осуђеноме прашга досуђену му казну затвора, полицијска је власт дужна, да му ту изјаву прими и да стане са извршењем пресуде (што се казне тиче), па да исту изјаву са својим извешКем достави ономе првостепеном суду, који је ту пресуду и изрекао, на рептење, од кога ће очекивати даље паређење; али сама полицијска власт, ни у ком случају није надлежна, да по таквим изјавама доноси своју одлуку (пошто опа није ни изрекла пресуду веК првостепени суд.) * * * Од једног општинског писара добили смо овакво питање: Н М из Б тужио је суду општипе Г С С и Ј П из 3 за просту увреду части и тражио да се по закопу казне. Тужилац Н предао је ову тужбу општинском суду 9. октобра 1900 године. Цело исле^ење по тој тужби и испит оптужепих, суд је извршио још истога дана када је и тужбу примио, али по томе предмету иије ништа даље радио — није никакву одлуку доносио — све до 19 априла ове 1901 године, а тога дана, суд је по овоме делу допео своју пресуду и над оптуженима изрекао казну од по 24 сата затвора, и, осудио их да тужиоцу илате дангубу и накнаде положену такоу у два динара. Као што се види, од последњег рада општинскога суда на овоме предмету на до доношења пресуде по њему, протекло је више од шест месеци, и, по томе, кривица је тужених према §. 396 кривичног закона застарела, општински је суд ипак донео по истој своју пресуду и опгужене казнио. Донео је дакле пресуду по кривици која је одавна застарела. Овај писар пита нас сада: 1, Да ли би се сматрало за лишење слободе, кад би општински суд помеиуту своју пресуду над осуђенима иизвршио; и 2, Шта би по тој пресуди требало радити, по закону ако се иста не може да изврши. На ова питања ми му одговарамо: 1, Кад би општински суд над осуђенима извршио горњу своју пресуду, коју је изрекао по кривици која. је одавна застарела, па би се ислеђењем утврдило, да су дотични часници општинског суда намерно и са зна њем да је кривиц а застарила донели и извршили исту пресуду, —• онда би свакако за такву своју радњу били одговорни ио казненом закопику, али ипак не за незаконо лишење слободе, већ за дело из §. 122 у вези са §. 132. казненог законика; и, 2, Ако донешена пресуда, о којој је реч, није извршена, онда се она по закону не може ни извршивати. У том случају, опнггински суд треба да донесе своје решење, којим ће констатовати: да је пресуда погрешно и противно закону донета по кривици која је још пре доношења исте пресуде застарила, и, да се са тога не може ни извршити, већ да се има сматрати као и да не ностоји, па то решење да саопшти заинтересованим странама; а, кад исто решење постане извршно, да остави акта у архиву као свршена. Ако је приватни тужилац претрпео какву штету, отуда, што дотични оиштински часници нису благовремено но његовој тужби и по учињеном ислеђењу донели пресуду, веК су допустили да кривица тужених, са њиховог немарног и неправилног рада застари, он може, за накнаду те штете, тужити одговорне часнике надлежноме суду, ако хоће и успеху се нада. А, може их, за немарљиво и неправилно вршење своје дужности у овој нрилици, тужити и надзорној влас/ги и тражити да за то буду кажњени. 00ВЕТА ЈЕДНОГ КЛОВНА Новела од &. 1Јасћапс1-а Били су нераздвојни. Видео сам их први пут у Болоњи и сећам се да нисам никад присуствовао тако смелој и опаснот престави. После обичних телесних продукција, гимнастичар Паоло пењао би се на највећу висину циркуса.

Паоло је био леп момак, атлетских Форма, правилних црта на лицу, црне косе, црних очију и дубока ногледа; прави јужни тип. Кловн се звао Ђовани, по његовом лицу, измрченом црним и белим, и по његовом традиционалном оделу, могаше га човек одма познати, којој врсти уметности припада. Епо како би они изводили најглавнију тачку преставе. Кад би се Паоло горе успео, да отуд учини ва11;о тог!а1е (вратоломни скок), Ђавани би заузео место, на половини висине, на једној дасци, нарочито за то начињеној. Паоло би се онда одозго бацио и на галаву полетио доле у празнину, и пре но што би пао на земљу, Ђавопи би га са мајсторском вештином дочекао и рукама обухватио преко тела, тако, да би обоица остала у равпотежи на дасци. Аплаудирању и расположењу публике не беше краја. Народ је придолазио са свих страна, и свако вече циркус беше препун. Сећам се да су новине много коментирале држање власти, која је допуштала тако опасну продукцију, не предузевши потребне мере. Кроз мало година, та два артиста стекоше себи леп глас и заслужише приличну суму. Њихова среКа зависила је од њихова савеза; кад би се раздвојили, један без другога не би могао опстати. * Пре три године, њихово друштво замал да се не развргну. Обојица су били родом из Сицилије, из истог места. После толиког путовања зажелише да виде своје родно место, где бејаху триумФално дочекани. Сви су их радо гледали и били им сусретљиви. Највише се за њих интересоваше млада и лепа девојка Росита Баиди, кћи једног богатог сицилијанца. Као најбогатија у селу, она се сматраше велика госпођа и нико се не усуђиваше занросиги је. Али Паоло и Ђовапи, и ако су отишли у свет сиромашни, сад бејаху имућни и славни, па их Росита држаше себи равним. Показа им се пријатна и љубазно с њима разговараше. Кроз неколико дана обадва уметника бејаху заљубљена. 'Бовани и Паоло били су лепи младићи, али први изгледаше сувише смешан с намазаним лицем и комендијашким оделом, док Паоло беше увек солидно обучен и елегантан, и Розита изабра себи Паола. Одмах се венчаше. Било би сувише описивати бол којег Ђовани у души осеђаше, видећи да је Росита њему предпоставила Паола, и да мора ои бити сведок њиховој срећи, јер Росита се одлучи пратити свог мужа по свету. Но изгледаше да се на брзо предао својој судбини и показиваше се весео и расположен да Росита, једног дана рече свом мужу: —- Ја сам се бојала да ће нас 'Бовани оставити, ио срећом опасност је прешла. Шта би само било с нама без Ђована?... Али ето он се привикао гледати нас сретие, и сад нам је будућност зајамчена. И, заиста не би нико ни помислио да је Ђовани невесео; он учествоваше представама с оним истим хумором и редовно долазаше на трпезу. Али, сваки пут, кад би се путовало из једног места у друго, док би се Паоло, Росита и 'Бовани пењали на воз, опрезни и вешти посматрач могао је видети једног младог човека, сумњива изгледа, да улази у исти воз, у купеу III класе, и излази на исту станицу где и наша троица излазише. * Приспеше једног дана у Болоњу. Ту огласише бубњом преставу на којој ће Паоло изводити чувене, „заКо тогШе" с главом у врећи. Из Фиренце, Венеције и са свих страна Италије свет је долазио у Болоњу отимајући се ко ће пре добити места у циркусу. Изјутра, оног дана преставе, кловн г Бовани, чим је ужинао оде на поље и прешавши градске бедеме, упути се једној усамљеној кући; отвори врата, уђе унугра и чекаше. Мало за тим, дође у куђу онај непознати њихов сапутник. И ту њих двоица, с нарочитом вештином, изведоше више пута в 8а11;о тог1а1е*. Кад бејаху готови, Ђовани рече непознатом : — Пистро! твоја је наука довршена ; ти сад вредиш колико и Иаоло, и твоја је срећа осигурана. Упамти само да нико не сме знати да смо се кад видели и састајали. Буди дискретан ако мислиш да се обогатиш.