Policijski glasnik

БРОЈ 22 и 23

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 167

Да ми се не би пребацила партајичност, што сам следовао само подацима једнога и сувише огорченога противника комуне, ја ћу не само по сведочанству генерала комуне Кризере-а подсетити на то, да су аФиширани маниФести централног комитета указивали на присутност многих »реликвија галере" у редовима комунарда, већ ћу цитирати и одломке из забележака једнога од најФанатичнијих чланова комуне, Вале-а (1и1ез VаПез, 1 ј ' 1пзиг§е. — Раг18, 1885), који црта дегенеративпе особине и злочиначки темперамент својих другова. »Шустер Рувије имао је обичај рећи: »Је сћаиаве 1ез ћоттез е1; је с1е'сћаи8е 1ез сћаи88е1ез а ; вазда пићу склоии п пре свега слободу нића бранећи каФански трибуп, он је постао министар на тај начин, што је при изношењу ципела опазио грб једнога министарства и сео на министарски Фотељ; ипак он је имао (продужује Ваге) јасних ндеја, које су биле боље него многих научно образовапих. — Верморел је био ексемннарист, експоп, редактор, романсијер; он је своју делатпост покушао у свему, и шкрипао зубима, док иије дошао до пред само самоубиство; он се је чупао и био са својом женом. — Гранвије, мршав, са зеленкастим лицем, као да је у битци изгубио сву крв; Бријон, разрока Христова глава, Фтизичан, са очима, које изгледају као камен изрецкане; Дилас, са онакаженим вратом, расеченим устима и страшним гласом; али у овим Фанатицима (додаје Вале) скрива се амбицијозни човек од акције". Фере је гледао смешећи се, како је Вејсе на његову заповест убијен, и као и сви рођеии злочинци, он је се радо служио циничним и, што је врло важно, из гаменског језика позајмљеним изрекама; п. нр.: 11 а 1атре ипе ап!ге Псћее (УаПез). Баш у овим циничким речима аргота огледа се диспозиција или бар почетак злочинаштва код многих комунардера; сам Вале понавља са задовољством прљаве и канибалске обрте својих другова. Дилас н. пр. викао је, како себе ме би држао за достојна узвишене титуле једнога револуционара, кад не бп дошао онај дан, у који би он учинио једиога арнстократу »^шеп« ; у мислима он је одсецао аристократску главу иа би тада доиста олизао нож; Риго је говорио своме револверу : Ја те морам још једном пробудити и подићи те роиг ре1ег зиг 1еа С1раих; за време комун,е циркулирали су обрти као: кад се покаже 8ег§о1; (жандар), он се мора 8<'и§пег (убити у једику — А гјјо !) — а учествовање у Физиладама називало се у арготу само а11ег а 1а заЈ^пее. Каријер, један од људи 1789, објавио је у једној прокламацији: „Ми ћемо од Француске пре направити мртвачку н.иву, но што ћемо се одрећи, да је нашим начином регенеришемо", и на послетку доспева до халуцинација и нагонских радњи ; на говорничкој трибини он одсеца свећама сабљом врхове, замишљајући под њима аристократске главе; на једиом банкету он је једном развио теорију, по којој Француска није више у стању да храни своје многољудно становништво, и с тога је закључено, да се половина од њега, т. ј. племство, чиновници и нопови, уклоне; при томе он је пао у егзалтацију и викао: „Убијајте, убијајте", замишљајући да се налази на челу какве разбојничке чете (Тен). За маленкости он би извукао сабљу и претио друштву, с којим се забављао; он је примао чланове клубова са песницама а чиновнике који су захтевали потпоре, са голим ножем; радо је причао, како му је задовољство, гледатп самртна грчења попова, које је дао погубити. Лемен је дао себи направити, да би само задовољио своју крвожедну Фантазију, једну малу гилотину, коју је унотребљавао за сечење глава живини на своме столу и њој су се дивили сви позвани гости. Журдан, који је био наизменично ковачки момак, месар, војиик и кријумчар, удавио је при јуришу на бастиљу несрећнога Дегонаја, свога пређашњег газду; поставши доцније генерал, он је био вођа пљачки, убистава и паљевина својих трупа, које су поред осталог заклале 73 чиновника у Авињону, док и њега самога није револуциони трибунат осудио на смрт. Пикар, револуциони комесар у Нанту, вршио је по путевима убиства и отмице и убијао је особито жене и децу. Грандмезон, који је у своме пређашњем животу био два пута осуђиван због убиства, био је предводник давлења читавих маса у Нанту и одсецао је сабљом руке удављеницима, које су се пружале са чамаца. Жан Дерон носио је једно људско ухо на шеширу и имао је увек неколико људских ушију у џепу, које је давао из шале дамама да љубе. (Наставиће се)

ПРЕШТАМПАВАЊЕ ЗАКОНА

Налазимо, да би било непотребно доказивати, како је свакоме државном посленику, који се бави применом закона, врло нужно, да при руци има књигу, која би обухватала све измене једнога закона, које је овај доживео у низу година нашега државнога живота. Та је потреба, велимо, тако очигледна за свакога чиновника, нарочито за оне, који су у државну службу скоро ступили, те нису могли да запазе све промене, кроз које су извесни закони пролазили, да су чиновници скоро благодарни Државној Штампарији, која се последњих година брижљиво стара, да после сваке измене закона, бар оних важнијих, прештампава целе законе, уносећп у њих и све дотадашње измене. II ако се, на овај начин, наше и иначе сиромашио чиновпиштво излаже приличним трошковима, опет ми не би пропустили а да не похвалимо овај поступак Штампарпје, кад би она чинила све оно, што у оваквим приликама треба учинити. Али, како смо из њенога рада стекли уверење, да она прештампавање *) врши из других разлога, а не оних, који би овдс требали да су на првом месту; на име, да су њој пред очима ирво њени интереси, патек оида онај други задатак, који овим треба да се подмири, ми смо осећали потребу да јој овим путем скренемо пажњу на погрешку, коју чини, не поричући јој, наравпо, ираво, да у једном чисто трговачком послу гледа и па имтересе саме установе. Погрешка Штампарије, коју при прештампавању закона чини, састоји се у томе, што из закона не изоставља оне одредбе, које су укинуте било самнм изменама тога закона, било доиошењем специјалних закона за извесне ствари, те иосленици, који примењују закон, падају врло често у погрешку, да решавају предмете наслањајући их на одредбе законске, које одавно не важе. Колико, пак, овакви постунци доносе штете и грађапима, чија се права вређају, а и чииовиицима, који падају у одговорносг погрешном применом закона, о томе пећемо да говоримо. Тврдимо, само, да су такви случајеви чести, и додајемо да за то не треба кривити чиновнике, који узимајући у руке закон, као издање Државне Штампарије, претпостављају: да су у исти унесене само оие одредбе, које важе. Да нам се не би пребацило, како чинимо безразложан нрекор Штампарији, ми ћемо у низу чланака изнети све случајеве, који ће наше прекоре утврдити. У овоме чланку почећемо са кривичним закоником, имајући иред собом иоследње издање од 1900 године. Ето, да пређемо преко § 303 кр. закопика, коме нема нримепе после одредаба, које садржи закон о заштити од сточних зараза, на да пођемо даље. Тако § 331, по коме се казно родитељи или тутор, ако, да се иослужимо законским текстом, »на повереном му детету пропусти у одређено време кравље богиње каламити сс , и ако је овај § замењен т. 8. чл. 21 закона о уређењу санитетске струке, стоји и данас у кривичном законику; Одмах за њим § 332 стоји цео и данас, и ако су тачке 2, 3, 4, 5 и 6 укинуте закопом о заштити од сточне заразе; § 334 такође је замењен т. 25. чл. 24. закона о уређењу санитет. струке и чувању народног здравља, али опет стоји у кривичном законику; И § 334 а замењен јс т. 7 чл. 16 и т. 26 чл. 24 закона о уређењу санит. струке; § 365 кр. зак. стоји цео и данас, ма да су многе тачке његове из оспова измењене правилима о ироституцији; § 367 стоји цео, и ако су му тачке: 2, 3, 4 и 5 замењепе чл. 173 и 174 закона о црквеним властима источно православие цркве; § 373 замењен је § 11 и 12 механске уредбе од 1864 године, па опет није избачен из кривичног законика;

*) Иисац погрешно унућује ове прекоре Државној Штампарији пошто она извршује само оно, што поједина министарства наређују. Нрема овоме, прекори о којима је реч пре би се могда упутити Министарствима која поједине законе одштампавају неводећи о томе рачуна о укинутим законским прописима. Ур.