Policijski glasnik

СТРАНА 386 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК БРОЈ 43

овде да објасне различним друштвеним условима, али треба само поразговарати с трамном, на да се у њему уиозна представник скитачког елемента, који је постајао у свима временима, а има га у свима народима. Ко хоће да ради, у Америци тешко остаје без рада, али трамп тражи рад само онда, кад му предстоји да умре од глади. Тек на северу и истоку настају јесење хладноће, а скитнице у читавим гомилама крећу се у западне и јужне државе, где се и зими може живети под ведрим небом. Један део пута они прелазе пешице, а део као »зечеви« у пространим возовима. Обично ионеколико скитница прикупе се у гтразан вагон, где је само храна и вода, на затворе за собом врата. Кондуктер не загледа унутра, јер и не слути о бесплатним путницима у једном таком вагону, па споља пломбира врата, и воз иде даље. Куда ће тај воз, и где ће „зечеви" напослетку доћи, њима, зечевима, је свеједно, само нека се путује тамо где је топлије. Нутујући већим путевима ви обично сретате по неколико таквих скитница. Одевени су као обични раденици, али на леђима им завежљај од иокривача и омањи ланени торбул^ак. У њему је нешто пиринча, каФе и шећера, жижице и стара кутија од конзерве, која замењује суд за кување. Кад огладни трамп онда наложи ватру, скува пиринач и кафу, па кад се мало поткрепи креће се даље. Ноћу путник избере скривеније местанце, увије се у топли покривач, и мирно спава до зоре. Ако ли је мало хладнија ноћ он се завуче у чију било стају или шупу, загњури се у сено па спава као дете. Понекад се та тумарала увече скупе у читаву гомилу, па на путу начине добру ватру, заседну око ње и живо разговарају. И онда шта се ту не чује, каквих случајева и догађаја. Али ти људи који су све државе прошли унакрст, били и у Канади и у Мексици, доиста имају шта и причати. Још нисам досад видела жена скитачица. Пеки од трампа тумарају већ откако знају себе, а други после тога, пошто су огледали готово сваки други начин живота. Неки су једва писмени, а неки су средњег, па чак и вишег образовања. Куда они теже, шта траже ? —• Куда ћете? — запитала сам једнога. — Па куда ме пут води. — Па после куда ћете? — Па куда ме поведе макар који други пут. Ако ми се досади ићи све по путу, ја ћу сврнути у страну, прећи ћу ова брда, па онда пустињу. Свратићу у какву му драго варошицу, поживићу тамо, тек да не буде све једно исто, док ме не отерају. И није вам такав живот досадио? — А што би? Нема тога живота, који би био богагији у разноликости и утисцима. Понекад трампт ће закуцати на врата Фермерове куће и потражити рада. —А какав хоћете рад? — нитаће домаћин. — Па који му драго полакши рад. Вредни Фермер се мргоди, али њему је потребан радник, па стегне срце и наставља разговор. — Хотете ли да радите на месец ? — А, не, месец дана на једном месту сувише је дуго! Имате ли ви рада за надницу? — Има, дакако. Умете ли брати лимунове? — Огледао сам, али, признајем, није ми тај посао по вољи: да их ђаво носи, али сувише су бодљикави! Ето ако имате помораџе да берем, или да се возим на култиватору, ако ви имате култиватор са седиштем. Фермер срдито затвара врата, а трамп, мирно иоздравивши: »Збогом, господару,« иде даље. Ако немадне ништа, он иде ма којој Ферми. Трамп се извештио да по спољашности доста тачно оцени људе. Ако је Фермер добродушан човек, онда незвани гост просто замоли, да му се да што год за јело; ако ли пак није такав, трамп ондаобично пита: „где вам је секира и тестера?" То ће рећи да он жели као зарадити себи ручак ако насече неки нарамак дрва. Домаћица даје трампу да једе напољу на уласку у кућу, не пушта га унутра, боји се хитре крађе. Пошто једе, гост захвали на ручку, понекад замолиће још најновији број новина, и наставља свој пут. Али ако Фермер удеси да грампу даде секиру и тестеру после његова ручка. и да га пошаље да насече дрва, он може рачунати да неће вигпе наћи ни

тестере, ни сикиру, па ни трамиа, него ће још на недирнутим дрвима наћи прикачен листић хумористичне садржине. Бива, да трампи вредно раде понеколико месеца па онда одједном све остављају и одлазе, као да их гура нека незнана и невидљива снага. Једном, један од тих скитача радио је готово сву годину и код нашег суседа, купио је и штедио новац те да узме малу Ферму. То је био човек још млад, а својом веселом и отвореном природом стекао је миого иријатеља. Сви смо знали за његову намеру да остане ту где је, и онда сам се веома :;ачудила кад сам га једном видела с увијеним покривачем на леђима. — Ја идем, рече он кад се поздравно. — А куда Хенри? Онамо, одговори он показујући руком у даљину широм. — Али зашто идете? Он се осмехну замишљено и занија главом. —- Ја, истина, не знам зашто, али осећам да морам ићи. Како дуне први пролећни поветарац ја осећам неку нејасну жељу, моја душа тежи онамо за оном даљином у магли. Мени се чини да тамо, у даљини, има нешто дивно, и ма да ми здрава памет каже да тамо ничега нема, ја ипак хоћу да идем. Зачуђено сам погледала тога поету, чекала сам да каже још штогод, али он ћутећи постоја још неко време, затим пружи ми руку и оде да се спусти у долину. Американци оматрају скитњу као једну од иајгорих рана друштвених, а полиција ио каткад иодиже хајку против трампа. Доводе их суду, и судија их казни обично са „шест долара казне, шест дана затвора, или за 24 часа оставити град". Мало је скитница у стању да илати шест долара. Ако му је одмор потребан скитница радије иде у затвор, ако ли не, он одлази из града.' Свакако, ова потоња казна нимало не плаши трампа, јер би он и онако после неколико дана и сам огишао. Број оних, који желе зиму провести у топлом климату, једнако расте. Од прошле године држава је према трамиима много строжија, и сваког, кога ухвате у скитњи, одмах затварају и приморавају на рад, нпр. да туца камен за помост путова у року од три до шест месеца. Затворенике хране, одевају, и плаћају им, али двапут мање него обичним радницима. Од класе скитница створила се мања класа трампа градских. Њин је живот релативно угоднији од живота обичних скитница, ма да они морају да буду много окретниЈИ и досетљивији. Становници великих градова нису онако поверљиви и добродушни као Фермери, а много је теже у градовима и хране добити. Зато у градовима постоје добротворни заводи и болнице за бескућнике и скитнице, а у крајњем случају — и затвор. Ту скоро амерички лекари у болницама беху веома изненађени огромним бројем доведених, у болницу, епилептичара; мало помало ствар се разјасни. Трамп, вољан за јеФтино и бесплатно издржавање у болници, снабде се четкицом за бријање и сапуном. Кад му се прохте да се одмори мало, он се склања у какву споредну улицу, направи сапуњавину, напуни њоме уста, па изиђе на главну улицу и падне на тротоар божем онесвешћен. Полисмен одведе »болесника" у болницу, где му је обезбећено издржање за више дана, а понекад и месеци. Има и таквих вештака, који и без сапуна могу да избацују пену из уста. Други, вежбањем. науче да пребледе кад год хоће, да падају у несвест, да успоре или убрзају или сасвим зауставе куцање срца итд. Има још једна врста трампа, — полускитнице. Код њих је страст за променом места слабије развијена. Кад зараде двадесет до тридесет долара потроше их за неколико дана, па иду даље, опет се најме да раде, и тако редом. Готово сваки трамп живи искључиво на свој начин, само онако како он жели, »по позиву," не силом околности, и с тога је самоуверење у њега веома развијено. Друштву које њега тако презире враћа на исти начин мило за друго. Ништа му није стало до друштвених обичаја, навика и реда, он се не брине о свом угледу. Не зна за послушност и наредбе. Нема ни породичних ни друштвених обавеза. Не припада ниједној политичкој партији, никаквој вери. Све то даје трампу могућности да поносиго и себе и своје другове проглашава за најслободнију класу слободних грађана Сједињених Држава. Прев. К.