Policijski glasnik

268

ПОЈШЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

ВРОЈ 34 и 35

На сведока С. увек је чинио утисак човека, не бага чисте свести. Оштећени Лука, напротив, никада није приметио на Милу штогод ненормално. До самога атентата живео је у љубави са Милом, и веома је био изненађен његовим делом. Готово су сви сведоци били сложни у томе, да је Миле од очеве смрти ностао немарљив, радо је пио и кућевни рад запуштао. Из дневника посматрања, закључно са 25 јануаром 1890 године, може се ово опазити: 5 марта 1888 године доведен је на посматрање из Лепоглаве Миле П.; висок је 180 см., обим главе му је 53,5 см. унутрашњост му је здрава, а и душевно изгледа нормалан. У почетку се понашао сасвим коректно. 14 априла је на врло чудноват начин захтевао да се одели од осталих у самоћу, и од 14 априла до 18 маја 1888 године би му молба услишена. При том је јако пало у очи његово понашање. Ускратио је себи и походу свештеникову, пошто га је овај својим говором о небу и паклу само залуђивао. Он неће о томе ништа да чује, он то може да сазна и из књига (у Лепоглави је Миле научио и чи•гати). Заводском лекару паде Миле у очи, јер је већ дуже времена тражио обавештења о свакој ствари и све је подвргавао некој особитој критици. У почетку усамљености био је врло лако раздражљив, способан за свађу и примећавао се на њему неки унутрашњи немир. После 2 недеље постао је миран, послушан и ћутљив. Да би га могао студовати, иремести га лекар у одељење за болеснике код четворице робијаша. Кад су га другови нудили каквом храном, одбијао их је речима: „Остав'те ме на миру!", а лекар га је често налазио да седи на патосу тупо режећи. И при раду (прављењу ужади) остајао је повучен и ћутљив. Од њега су сазнали да је син једне сироте закупничке породице, и да су му мати, браћа и сестре рано помрли. Школу никада није посећивао, и никада није учен вери. 1881 године умре му отац, угушивши се при пљувању крви. Тада остаде сам на овоме свету. Од 12 година почео је да пије ракију, све више и више тако, да је у 15 години био већ пијаница. У тој години тешко се поболи, изгуби памћење; по том је читаве месеце побољевао. Од тога доба није више никада гшо ракију. После те болести сасвим се променио; никада више није био весео, а од људи се плашио. Једне ноћи, у лето 1884 године, пробудише га иза сна жандарми, везаше га и одведоше у Костајницу. Ту сазнаде, да је запалио кућу свога суседа Луке, и да је овога хтео да убије. Ои није знао нити и сада што зна о томе. Те је ноћи провео време мирно спавајући у својој постељи. Оружја никада није имао. И о главноме претресу није ништа знао, јер је тада био болестан и свест му је оскудевала. Тек му је апсанџија казао, да је осуђен на доживотну робију. Он је са свим невин. Миле је већ 6 пути кажњаван дисциплинарно до јануара месеца 1890 године, и то већином због безобразнога и дрскога понашања наспрам надзорника. Пада у очи, да је Миле по читаве месеце био миран и раден, вредан. За тим дође време, када се он једно за другим, подиже на груб начин противу слугу и надзорника. Док је иначе врло миран, повучен и попослушан, тада је напротив груб, својевољан и са свим се без разлога тужака. Једном је у таком расположењу напао и надзорника. Своје периодично такво понашање овако мотивише: »Господине, иадзорници су тврдоглави, и ако само што год промрмљам, они ме туже и изводе на рапорт. Ту ме увек казне, јер се не поклања ништа вере ономе што ја кажем. Мојим се сведоцима толико исто мало верује, колико и мени, пошто су робијаши. — И сам главни надзорник ме гони, што сам једном подигао руку па једнога надзорника. Директор је још овда онда и праведан, али сви остали не вреде ништа.« Уаравник кааненога завода , који је могао посматрати Мила још у Лепоглави, примећује на горње мишљење ово: »Увек сам налазио Мила ћутљива, намргођена и повучепа. Безброј пута тражио је да сазна узрок зашто је осуђен. Пресуда му је више пута саопштена и објашњена. Никада није пристајао уз те разлоге, увек је при том био у највећој мери раздражен и почињао је да се губи у бескрајним говорима, који нимало нису засецали у [саму ствар. Његови одговори нису имали логике, а приче су му биле шарена смеса Фраза и празних порицања. То је Миле тако понављао, док није досадио свима

чиновницима. Најпосле су га сви већ знали и нико се више није упуштао с њиме у разговор о тој теми. — Та околност, као и опаске заводскога лекара, доведоше ме до уверења, да је Миле душевно поремећен.® (15. марта 1890. године.) Новија носматрања од 3. јуна до 1. јула 1890. године изнела су следеће: Он би радије 30 дана у ћелији, него ли један дан у болници; без учешћа зверао је унаоколо, давао је коректне одговоре, није знао зашто је у болници, пошто се осећа сасвим здрав. Он тврди да не зна где се родио, где је пре живео, па чак не зна ни имена суседу Луки. У даљем току посматрања бивао је замишл>енији, ћутљивији, а кад би га ко позвао трзао би се као из каквога дремежа Из ових посматрања закључили су лекари, да је Миле несумњиво душевно поремећен човек. Боловао је од слабоумља умеренога степена. У потврду тога мишљења наведени су: сем анамнезе, успореност аперцепције у великом степену. Питања се морају више пута понављати, само да би се добио бар и најкраћи одговор. Сећање на догађаје из раније младости јако је отежало. К томе још додато је увек депримована нарав, бесмислено мрмљање, мутан, у земљу управљен, поглед, тежак успорен ход и одсутност енергије за ма какав рад. Даље се додаје, да је Миле већ 8. јануара 1889. године, када је напао на надзорника, био.душевно болестан и да му је била одузета моћ употребе разума. Бесумње је био још из младости душевно ненормалан и оболео је услед јаких душевних иотреса (смрт драгога оца, губитак прихода одузимањем онога комада земље, од кога се он хранио, осуда на доживотну робију, утицаји робије), у смислу душевне болести. Само се може нагађати, да је Миле био здрав за време атентата 1884. године. (Мишљење од 13. априла 1891. године). На основу ових разлога реши суд да понови парницу противу Мила и да затражи Факултетско мишљење с одговором на ова питања. 1) Да ли је Милу П. ноћу између 5. и 6. августа 1884. године за време извршења дела, била у одсуству моћ употребе разума, и 2) Да ли је дело извршено у времену променлшвога лудила, пошто је лудило трајало. Мтиљење : Мишљење о Милу мора почети Фактом, да обим његове главе пзноси 53, 5 см. Суженост главе такве врсте (бићшсгосерћаНе) говори у прилог оргинерног, урођеног слабоумља. Даље штета развитку мозга Миловог иричињена је тиме, што је он ггреко мере био одан пићу ракије од 12. до 15. године, беш у време развитка пубертета. Та се периода завршила са неколико недељном церебралном болешћу, која се но могућству могла сматрати као БеНгшт ћ-етег.ч. По свима оклоностима изгледа да је од пуно значајаФакт, да је Миле од тада променуо свој карактер, посгао је плашљив од људи, морозан, ћутљив и немарљив. Од тада па до дела у 1883. години и све до почетка лекарскога посматрања 1888. године, подаци о Милу су врло оскудни. Вредно је нажње, да је Миле чинио утисак на сведока С., који га познаје од 12. године као да није при чистој свести. Од особенога је значаја исказ управиика казненог завода, да га је налазио увек ћутл,ива, утучена, намрго^ена, увек да се тужака, поуке да не прима, крајње раздражена, конфузна и без логике, тако, да је изазивао утисак духовно поремећенога човека. И исихијатриски судећи о овим опажајима, са специјалним характеризовањем ових абнормалних душевних стања, овде је случај слабоумља. Па и брутално, безобзирно нонашање његово при том, појава његова на месту дела са 4 комада оружја, елементарно наступно лудило, неувиђавност о праведности имаовине противникове, мотивисање дела бежањем од жандарма, безумно опозивање првога исказа свога, све то указује на слабоумље. У току тамновања, које слабоумни не подноси лако, појавиле су се даље реакције у смислу деФектнога мозга, који је реаговао на притисак спољних прилика, на трајно одузимање слободе, морозно, несоцијално, ћутл^иво и настрано понашање.