Policijski glasnik

БРОЈ 50 и 51

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

највиша судско-медицпнска власт и то за северне крајеве, а за јужне покрајине (округе) ову Функцију врше медицинскохируршке колегије са медецинског Факултета у Токингену. Средње инстанцв — Окружне власти но закону од 1889 воде бригу о јавно-хигијенским пословима и пословима санитетско — и ветеринеко-нолицијским , у колико не буде то надлежност медицинске колегије. Код сваке среске власти постоји срески лекар као јавно-хигијенски чиновник. Његов службени положај је споредног значаја; у своме срезу овај је лекар у исто време и судски лекар, а као други судски лекар Фунгира лекар кога бира среска скупштина, а чији избор потврђу.је окружна власт, а плаћа га општина. 6. Херцегство Баденско Централна власт налази се у Министарству унутрашњих нослова; ту је »виши медицинс.ки савет« који се састоји из два медицинска реФерента и по једног апотекарског и ветеринарског реФерента. Као техничка колегијална власт код централне власти постоји „земаљски санитетски савет", који се састоји из медицинских референата при министарству и из по једног члана са медицинских Фалултета у Хајделбергу и Фрај0УР г У> а иоред тога и извесног броја других чланова које министарство именује. Дужност земаљског санитетског савета је саветодавна у медецинским пословима изузев судско медицинске послове, за које постоји као виша судско-медецинска инстанца нарочити реФеренти при земаљским судовима. Ниже сак итетске власти су среска надлештва које стоји под министарством. Код среских надлештава је као технички саветодавац срески лекар, који је у исто време и судски лекар за службене послове у срезу. У срезовима који имају веће вароши и који имају јогп које судско место сем оног суда у среском месту, постоји срески лекарски номоћник као заступнпк Фелског лекара вршећи извесне послове самостално. За испите бабичке ностоји нарочити „окружни бабички лекари® који су у исто време и бабички учителЈИ. Санитетске комисије могу се образовати у већим варопшма као саветодавне власти у свима јавно-хигијенским питањима. У овим комисијама је увек члан и срески лекар. 7. Велико Херцегство Хесенско Највиша санитетска власт налази се у »одељењу за јавну хигијену« при министлрству унутрашњих послова и правде. Председник је један министарски саветник а поред њега постоје више техничких саветника — два лекара, један ветеринар и један апотекарско-хемиски члан. Одељењу спада у дужност и судско медицииски посао на захтев управних власти. За тумачење и доношење наређења општег значаја на пољу јавне хигијене постоје као техничке колегије: лекарски, ветеринарски и аиотекарски централни одбор. Ови одбори састоје се из одређеног броја изасланика окружнцх лекарских друштава (6) и ветеринарских и апотекарских провинцијалних друштава (2), а поред њих улазе још и други компетентни чланови. Председник централног одбора и још неколико чланова узимају се из одељења нри министарству. Средње инстанце су нровинцијалне дирекције и слабо су аигажоване у пословима јавне хигијене ; као технички саветодавац служи окружни лекар дотичне главне вароши. Као ниже санитетске власти које врше санитетску полицију јесу окружна надлештва са својим »окружним санитетским надлештвима® на челу којих стоји окружни лекар, и који у исто време Фунгира као судски лекар. У случају потребе додаје се овоме један „помоћник окружног лекара". Херцегство Хесенско, Баденско и краљевина Саксонска долазе у ред оних немачких савезних држава који је санитет уређен према захтевима равне хигијене. У појединим окрузима и већим варошима постоје окружни односно месни санитетски савети као помоћ властима; они су позвани да се саветују о свима приликама у округу и варошима, да дају своја мишљења и подносе предлоге. 8. Елзас Лотрингија Централна власт је у министарству за Елзас-Лотрингију при одељењу за, унутрашње послове. При овом одељењу постоји

један техпички медицински саветник. Средња инсганца је код среских власти код које се налази један медицински реФереит. Окружне инстаице санитетске полиције су код окружнпх дпрекција, а технички је орган окружни лекар. Он није у исто време и судски лекар, већ код судова постоје нарочити судски лекари који немају сталне плате већ добијају досуђене награде. За сваки округ постоји »окружни санптетски савет <( од 7—10 чланова ; председник је директор округа, а чланови су медицински реФеренти код среских власти и окружни лекари. У Елзас-Лотрингији постоји и институт за кантеналне лекаре , који стоје под среском управом, и у главноме су за то да лече сиротињу и врше пелцовање. Др. В. А. II.

ПОУЧНО ЗАБАВНИ ДЕО ЛОНДОН НОЋУ (Овршетак) 1Г. За особито је чудо што Еиглеска, која се толико пашти да сакрије ову рану, излаже другу чисто са неким попосом, која без сумње, у неким очима није тако озбиљна и тако срамна. Ви ћете увредити Енглеза ако му говорнте о нретераности у његовој земљи; напротив, насмејаћете га ако му почнете хвалити уметност његових земљака у вештини крађе. И он ће вам са извесном гордошћу одговорити : — »Да, енглески су лопови вешти!" Историје лопова јесу јако цењене у Енглеској, и г.г. разбојници лако су у њој дошли до славе, каткада чак до популарности као Цонатан Вилд. Признајем да ми је била велика жеља ући у тај свет тако знаменит у сваком погледу, и видеги да ли су енглески лопови на висини њихова гласа. Али како? Упознати се са жандармима јесте врло лак посао; као што вели једна стара пошалица, треба човеку само ући код часовничара, купити један часовник, и одмах си ступио у везе са тим достојним чуварима својине. Али лопови ? Више пута сам прешао квартове где ми се рекло да они стаиују, али нисам могао ништа особито видети. Тек ће ми притећи у иомоћ један од мојих пријатеља. — »Учинићу вам да вас прати један инсиектор полиције, рече ми он, и ви ћете видети све што се може видети". Али тај инспектор беше у трагању за неким лоповом, чега ради ја морам ићи у Бристол, Сутамптон, Манчестар, Ливерпул, пробавивши у томе читаву недељу дана; најзад стиже, ухвативши лопова баш у треиутку када се овај укрцаваше за Америку. Био је то млад човек од једва тридесет година, оштра погледа, мршав, по изгледу нервозан; на себи није имао ничег од Херкула. Беше једанаест часова у вече. — „Како треба да се обучем?« упитах га ја. — „Како год хоћете; црно одело ако хоћете. Само ћу вас молити да не узмете ново одело, јер ћемо обрисати многе зидове. Можете ионети са собом новаца колико хоћете; ја за то одговарам." Пођосмо. — »Хоћете ли посетити Француске лопове?" запига ме он иосле неколико минута хода. — »Нећу, хвала: Енглезе више волим.® И хотећи опипати његово национално частољубље: — »У осталом, ваши су вештији!" додадох ја. — »Нипопгго, одговори он; ја с-ам уверен да народност не доприноси ни мало вештини, и што вам могу нотврдити јесте то да, у овом тренутку, ми имамо хриу Француских лопова које ми нисмо у стању ухватити на делу; приморани смо да тражимо агенте из Париза.« Што доказује да ја нисам енглеске нарави јесте то што се ја не осетих ни мало поносити са ове почасти учињене мојим земљацима. — Онда хоћете ли у Сен-Жил?«