Policijski glasnik

ВРОЈ 17 и 18. У БЕОГРАДУ, ЧЕТВРТАК 9. МАЈА 1902. ГОДИНА У1 сјсгј ОјОО ООО ООО ООО Ојсп ООО &&> ОООООО ООО ООО боо ООО ОјОО ОјСГ> ООО ООО ОјОО ОјОО 000 сиоо ООО ООО С <ОР ООО ОјОО Ојсњ-ОјОО ОјОО ОјОО ОјОГ) ОјОО ОјОО ОјСГ) ОјОО ООО ооо СјОО ОЈСУЗ &Сг> ОјСГ> оуа ОбО ООД СД»0 0«СО' С*ОР ооо ПОЛИЦИЈСКИ глдсник ШЧНИ ЛИСТ ЗА ИОЛИИИЈ? БЕЗБЕДИОСТИ И АДМИНИСТРАИИЈ? ПОЛИЦИЈСКИХ И ОНШИНСКИХ Ш1АСТИ О оо ООО ООО С.ОО Ојоп ОјОО ООО Ојоо Ојок ооо ооо Ојсг> Ојоо Ојо* ОјОО ооо &ор ооо СОО ООО осо СбО ООО ООО Ојсо ОРО (КУО ООО С/У5 С^УС СОО (^ОО сгго 0*00 ООО ооо ОјСГ) СОО ОјОО ОјОО О0О ООО СјООООО ОЈСП ОјСП ООО ООО УРЕХУЈЕ 0ДБ0Р МИНИОТАРОТВА 7НУТРАШБИХ ДЕЛА СјОО ОјО о С/90 -С>00 ООО СОО ОјСГ) О0О ОРО ООО СДО ОјОО ООО ООО ОјСГ> ОјОО ОСГ> ООО ОјСО СјОО ОјОО ОјСГ> ОјОО ОјОО ооо о сп> ОјОО ооо олг > о/уг ооо соо о ^ ој ^ ооо ^_^ о _ ој ^ о сг?о ооо с/?о ооо соо соо соо сг?о ооо с^_ооо^су

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Драгутин ТодориК, помоћник прве класе начелства округа смедеревског, на основу §. 70. закона о чиновницима грађанског реда стави у стање покоја, с пенсијом, која му припада по годинама службе. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 29. априла 1902. године, П№ 9.769 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела решено је : да се Живојину Златановићу, писару друге класе среза таковског, округа рудничког, уважи оставка, коју је поднео на државну службу. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 29. априла 1902. године ГШ 9746 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Стојан Живковић, начелник [друге класе среза поречког, округа крајинског, на основу §. 70. закона о чиновницима грађанског реда, стави у стање покоја, с пенсијом. која му припада по годинама службе. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 2. маја 1902. године, ГШ 9883 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра Г, на предлог, Министра унутрашњих дела, постављен је: за начелника четврте класе округа ужичког, Љубомир Марковић, ванредни помоћник прве класе начелства и вршиоц дужности начелника истог округа. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 4. маја 1902. године, ГШ 10.069 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра Г, на предлог Министра унутрашњих дела, постављен је: за секретара прве класе начелства округа чачанског, Јован Јовановић, секретар исте класе начелства округа рудннчког по потреби службе. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела 4. маја 1902. године. ГШ 10.132 у Београду. ^ ■ м ■ т

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО ПР0СЈАШТВ0 (Наставак) VII. Закле>УЧА^ Пошто смо упознали карактер проФесионалног просјаштва, можемо извући неке закључке и обележити мере које сматрамо за потребне ради оузбијања таквог нросјаштва. Смањивање тога социјалног зла може се постићи са два срества: предупређивањем и казнама. Превентивним мерама морају се прво смањити приходи од просјачког заната. Сви они који су писали о просјаштву мишљења су да је дељење милостиње на улици главни узрок развитка просјачког заната. Та индустрија због тога цвета што људи деле милостињу и не питајући да ли просјак доиста заслужује помоћи. Штета коју то дељење милостиње чини друштву, одавно је се увидела. Петар Велики казнио је сваког оног, који је на улици делио милостињу, са пет рубаља глобе а у поновном случају и са десет рубаља. Па и данас има неких који су уверени у корисност таких закона. Истина да се таким начином бије секиром у корен зла, али ми мислимо да су такве строге мере, данас незгодие, пошто треба, што је више могуће, избегавати сукоб народних погледа и обичаја са позитивним законом. Поправка постојећих стања мора се тиме постићи да се људи полако навикавају да своју милостињу шиљу добротворним заводима. А да се тај смер постигне потребно је да црква, школа и влада раде сложно. Нека се сељаку разјасни прави смисао текста у бибдији о милостињи, нека се он иавикне да не дели сваком просјаку и полако ће у његовим погледима настати промена о просјачком питању. У том правцу мали али непосредни дар у корист сиромаха могао би учинити добре услуге, кад би сваки од нас одређивао годишње извесну суму, која би се искључиво употребљавала на подизање завода за сиротињу, за јело сиромаха ит.д. тада би се и у маси народа полако утврдила мисао да на улици не треба давати милостињу. А док настане такав напредак у појмовима масе народа, мора наравно проћи много година. Али и еад се већ може по нешто учинити да би се поправили постојећи односи. Прво не сме се заборавити да ј.е у Русији код трговаца грађана и сељака раширен обичај делити милостињу извесних дана. Тај је обичај просто бесмислен, јер тих дана ракиџинице су пуне просјака, који пијани излазе на улицу и моле пролазнике у име Христово за милостињу. Бар би се то могло забранити. Тада онакав тестаменат, као што га је Губкин оставио, суд не би могао потврдити. Тај московски милионар одредио је у својој последњој вољи да се 50000 рубаља разда просјацима. Такав легат са гледишта јавне безбедности морао се увидети као штетан, јер при дељењу новаца у кући умрлога појавила се толика множина просјака, да је полиција била избачена и да су многи просјаци на мртво изгњечени. Да пређемо на просјаке који моле за милостињу и добијају је. Већина просјака од заната налази се у вароши. И ту се мора почети са реФормом. Постојећи закон забрањује просјачење у свакој Форми, те полиција има законског основа да чисти просјаке с јавних места.