Policijski glasnik

СТРАНА 302

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

1>РОЈ 39

Но пре него што бисмо се упустили у излагање погрешности онакога схватања и гако лаке одлуке. хоћемо најпре да изнесемо саму одлуку Опште Седнице Касационога Суда. Ово је, иак, потребно нарочито због тога, да се види којим је поводом постала така одлука. Касациони Суд, актом својим од 11. јунија 1893. под бр. 3932, известио је Министра Правде о томе овако: »Услед представке Начелства окр. ужичког од 14. маја о. г. бр. 1569, у којој је изложено како је извесно лице решењем председника ужичког првостепеног суда од 23. маја 1891. год. бр. 9290 осуђено на шест дана затвора по закону о јапним правозаступницима због пискарања, па ова осуда није још извршена већ се покренуло питање да ли и осуде овакве ирироде застаревају за три месеца од дана кад постану извршне — Касациони Суд, позван претписом госп. Министра Правде од 29. пр. мес. бр. 4712 да ово питање узме начелно у законсКу оцену у смислу тач. 2. § 16. Устројстпа свога, у својој општој седници од данашњег дана узео је у оцен}' и решење ову ствар, па је нашао: да се осуде по закону о правозаступницима изречене имају да равнају осудама изреченим за дело иступа, и ако су осуде по закону о правозаступницима административне природе, па, како у закону о правозаступницима није ништа прописано о застарелости осуда по томе закону, то се, према усвојеном принципу за застарелост других врста и тежих кривица, и у овом случају има протумачити закон у ползу оптуженог и ио томе да и осуде иаречене по закону о иравозаступницима застаревају у року одређеном у првој тачци § 396. казн. законика за дела иступна". Административно, по закону о правозаступницима, кажњен је, дакле, један прост грађанин за бесправно, недопуштено упражњавање правозаступничких послова, а не јавни правозаступник, који на упражњавање тих послова има права и који само за пеуредности у томе послу и за неисправности своје према реду правозаступника коме припада подлежи дисциплинском кажњењу по закону о правозаступницима. Дисциплинско кажњење, претпоставља увек државног или у опште јавног службеника као носиоца одговорности, а не сваког обичног човека. Према томе, ова одлука Касационога Суда може се тицати само свих оних осуда, које се, по закону о правозаступницима, изричу над онима који нису правозаступници. Па ипак на ову одлуку Опште Седнице Касационога Суда позива се, кад се каже да је неко дисциплински кажњиво дело јавног правозастуаника застарило, или да је застарила казна, за такво дело над њим изречена. И не само то, него је сада освојила и та практика, да се на ову одлуку позива и за застарелост дисциплинских кривица државних чиновника и општинских кметова. Но ми се нећемо много ни трудити да доказујемо неумесност ових позивања на ту одлуку Опште Седнице Касационог Суда, пего }>емо одмах прећи на излагање како је и због чега савршено иогрешно узимати, да се на дисциплински кажњиве кривице државних и јавних службеника, долазиле оне под закон о чиновницима, или ггод закон о правозаступницима, или под закон о општинама, може применити застарелост из Казненога Закоконика. Довољно је бацити само један зналачки поглед на ирироду дела кажњивих ио Казненоме Законику и на природу и особине дисциплински кажњивих дела, па да се одмах уочи она дубока разлика међу њима, која искључује сваку умесност, да се у област дисциплинског кажњења уносе установе Казненога Законика само по томе разлогу што тамо постоје. Дисциплинско кажњење од кажњења по Казненом Законику битно се разликује и по основи на којој почива и по циљу коме тежи. Дисциплинске казне немају ничег заједничког с оном основном идејом криминалне казне, која, под претњом примене своје, хоће да буде заштита јавног правног реда и, у исто време, тиме да даде задовољења повређеној јавној свести, већ се дисциплинском казном хоће да одржи само ред у јавној служби тиме, што се хоће поново да уздигне посрнуло осећање дужности дотичног јавног службеника, да се чиновник поправи и државна служба предохрани од грешења његова у служби и у будуће, и, ако нема изгледа за успех у томе, да, се служба и сасвим ослободи тог ње недостојног вршиоца. Дисциплински кажњиво дело јавља се само као повреда службене дужности, као повреда реда у тој служби, а не као повреда свега јавнога правног реда, иа према томе дисциплинска казна има за циљ свој да буде државном интересу заштита за верно

испуњавање дужности од стране јавног службеника и да његово владање одговара реду коме припада. Кажњење по Казненоме Законику претпоставл>а као неминовно, да је дотично дело унапред законом тачно одређено и као кажњиво означено, иначе се не може казнити, ма колико се налазило да би га требало казнити. Сасвим је то друкче код дисциилинског кажњења. Исцрпно побројавање дисциплински кажњивих дела, с тачним описом елемената из којих се свако тако дело састоји, није могуће. И при најбољој вољи за побројавањем свих категорија дисциплински кажњивих дела, то се не да остварити. Зато нам је најбољи пример баш наш закон о чиновницима. Њиме је, у његовом § 43., покушано то побројавање, па је морало бити наиуштеио. Унесена је иозната допуна, којом су укуино обухваћена једним општим појмом сва дисциплински кажњива дела, остављајући ономе, који упражњава власт дисциплинског кажњења, да у поједином случају оцени долази ли дотично дело под тај општи појам. По томе, и наш закон о чиновницима као дисциплинску кривицу узима: а., сваку повреду дужности свога звања и б., свако недост.ојно владање и понашање у служби и ван ове. Никаквих ближих одређивања нема. Тако је и са одредбама дисциплинског кажњења по другим законима. Казиени Законик обухвата све оне који у држави живе и одредбе његове примењују се на све ове, ако у опште само имају подобности за одговорност, међутим законске одредбе о делима дисциплински кажњивим односе се само на лице, које се тим одредбама нарочито потчини уласком својим у службу. Морална страна лица у овом другом случају мора, по правилу. бити далеко интензивнија него код оних првих. Отуд ни мерило одговорности, ни трајање одговорности не може бити једнако за обе области, за дисциплинско и криминално кажњење. Трајање дисциилинске одговорности, ако би се баш хтело да се веже за неко одређено време, мора се нарочито установити, због особите природе дела дисцинлински кажњивих, која се битно разликује од природе дела кажњивих по Казненоме Законику. На послетку, право дисциплинског кажњења од права кажњења по Казненоме Законику разликује се и по органу који то кажњење врши. Дисциплинско кажњење је власт, која припада Влади по праву њенога надзора над свеколиком службом државном, а власт кажњења по Казненом Законику постоји од Владе сасвим одвојено, независно, припада у том погледу самосталној судској власти. Све ове битне разлике између дисциплинског кажњења и кажњења по Казненом Законику чине да се у дисциплинско кажњење не смеју никако уносити и из Казненог Законика позајмљивати установе, које нису узакоњене за дисциплинско кажњење. Што се, нак, саме застарелости тиче, баш због тих битних разлика у самој природи ових двеју области кажњења не ставља се као принцип, да се свако дисциплинско кажњиво дело, чим протече неко већ у напред, законом одређено време, предаје забораву, да се сматра као и да га нема, да је застарило. У осталом, као год што је немогуће законом у напред казати п побројати све врсте дисциплински кажњивих дела, тако је исто немогуће у напред казати и време, после којега ће свако такво дело остати без икаквих штетних последица по исправност и ред у служби. Но, ако се законом не да унапред одредити време, за које би свако дисциплински кажњиво дело застарило, свакојако приметиће ко — стоји и то, да кажњење и таког извесног дела, ако се не предузме у неком прилично дугом времену, може, на послетку, постати непотребно, јер ће се на дело већ заборавити, ге ће ио ред и исправност у служби бити индиФерентно, а сам дотични службеник може бити да се већ сасвим поправио и ранију своју погрешку потпуно изгладио. И доиста, то је сасвпм тако, само то мора бити нредмет оцене у сваком иоједином случају, а не треба да се законом или, што је најгоре, каквом наопаком ирактиком, као што је ова наша, у напред одређује застарелост за сва дисциплииски кажњива дела у опште. Може бпти само питање чијој оцени ово да се повери и о томе ћемо сад говорити. М. П. Јовановић (Свршиће ое)