Policijski glasnik

274

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 34 и 3 5

— Али ако га она и сада још љуби, рече, шта нам остаје да радимо ? Како да је онда спасемо? — Ви можете то, господине бароне, одговори госпођа Дици; с тога сам се и осметила била, молити вас за помоћ. Госцођа де Живреј вас веома уважава; само ваш утицај може још да одржи равнотежу према оном другом штетном утицају, а можда ће још моћи и да претегне. — Покушаћу радо, рече он просто. Да ли ћу је наћи вечерас код куће? — Свакојако. Она никад не излази. — Али њега не? — Мислим, не. У то доба он обично није више код куће. — То би ми било милије; јер бих, у крајњем случају, могао лако доћи у искушење, да га удавим, те да брже доспем до циља. А сад, драга госпођо, можете ићи. Вратите се бедној жени, али јој немојте рећи, да сам у Паризу. Хоћу изненада да изиђем пред њу, како је она то од свога детињства с моје страце навикла. Кад је госпођа Дини отишла, упути се барон Роберт иа ручац у свој клуб, у чије се најомиљеније чланове бројао.

Надао се да ће тамо сазнати што ближе о Шасену. Он додуше није сумњао, да је госпођа Дигш испуњена најбољим намерама, али није држао за немогуће, да би је њена приврженост према госпо })и де Живреј могла довести у искушењ« да претерује, и зато је нашао за право и умесно, потражити још с које стране обавеглтења. Али је брзо дошао до убеђења, да госпођа Дипи иије претеривала, него, напротив, да је још далеко изостала иза истине. Луј Шесен, још до скора бедни ђаво а сада велики богаташ, јуче још непознат човек а данас друштвена величина, на коју су се управљале све очи, која је са свију страиа окружена читавом гомилом ритера среће, његових ласкача — величина испуњена горућом пожудом, да се освети за седам гладних година. Луј Шасен се стрмоглавце бацио у вртлог распусничког живота, и то без штедње, без стида, пркосећи јавноме мишљењу, изазивајући гнушање чак и код оних, који живе од скандала. Он је мислио да са својим милионима може себи допустити све, па и најгрђе неваљаисгво. Варон Роберт је сад био умирен те се унути госпођи Шасен. (Свршиће се).

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Од једног општиноког ииоара добили омо оледеће питање: Н. Н„ земљоделац из села Н. имао је у вароши кућу оа плацем, а живео је у седу Н. са задругом, где је такође имао непокретнога имања, Од пре 8 —10 година Н. је са Фами.шјом отишао у варош Н. да живи, у својој кући, и продужио и даље бавити се земљодедотвом на имању, које је имао у оелу Н., а поред овога занимања, отпочео је у вароши Н. споредно радити и абаџиоки занат у радњи, која му је поотојала уз кућу на главној улици, а уз то још, под именом трговца, продавао је по мало и разног ситничарског еспапа који је узимао од трговаца на кредит, и обавезе као трговац издавао и потписивао. Овако је радио 6—8 година, а доцније, када је, ову споредну радњу наиустио, повериоци његови, који су му еспап давали на вересију, туже га суду, и суд га осуди на плаћање дугова, као трговца, ио његовим обавезама. За ове његове дугове, полицијска извршна власт попише му еопап који му се у радњи затекао и прода, а за ресто дуга тражи наплату из његовог непокретног имања. Пре, но што је ое приотупило попису непокретнога имања, дужник је изјавио пред влашћу протокодарно: да он никада није био трговац, да о томе никакве Фирме код надлежног суда лије протоколиоао, нити је пак ионунио ма какве услове који се по нарочитом специјалном закону за трговца траже, даље, изјавио је, да је он земљоделац и да је се он непрестано занимао земљодедотвом, а да ое са истим и данао занима, и, да је раније — у време задужења — поред земљодедотва, —• као његовог главног занимања. доиста упражњавао у вароши Н. још и абаџиску и ситничарску радњу, као опоредну; па је тражио, да му се као земљоделцу изузме из пописа за наплату ових приватних дугова: кућа с окућницом од једнога даиа и пет дана ораће земље, кодико му имања и сбм закон, као земљоделпу штити. Овај општински писар, молио нас је за објашњење: да ди се у наведеном сдучају именовани дужник има сматрати као земљоделац, кад није испупио никакав услов који се за трговца тражи, нити је пак своју Фирму код на-

длежног суда као трговац протокодисао, и да ли му као таквом треба изузети од пописа онолико имања колико.§ 471 грађ. суд. иоотунка штити земљоделцу или не ? На ово питање ми му одговарамо: Тачка 4 § 471 грађан. судског поступка, штити земљоделцу од продаје за приватне дугове —■ иа живео он у оелу или вароши, пет дана ораће земље и кућу са зградама и плацем од једнога дана. По тачки 1 правила господина министра правде од 4 Фебруара 187 4 године № 3 54, која оу прописана за извршење закона од 24 децембра 1873 године, односно тога, шта се земљодедцу за извршење пресуде може у попис узеги, — под именом земљоделца, разуме ое, не само опај који у седу живи, већ и онај који живи у вароши, али би му ипак земљоделотво бида гдавна радња, којом себе и породицу издржава. По тим правилима, овде нарочито долазе они, који живећи у вароши, какав занат раде, но, који им, без земљоделства не доноои такав приход да оебе и породицу издржавати могу. Такви су погдавито : лончари, узкари, крпачи разних заната, одвећ незнатни бакади, бербери, рабаџије и т. д. Код овако јасних правила за извршење поменугог закона, по нашем мишљењу, излишно је свако друго објашњење о томе: коме закон као земљоделцу штити од продаје имање означено у тачци 4 § 471 грађ. судског посгупка, а коме не. У конкретном сдучају, кад је дужнику било гдавно занимање земљоделство и гада, кад је он живио у вароши, оида се он, по наведеним законским пропиоима, има сматрати за земљоделца, без обзира на то, што се је у томе времену поред земљодедства, као главног занимања, споредно занимао још и абаџилуком и ситничарском дућаноком радњом. И, према томе, њему се по закону мора од попиоа и продаје за наплату приватних дугова изузети и оставити на уживање 5 дана ораће земл.е и кућа о пдацем од једнога дана, без погледа на то, у којој је прилици он те дугове учинио, и како се је на обавезама потниоивао, а његови повериоци требали су да воде рачуна о довољној обавези дуга у времену, кад су му зајам давали, па им сада не би било у питању потраживање тога дуга, ако дужник олучајно нема више имања но што му закон као земљодедцу штити.

Један општинокн писар управио је на нас сдедећа питања: 1, Како се имају сматрати преоуде општиноких судова, иотупне природе, које су изречене у ранијим годинама и у своје време извршне постале, па је од дана, када су постале извршне, до дана када општинска власт приступа наплати досуђене таксе у маркама по истима, протекло пуних пет година дана па и више. МоЈке ли се досуђена такса по иотима оада наплаћивати или не може и ако не може, како ће се са таквим пресудама поотупити и шта се по истима има даље урадити ? и, 2, Како се имају сматрати оне пресуде оиштиноког суда иотупне природе, које су изречене по тужби приватних тужилаца и такса за извиђај у напред наплаћена, па окривљен и осуђен, да је приватном тужиоцу накнади заједно оа оотадим трошковима и дангубом, а протекдо је више од пет година, од дана када је пресуда постала извршна, и за то време напдата није извршена. Има ли право осуђени користити се и овде застарелошћу и каквом, иди не ? На ова питања ми му одговарамо: I. на аитање иод 1 По првом одељку чдана 21 закона о таксама, државно право за наплату такоа, застарева за пет година од дана кад је гребало таксу положити, однооно напдатити. А по трећем одељку тог истог законског прописа, оваки рад вдасти, за наилату такое, прекида ту застаредост, и опа почиње нонова тећи од пооледњег рада вдаоти за наплату. Према овоме, ако има иступних преоуда општинског суда, које су постале извршне пре пет година, а по њима није још наплаћена досуђена такса у маркама, нити је ма шта у току тога време ка иредузимано за наилату те гаксе, онда је право напдате таксе по њима ио закону застарило. У таком случају, досуђена се такса не може наплатити од ооуђених дица, ади треба изнаћи оне органе општиноке влаоти, који су због свога нерада на извршењу тих наплата доиринеди застаредоот и таксе, и оптужити их надзорној државној власти, а оиа ће са њима урадити даље шта треба по закону, На случај пак, да је у току прошлог времена у 5 година, ма шта од отране општинске влаоти предузимано, за напдату досуђених такса по поменутим пресудама и о томе на самим