Policijski glasnik

БРОЈ 15 и 16

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 119

8. Узиђиваве и закопаваае живих. У систем лаганог смртног мучења долази и узиђивање и закопавање живих и по тим казнама може се јасно видети како се је сверепост све више развијала, како је брзо убијање морало временом све више уступати што дужем мучењу. Наравно да је узиђивање због свог трајања морало бити ужасно, али је закопавање живога било много страшније. Једна од најстаријих казни за оне који су се у борби показивали плашљивци, што је, под свима околностима сматрано као крајње стидно и срамно, била је та да су таквог плашљивца бацали у бару или да су га давили у блату и ђубрету, јер је и у средњем веку као и у старо доба лична храброст била најодличнија врлина а плашљивост као мана која се казни смрћу. Закопавање живога, не у барама и блату него у земљи била је казна нарочито за жене и то за таке преступе због којих су људи вешани или ломљени на точку; а у многим случајима место закопавања употребљавало је утопљавање и спаљивање скоро увек за она дела, за која су људе кидали на. комаде. Обично су оне жене које су убијале децу, живе закопавали и при том су им продерали колац кроз груди и тако исто живе су закопавали и куплерке а у нарочитим случајима метали су трње на гроб живих закопаних, што је сматрано за нарочито срамно. У законицама средњег века казна закопавања живога прописана је била само за оне које су убијале децу, али пошто је и земаљским законима и месним обичајима остављено било довољно слободе то су живе закопавали и због других преступа Казна закопавања живога била је необично много раширена и често је била само го акат самовоље. Тако је Отон I Баварски после победе над Мађарима дао је сто ухваћених непријатеља живе закопати, пошто су му војници били уморни од страховите сече. И на истоку је та казна била позната Иерсијски цар Камбиз често ју је примењивао и због једне мале кривице наредио је да се 12. огмених Персијанаца живи закопају. 0 једном персијском шаху прича се да се је због једног покушаја тровања против њега тиме осветио што је четрдесет својих жена и своју мајку закопао живе. У Перу су оне који су скрнавили храм и хулили на бога заједно са нечистим животињама живе закопавали. 'Гако су и содомите, и ако су их обично спаљивали заједно са животињама, с којима су погрешили, често за казну живе закопали. Још 1659 један Содомит био је ушивен у кожу краве, коју је злоупотребио и за тим жив закопан. Још грозније од закопавања живога јер спорије делује било је узиђивање преступника. Узиђивањем није увек наступала скора смрт, од угушења, него су живели у њиховој »вечитој тамници« док нису лагано подЛегли мукама глади и жеђи: Још у старом Риму било је познато то страшно погубљавање а нарочито су примењиване против весталских девојака кад су постајале жртве своје љубави. А те весталке нарочито су гледали да заведу покварени и блазирани богати пустолови у Риму. И ирема њима је увек немилосрдно ноступано, тако да су увек заведене весталке бивале или живе закопаване или узиђиване, и за то погубљавање био је у Риму један нарочити крај који се звао Сатриз зсеЈегаШз, тако су и у средњем веку старешини манастира узи^ивали калуђерице које се нису одржале у чистоти. А узиђивање је бивало и акат гадне самовоље. Код четири весталке, које је цар Каракала, покушавао да заведе, наишао је он на неодољиви отпор; те из гадне освете он оптужи све четири да ироводе нечист живот и све четири буду узидане. У немачким, Француским, шпанским и италијанским манастирима узиђивање се вршило од 11 до 18 столећа. Инквизиција је изрицала узиђивање често и као светску казну, а и светски судови изрицали су често ту страшну пресуду, а нарочито у Швајцарској. И из празноверице су по неки пут узиђивана жива деца у зидове тврђава и градова, јер се веровало да таке зидове непријатељ не може разорити. Али та сверепост наравно да. нема ничега заједничког .'а казном. (Наставиће се)

ХЕМИЈА У СЛУЖБИ МОДЕРНЕ КРИМИНАЛИСТИКЕ Од како је наука почела боље корачати и примењивати се у практичним стварима ншвота, њоме се служи и нолиција и криминалистика. Нарочито велике користи има ова последња од научних искустава и новина. У најновије и најинтересније појаве на пољу криминалистике долази судски хемичар ; посетимо његов лабораториум. Модерни судски хемичар живи обично у великој вароши већ и за то, што му за то стоје на расположењу научна средства за испитивања, којих у мањим местима иема. Он није чиновник, већ приватнИ предузимач, заклет као стручњак; полицијске власти имају с њиме уговор, по коме он има одмах да предузима испитивања за одређену награду. Он се плаћа „на парче", то јест приватни и власти награђују га за сваку услугу, коју им пружи. Судски хемичар од позива има обично одређен територијум, ну са свим је погрешно што публика схвата, да судски хемичар има као најглавнији посао истраживања код убистава отровом. Од њега се траже још много више ствари, ма да убиства отровом чине важан моменат у његовим лабораториумским радовима. Далеко већи део рада судскога хемичара јесте исиитивање средстава за храњење. Од како је законом казнимо ФалсиФиковање средстава за храњење и уживање, полицији је наравно био потребан неко, који ће са сигурношћу утврђивати ФалсиФикат тамо, где то лајици не могу да опазе. Полицијске власти неприметно купују у своме реону код трговаца, дрогериста, винара ит.д. у извесним размацима времена пробе, и шаљу их судскоме хемичару на испитивање. Нађе ли судски хемичар, да су ствари ФалсиФИковане, полиција шаље ФалсиФикаторе пред суд, и хемичарево тврђење игра велику улогу као доказ кривице. Али не треба мислити, да су та испитивања увек лака и проста. Судски хемичар има на пример да донесе одлуку, да ли је нека проба коњака „добра", пошто су већ стручњаци, као гостионичари или Фабриканти коњака већ дали мишљења, која једна другом директно противурече. Или да да мишљење, да ли у пиву има довољан број процената неких корених састојака, док се дотле десет других стручњака није могло сложити у томе, да ли је довољан број процената. Па чак и тако честа ФалсиФиковања млека зачуђавају судскога хемичара, када сазна, да су ФалсиФикатори пронашли неки нов начин. Млеко ФалсиФикују натроном, ист^даним телећим мозгом, брашном, штирком, гипсом, па сем директних Фалсиковања, хемичар налази у млеку и средства за конзервирање, која треба да уклоне кварење течности, али која су по здравље опасна, као на пример салицилну киселину, боракс, борну киселину, и различите нитрате. Будапештански полицијски хемичар нашао је једном приликом у паприци, која му је дата на испитивање, у опште само седам процената праве паприке, остало је био оксид гвожђа и гипс. У друтом случају није било у проби у опште никакве паприке, већ само — пилотина и кукурузно брашно, анилином црвено офарбани. Ну и трговци и Фабриканти служе се помоћу судскога хемичара, када дођу у свађу са лиФерантима. У индустријској области има колосалних ФалсиФиката. Познати берлински судски хемичар доктор Језерих нашао је, да је у једној Фабрици кожа била отежана тиме, што јој се додавало осам процената шећера од грожђа. Тај додатак дао је кожи својство, да упије двадесет и седам процената влаге, што значи, да је целокупно отежање коже било тридерет и пет процената, те је тако купац оштећен био по сваком килограму коже, коју је куповао, са деведесет ПФенига. Ко осети, да је таквим начином оштећен, узима у помоћ судскога хемичара, да би му овај пружио материјалних доказа у кривичној парници. Хемичар има још да испитује сирове продукте, мануфактурне робе, боје, петролеум, зејтин, вино, играчке, парфеме, цигаре, дуван, ликере, масло и т. д. Већ та врста рада једнога судскога хемичара толика је, да му није могућно да буде сам у своме лабораторијуму. Њему су потребни помоћници, ради припремних радова. Манипулације одсуднога значаја мора увек сам да предузима, јер се