Policijski glasnik

БРОЈ 50 и 51

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

сећиваху Вутри, Вобур и други исговариоци робе са лађа и дереглија. — Беху то два присна друга, рекоше агентима, тако чак нрисна, да их зваху »Павле и Виргинија." Давши обавеиггења агентима, другови Вобурови и Бутријеви завршише овако : — Бутри беше голобрадо момче, а Вобур се враћаше из Африке! Бто, у томе лежи све! Пронађе се и нека жена, иродавачица куване каФе, којој Вобур бегпе дао постељне чаршаве на прање, ну све је то био само један скуп нагађања. Нама је требао какав стваран доказ, који би присилио Вобура да призна злочин. То би антроиометријска служба, која нам га прибави. Код имена Бутријевог, кога једног дана ухапсише због увреде агената, нађе се антропометријска забелешка, чија садржина одговараше лешини.

Ово доказује, да антропометријски подаци могу бити каткад врло корисни. Најзад се Вобур реши да призна. — Е, па добро, узвикну он, јест ја сам убио Бутрија! За тим нам исприча свој злочин, тврдећи да је 4. дана раније пре открића лешине, пошто је вечерао и провео ноћ са Бутријем, овај тражио да спава код њега, и да га је он онда и одвео у улицу в с1е Сћагоппе". — Око ионоћи, рећи ће Вобур, бих пробуђен услед јаког удара по образу. Махинално и још у сањивом стању, окренух се и шчепах Бутрија за врат. Морао сам га врло јако стегнути, јер кад се сасвим разбудих и ослових га, не одговори ми. Продрмусах га, ну он се не покрену. Уплаших се јако, те да не би спавао поред лешине, зграбих тело Бутријево и метнух га под кревет. (Свршиће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Један пиоар иодицијски, на расираву нашу у 40 броју ((Подпцијског Гдасника" од ове године, односно напдате таксе по § 2 3. грађанског судског поцтупка, упутио нам је питање оледеће садржине : ( ,На питање једног општинског пиоара, оИолицијски Гдасник" у овоме 4 0 броју објаснио је: коју и какву такоу општиноки оудови наплаћују по грађанским сиоровима. према § 23 грађанског судског поотунка. (,Али ова. отвар изазива још и ова питања : „По чему и по каквом праву општиноки оудови напдаћују таксе по грађанеким споровима унапред, о.д тужилачке стране, кад ое пре овега не зна унапред, која ће страна спор изгубити, а | 23 грађанског оудског поступка, изриком веди, да те таксе пдаћа губећа страна, а међу тим ое незна кодика ће та такса бити т. ј. колико ће се позива печата и табака артије потрошити — онда како се могу те такое унапред наплаћивати. оДосуда судска, која долази пооле извиђеног спора: да губећа страна накнади ове трошкоке оној отрани која је таксу унапред подожила, налазимо да није правилна и да не одговара иропису § 23. грађанског судског поступка. 0 Према томе дакде, овај писар миоди, да је ова практика онштинских оудова — односно напдате таксе по грађаноким сноровима унапред, од тужилачке стране, иеправилна, и тим поводом моли нао за објаснење по овој ствари. На ово питаље ми му дајемо следеће објаснење: Ма да прописом § 23 грађанског судског постуика није прецизно казато: да ли ће општински судови од тужилачке отране дотичну такоу унаиред наплаћивати, као и колико ће та такоа. по свршеном спору, нзнети, ипак је, по нашем мишљењу, нравилна радња општинских судова у овоме погледу. Овакво гдедиште основано на тој основи: што према закону о таксама, који је доциији од грађанског поступка, и прво.отепени судови, такође за грађанске спорове који оу већи од 200 динара, ову такс-у унапред наплаћују, а, општински судови, треба да су у том погледу једнаких права оа првоснепеним судовима, кад оии обоје по једним истим законима и грађанске спорове суде. Осим тога, општиноки судови и по самом закону о таксама имају на то право, јер је тај закон у свом VII делу под ТБр. 97 а. обухватило и оне такое о којима је реч у § 23 грађанског судског иостуика, а по том истом

закону |о таксама) морају се све таксе унаиред наалаћивати, па по томе и оне о којима је реч у % 23. грађанског поступка. На тај и такав оамо начин, општиноки судови могу осигурати овојој општини и оне нриходе од -такса, који се према тачки 3. чдана 38 закона о окружнпм, ореоким и општинским буџетима, — сваке године морају предвиђати у општинским буџетнма, за подмиривање раохода. * * + На питања једног општинског писара одговарамо му следеће : I По члану 8. тачке 4. закона о уређењу свештеничког стања, има се наплаћивати за чинодејство при венчању и то : а) од лица која плаћају више од 3 0 динара непооредне порезе 1 2 динара; б) од дица која плаћају до 30 динара, а више од 1 5 динара, непосредног пореза на годину 6 динара; и в, од дица која плаћају иопод 15 динара, непосредног пореза 3 динара. II По тачки 8. таксене тарифе у закону о таксама на све нризнанице. квите ма у ком виду издане, којима ое примање новчано за измирење обвезе или тражбине потврди, изузимајући трговачку нреииску (коресподенцију) бонови, чекови, кад се издају на нријем своје оопствене суме, — напдаћује се ио 0.10 дип. С тога, судови општински, када ио својој дужности врше ма какву испдату ириватнима, и ма у коликој било суми, морају наплатити од овакога, који што има да прима, таксену марку Од 0.10 динара, и, нридепити и поништити, било на признаници било на акту на коме дотични отавља пријем суме, коју је имао од суда примати. На иитање једног општинског писара, да ли су и Финаноијоки ногранични стражари дужни кулучити приликом каквих јавних ошитиноких или опште-народних послова, или не, ми му одговарамо : да су они, распиоом Господина Министра Унутрашњих Дела од 4. маја 1 900 године П№ 9052, ослобођени кудучења. 'Гај распио од речи до речи гдаси овако : ((Начелству округа (,Госп. Министар Финансија ииомом својим од 3. пр. месеца УБр. 6623. доотавио ми је: да многе општинске власти разрезују кулук и на оне своје иореске главе, које су у с-лужби царинокој, као Фананоијоки погранични стра-

жари, па ме је молио за наредбу, да се они тога терета осдободе. Усвајајући раздоге које ми је Г. Миниотар Финаисија по овој ствари изнео, и узев и сам у обзир : да Фннансијски стражари, као чувари државне границе, врше поред Финансијске још и чисто војничку и санитетско-полицијску службу, услед чега ое они сматрају као војници сталнога кадра, и као такови чланом 23 2 царинског закона оодобођени, за време олужбе у Финаисијској стражи и од вежбања у редовној и народној војсци а оиет по тач. г. чдана 70. закона о непосредној порези оолобођени су и од дичне порезе, те тиме изједначени са војннцима сталнога кадра, — ја овим наређујем свима иолицијским и општинским вдастима, да Финансијске пограничне стражаре ослободе, како од личног кулучења, тако и од плаћања приреза за кулук, за све време, док су они у служби Финансијске страже. Нека начелство ову моју наредбу одмах саопшти свима подицијским и општинским властима у своме подручју, и, нареди им, да но истој тачно иостунају 0 .

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ П 0 Т Е Р Е Тихомир ЖуњнЦ бив. отарешпна ноштанско-телеграФске станице у Пожези проневерио је 46.433-21 динара државног новца, с којим је по званичној дужности руковао, и нобегао.

Он има 30 година, стаса је високог, добро је развијен, смеђ је у опште, ноо му је кукаот. И ако се дефраудант Тихомир за оада палази у Илевљу — Турској, — ипак му изиооимо слику у данашњем броју, једно о тога да би свет