Policijski glasnik

СТРАНА 150

ПОЛИТДИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 20 и 21

и нечистоћу, леност и могућност на лак начин заслузкити новаца, јесу главни узроци, због чега ће још дуго просјаштво наиредовати. Као што смо видели ти се узроци налазе свуд у свима европским државама. Па и Форма ирошења је врло слична. У Швајцарској и у Перму просе од путника, у Паризу и у Москви стоје ггросјаци у гомилама на црквеним вратима и свуд се могу ~ч видети деца која просе. Истичу се само неке карактеристичке особине руског живота и немају Форму прошења. Западна Европа не зна ни за исељенике ни за лажне калуђере, а у Русији је путујући калФа непозната Фигура. Али такви су Факти споредне појединости, које ни мало не додирују основно питање. А пошто је руско просјаштво слично западно-европском, то се за сузбијање њега морају употребити иста средства, која се и у I другим државама показала као корисна. У осталом морамо приметити да се је потреба такве ре—'форме у Русији одавно осетила. Царица Катарина II наредила је 1775 г. ше®у московске полиције да подигне један раднички дом „за лењивце који су се навикли да скитају по улицама и да на најбезобразнији начин нросе". На жалост та реформа није даље извођена и раднички је дом у МоСкви пропао. Али мисао да је такав завод безусловно користан, ухватила је корена и с времена на време доноси литће и цвеће. Тако је пре некол» т ло година један трговац оставио граду Харкову велику-суму Iиодизање једног радничког дома; али на жалост тај се легат о, е могао примити, јер у казненом законику интернирање у с] ;ав завод није поменуто ни као главна ни као споредна М на. у - Треба поменути да су градови Рига и Дорпат подигли п ,ничке домове. Ти заводи престављају мешавину од радничког к азиља и дома за поправку. Затвореници се састоје из две групе: I Једни су се сами јавили да нађу рада, док су други насилно доведени на молбу родитеља или у име градске управе Риге и Дорпата. Поред свих тих разлога који довољпо доказују корисност 'и могућност такве реФорме у Русији, инак су многи против радничког дома јер сматрају за неправично тако строго казнити ' просјака. Судија је навикнут да при одмеравању казне, узима у обзир само казнену радњу, којом се оптужени терети. Кад I -се један случај просјаштва с тога гледишта суди, онда је наравно неправедно једног човека, због тако малог преступа, затворити три године у раднички дом. Али кад се узме на ум шта је такав оптужени за друштво у коме он живи, тада ће се морати признати да су проФесионални просјаци веома опасан елеменат, који је готов и способан за свако срамно дело. Још у распису цара Федора Алексејевића од год. 1682. просјаци од заната карактерисани су овим речима: »Пошто они иду од куће до куће пазе они где најлакше могу штогод дању или ноћу украсти; док други краду децу, сакате им руке и ноге и износе их на улицу да би људи имали сажаљења и давали им више милостиње.® Тај распис дакле терети просјаке од заната са три преступа: крађом, одвођењем деце и сакаћењем тела. Те оптужбе падају гешко, јер их је сам цар изговорио. Мислимо да можемо рећи да је испитивање иросјаштва у свима земљама доказало >г-Г&чност тог тврђења. У већини еврпских држава прописани су строги закони ^ против иросјаштва из тог разлога што су већина тешких преступника у њиховом животу, више пута кажњени и због нро-^сјачења. Кад је у Француској израђен закон о депортацији у Новој Каледонији тада је министар правде изнео сенату ове !статистичке податке. Од 32.943 лица, која су због крађе осуђена, 47°/ 0 кажњавани су због просјачења; од 982 убице, 320, дакле 32°/ 0 били су просјаци. У Француској има од прилике 200.000 скитница. Број протува и просјака за 50 година постао је четири иута већи, : |а број крађа, које су »епозната лица извршила, од 13.474 у години 1845 попео се у години 1895. на 80.874 дакле пет пута више. Скитња и про.сјачење развијали су се дакле паралелно са крађом и паралелно са бројем непознатих злочинаца. А то је сасвим појмљиво. У разне крчме и преноћишта долази просјак од заната са свима могућим катилинским егзистенцијама и ту се упознају са преступничким животом. Идући од куће до куће, има он доста прилике да чини зла дела. Нека се помисли само на положај усамљеног сељака, који лети са

женом ради у иољу, а кућу мора да остави на деци, која с потпуно без заштите кад у кућу ступи каква протува ниип није свето. Те опште тезе дају се лепо илустровати са неколико при мера. ПроФесор Хипел прича да се је 1888 год. у једпом ра дничком дому у Немачкој налазио у затвору један човек, кој;. је 95 пута био осуђиван због просјаштва, скитње и разних повреда јавног реда. И у Француској је лако наћи таких типова Један просјак оставио је имање од 96.000 Франака. Тај мајсто] имао је више пута да одговара пред судом због преступа проти) својине. У Ниму био је осуђен на 5-то годишњи затвор. Ал( пошто му је један део казне опроштен, то се је могао вратгт у Париз. Тамо почне он љубавни однос са једном куварицом обећа девојци да ће је узети и свргни целу ту авантуру тм што је својој невести украо 5.000 динара. Због тога је био осуђен на тамницу. Кад је опет ослобођен одлучи се он да прибегне просјачењу и много година стајао је на вратима једне цркве. Сад настаје питање: колико је тај фини човек напросио својега имања а колико је упљачкао својим преступима? И живот руских просјака није мање богат у таквим епизодама. У Кијеву је осуђен један просјачки учитељ због пљачке. У губернији Вилни два црквена скупљача измамили су од једне старе жеие 1.000 рубаља за зидање једне цркве у Риму. У округу Бресту црквени скупљачи из Гродна овако су говорили једном сељаку: »Господ је тебе изабрао за иророка, али мораш сав свој новац и ствари од вредности нама поверити да чувамо,а за тим ћеш у погСоћ изићи на гробље да нађеги повељу, у којој стоји наиисано, да си ти божји изабраник«. Глупи сељак поверује њиховим речима и учини како су му они заповедили. А варалица нестане с пљачком. Те ће Факте сваки означити као тешке преступе. Али они се разликују од обичне нрошње само величином суме, за коју је оштећени преварен. Сваки случај професионалног просјачења тако је снојен са преваром. Кад су се црквени скупљачи из Гродна показали као варалице то је појмљиво, јер цео љихов посао јесте лаж и превара. Много је теже замислити да просјаци често заједнички раде и са коњокрадицама. Да би се то разумело мора се имати на уму да има врло много Цигана међу протувама и лоиовима. Жене иду просећи од куће до куће а људи краду коње. Осим тога има у литератури неколико интересантних података, који нису без вредности за поједине делове царства. У губернији Тверску (северни кавказ) иостоји сталан саобраћај између нросјака и коњокрадица. Пошто су те протуве свршиле у селима свој дневни посао, они се спуштају у степу. Чим се смркне доводе лопови украдене коње. Просјаци их упрегпу у своја кола, и још исте ноћи продуже свој пут да у најближем граду размену или продаду коња. Још је живљи саобраћај између просјака и лопова на северу Русије. У губернији московској има један предео познат под именом в Сахода. к Сва села тога краја нрепуна су просјака и коњокрадица. А тако исто и у граду Коврову као што је познато крађе коња нарочито су честе у месецу мају, јер у то време терају се они на пашу и тамо се остављају иреко ноћ, где их чувају сеоски младићи. А у то исто време долазе просјаци кући и користе се том ириликом да краду коње, које Рђаво чувају. У таким приликама лако је појмити да су просјачка села уједно и лоповска гнезда. Свима тим Фактима морају се још додати и ужаси које просјаци допушта.ју себи с децом. Списак њихових грехова доста је дакле велики да се пооштрење казне за протуве мора сматрати као правично и корисно. Можда ће нам се још одговорити да међу њима има миого неизлечивих пијаница, много сленаца и богаља, те је немогућно такве људе затварати у раднички дом, јер само здрав човек иодлежи казни. Пијаница се мора одвести у завод за лечење, а богаљ у сиротињско ирибежиште. На такву прљмедбу можемо ово одговорити: у раднички дом интернпрају се оптужени на више година тако да је управа у стању да их не само навикне на рад него и да га нодвргне лекарској нези. Најновији казнени законици имали су на уму однос између пијанства и просјачења. У нацрту једног казненог законика за ПГвајцарску наведено је да се просјак може од-