Policijski glasnik

334

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 43

калФа, родом из Старе Србије. УхваКен је одмах по извршењу дела и доцније осуђен на 5 година робије. * / * * Почињући говор о крађама у овој годшш, констатујемв одмах, и то са задовољством, да се њихов број знатно умали! према бројевима предходних година. Он не износи више од 125 случајева, што ће рећи: да је од броја у год. 1896 мањи з^ 17, а од онога из 1897 год. за 33 случаја. Да је ово пак једнф огромна добит, излишно је, мислимо, и доказивати. Има још једна ствар коју морамо констатовати пре ана-1 лисања ових крађа. То је знатно умањење простих крађа, чијп се број у овој години спушта на цифру од 47, према цифрама предходних година од 66 и 73. Узрок овоме умањењу простих крађа ваља тражити у ја- ? чој активности полиције сигурности приликом гоњења скитница Ј и сумњивих личности, која је активност била изазвана убиством Ј Танасија млекара и разбојништвом Трегиним. Неоспорни је Факт, да се казнима дела, а нарочито крађе, крећу упоредо са активношћу полиције сигурности, а што ова опет не може увек да буде активна онолико колико би требало, не зависи ни у колико од ње саме, већ од неких, са свим других Фактора, о којима ће доцније бити говора. Аналишући ове крађе истим начином као и оне из предходних година, напомињемо, да су се оне овако кретале: у јануару 9 (5 опасне и 4 просте), у Фебруару 9 (6 опасне и 3 просте), у марту 7 (5 опасне и 2 просте), у априлу 12 (8 опасне и 4 просте), у мају 10 (7 опасне и 3 просте), у јуну 7 (5 опасне и 2 просте), у јулу 16 (10 опасне и 6 просте), у августу 9 (7 опасне и 2 просте), у септембру II (3 опасне и 8 просте.) у октобру II (8 опасне и 3 просте), у новембру 9 (5 опасне и 4 просте) и у децембру 15 (9 опасне и 6 просте). Као што се из овог прегледа види, највећи број крађа у овој години извршен је месеца јула (19), док је у предходној години тај број падао месеца августа (17). Месец новембар једнак је у све три године по броју опасних крађа, а месец април даје подједнаке резултате у обе последње год., док је у години 1896. тога месеца извршен највећи број крађа (19). Од целокупног броја крађа ухваћено је њих 76, дакле 60-8%, а укупна вредност извршених покрађа износила је 9440 динара. Према овоме, јасно је, да је рад полиције сигурности у 1898. био још бољи и успешнији од рада у предходној години, за који смо већ рекли, да је био два пута бољи од онога из 1896 год. За све побројане крађе ухваћено је и предато суду 94 лица, међу којима су њих 42 били раније осуђивани, и то: 1 четири пута, 3 по три пута, 14 по два пута, а остали по један пут. Од осталог броја похватаних крадљиваца долазе: 26 на кесароше и скитнице, 14 на слуге и слушкиње, 5 на келнере, 4 на надничаре и 3 на занатлије. Иајзад, поменућемо још и то, да је међу похватаним крадљивцима у овој години била једна дружина, која је своје операције изводила помоћу једног дечка од 10 година Тај дечко*), који је врло добро знао, да због својих година не може бити осуђен па ма шта учинио, улазио је по све слободно у куће које су остали крадљивци у напред добро уходили и из истих просто узимао оно што је хтео. Захваљујући своме маломе расту, а при том и необичној дрскости и бистрини, овај крадљивац извршио је за кратко време масу крађа, од којих су се поглавито користили његови саучесници. Ухваћен најзад, није

*) Јован Белимарковић, окитница, за кога се ни до данао није могло утврдити чији је и од куда је, извршио је у току пооледње 3-—-4 године преко 60 оиасних крађа. Све дооадање мере, предузимане за поправку овог малог, а при том необично биотрог и даровитог крадљивца, остале су безуопешне. Пре годину дана покушао је извршити једно разбојништво у затвору унраве гр. Београда, а оада је под иотрагом због крађе извршене у згради београдске жандармериске команде. Кад би у нао постојао завод за поправку малолетника. као што је то и предвиђено у § 56 казненог законика, вероватно да би се овај крадљивац могао поправити, али овако, он је у иапред осуђен на пропаот.

ни пошго хтео одати »своје дрг/гове«, па чак ни онда када су већина од њих признали својв коиву ие. , —-—ОД""ОТГОШ: казитгмих дела ове године вреди поменути једну, по све интересантну превару, коју је извршио неки Јован Михајловић, бив. практикант према Цветку Пешићу, земљоделцу из села Дубља. Варалица Јован, који по дрбкости и генијалности својих операција ни у колико не уступа најпознатијим варалицама нашим, намирисав да Цветко има код себе 500 динара, који новац беше намењеи регулисању једног зајма код управе фондовз , натури се за њим, и у каФани код »Јелена,, придигне му сав новац на јединствен начин. Издајући се за адвокатског писара, понуди се он наивном Цветку да му за неколико динара уреди ту ствар око регулисања зајма, на што овај радо пристане. По што му је, како вели Цветко „гаревео" цео рачун на једном табаку хартије, узме му новац да га са овим рачуном спакује у куверат, како би му на тај начин уштедео свако објашњење са чиновницима управиним. Својим рођеним очима гледао је сиромах Цветко како је » Госаодин Јова с< паковао банку по банку у један повећи куверат, па ипак, кад је после једног сата отворио тај исти куверат у присуству неколицине личности, нашао је у исто, место банака, листиће од старих новина (хајдучије). Док се Цветко чудио овим „мађијама« и запомогао за својим банкама, дотле је »Господин Јова® грабио иут Младеновца. На неколико дана после бегства, сазнав да му је полиција ушла у траг, јави јој се сам једним писмом и у истом објасни »с воју мађионичарску вештину«-. — Кад сам, вели, спаковао све банке и пред Цветковим очима запечатио куверат, који је, због множине новчаница, био | доста набубрео, бацим га на једну празцу столицу и седнем на њега да би се банке иресовале. За једно два минута, колико сам од прилике на тој столици седео, ја сам, заговарајући Цветка, успео, да куверат с банкама ироменим са једним другим, нотпуно једнаким и у напред спремљеним кувертом, који је био у I позадњем џепу герока, и кад сам се са столице дигао, Цветко је сам узео са ње куверат, и пошто га је добро увио једним пешкиром, метнуо га је у недра. Разуме се, да је то био онај куверат са новинама. — — — — — — — — — — —

После дужег трагања, ова препредена варалица најзад је ухваћена и пресудом првостепеног суда за град Београд осуђена на годину дана затвора. Он је већ у слободи, а сиромах Цветко никад вигае неће доћи до својих 500 динара. (Наотавиће се) ЖЕНА П0Д ИСТРАГОИ (НАСТАВАк) Стога ако по некад баш песницима са свим и не верујемо, то ће само бити последице многих и врло тешко испаштаних забдуда. Ми не мислимо овде да се парничимо са песницима, још мање да их прекоревамо што »лажним боговима уче и младеж заводе® — уверени смо да би и сами песници, кад би их запитали, признали, да они пишу за све људе, само не и за лекаре и за криминалисте. Непобитно је, да су они створили мишљења која не одговарају животу. Личнооти песника не развијају се природно, да до нечега дођу полазећи од своје сопствене идеје; песник схвата најпре идеју, и да би се ова појавила поједине личности морају се у том правцу развити. Спев је у толико бољи, у колико се природније и поузданије овако догоди; али шго ми не сумњамо и што нам то изгледа природно, то још није доказ, да се догађаји у животу тако развијају. Нико од криминалиста није видео у своме животу ни једну особу онакву, какве су оне у спевовима — а најмање још жену. Па и поред свега тога ми ћемо ипак у нашем сувом и озбиљном раду употребити понеку опаску или изреку песника, и као златну истину задржаћемо је у памети — али то само онда, ако смо њену тачност најпре на животу испитали. Нека се не разуме, да ми велимо, да би смо ми сами били у стању правити опаске, или из вреве појава извлачити истине, а најмање пак састављати их још у лепе, збијене и, може се рећи, убедљиве Форме; не, нама остаје само да исггатамо, да ли се то