Policijski glasnik

»

ВРОЈ 47

Али ево већ је дубока ноћ. Тргнем се и пробудим случајно: старац се још непрестано моли крај пећи и тако ће се молити до саме зоре; Алеј мирно спава поред мене. СеКам се, да се и леж.ући да спава још смејао, објашњавајући се с браћом о позоришту, и нехотице се загледам у његово спокојно. детињско лице. Мало по мало, и ја се сећам свега: последњега дана, празника, целог гога месеца... преплашено подигнем главу и разгледам заспале своје другове према уздрхталој тамној светлости мале тамничке свеће. Гледам на њихова бедна лица. на њихове јадне постеље, на сву ту непролазну голотињу и сиротињу, — загледам се — и као да ми се хоће, да се нарочито убедим, како то све није наставак гаднога, неодређенога сна, него права истина... Али го је истина: ето чује се нечије стењање; неко је, опет, тешко опустио руку и звекнуо ланцима. Други се тргао у сну и отпочео бунцати, а дедица крај пећи моли се за све »православне Хришћане® и чује се његово одмерено, мирно, протегнуто: »Господе Исусе Христе, помилуј нас!.. 1< »Нисам за увек ја овде, него само на неколико година!« мислим се ја. и спуштам опет главу на узглавље. (Наставиће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Писар општине о-чке, учинио је ово питање: Лазар Н. и Цветко Н, сељани мојега села, трампили су — разменули — извесно своје непокретно имање још пре 16 година. Цветко је од своје земље дао Лазару 3 хектара, а Лазар Цветку 3'60 х. и још 80 дин. прида, јер је Цветкова земља била боља. На једноме делу земље, коју је Цвегко узео од Лазара, одмах је Цветко подигао кућу и остале стаје. О овој трампи Цветко и Лазар направили су писмено и потврдили га код власти. Од учињене трампе па до сада, умрли су Цветко и Лазар, и први оставио три сина и удову, а други два сина. Наследници и једног и другог покушали оу да се убаштине, али им власти нису хтеле да. утврде тапије, нарочито наследницима Лазаревим, јер Цветкови немају довољно земље по § 4 7 1 гр. суд. поступка, па власт налази, да ова грампа не вреди, и да је парче, које је њихов отац узео у трампу од Цветка, својина Цветкових наследника. Ја осећам, да овако није право, јер је ова трамна учињена пре 16 година, па молим да ми ое објасни : како и једни и други могу доћи до тапије ?" На ово питање одговарамо : 11о § 471 грађ. суд. поступка, земл,оделац не може отуђити кућу са плацем и нет дана земље, али није забрањено да он ову земљу може разменити — трампити — ради арондирања земље, или ради лакшег приступа своме имању и т. слично, само што тада мора добити одговарајућу величииу отуђеном замљишту, или бар одговарајућу вредност у имању. Да се овако морају схватити наређења § 471 гр. суд. поступка, налази се потврда у т. 10 ставу трећем расписа господина Министра Иравде од 4. фебруара 1 874 год, ј \» 3 5 4.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Према овоме, ни мало не мења суштину ствари она околност, што Цветкови наследници сада немају довољно земље, јер су у времену чињене трампе била задовољена ааређења 8 471 гр. суд. поступка, и уговор се о трампи мора поштовати, кад је оп начињен учешћем власти и без штете за треће лице. Ако прва власт не би заступала ово гледиште, онда се треба жалити, па ће се код виших власти расправити ствар како треба и сваки од њих доћи до тапије. -*■ * * Један онштински писар пита: „Имају ли општински иредседници и кметови право на какву дијурну, кад врше разне послове ван суднице за рачун приватних, као што су, премери имања, извиђаји по закону о чувању пољских имања_, разни увиђаји и т. п. и ако имају, колика је га дијурна?" На ово питање одговарамо : И председници општина и кмегови, имају своју сталну илату, и ни једним законом није им одређена дијурна. Према томе, они немају права да наплаћују ма какву дијурну, па вршили послове по службеној дужности или за рачун приватних партаја. Ако би и преко овога онет наплаћивали какву дијурну, треба о томе известити надзорну власт, па ће она предузети потребне мере да томе стане на пут, и заштиги појединце од издатака, који нису по закону. ★ Имамо и овакво нитање : «По старом закону о опшгинама, члапови општинског суда нрисуствовали су одборским седницама са правом гласа. Нови закон о општинама нигде не помиње чланове општинског суда, већ само председника општине. Какво је сада право чланова општинског суда?® На ово питање одговарамо : По садашњем закону, чланови општинског суда не присуствују седницама одборским, јер им то право није дато ни једним законским наређењем. Ио чл. 77. закона о општинама, оедницама присуствује само председник општине као иредседник одбора, а тек кад је он спречен или га нема, ту дужност врши по избору најстарији кмет. * * Један опет општински писар пита : »Кад неко лице узме жену, која има и покретног и непокретног имања, и то се утврди уговором ире венчања, да ли се после могу из овога наплаћиваги дугови мужевљеви ?» На ово пигање одговарамо : Имовински одношај мужа и жене, регулисан је главом XXVIII нашег грађанског закона. По одредбама, што их ова глава садржи, жене могу имати свога имања поред мужева, и оно не може бити изложено продаји за рачун дугова мужевљевих, ако случајно и жена није ушла у обвезу. ■к * * К. Д. писар општински пита : „Н. Н. поднео је општинском суду тужбу по грађанском спору, уз коју је као прилог поднео иједну признаницу среске власти, која је осдобођена од плаћања таксе по т. 2, чл. 2. закона о таксама ?"

СТРАНА 371

Да ли на ову признаницу треба сада да положи таксу у 0■ 20 дин. по ТБр. 2. закона о таксама ?" У последњем броју овога листа одговорено је, како се и које таксе наплаћују код општинских оудова. Према томе сада, не би требало ништа више о томе говорити. Али,. да лице, које је ово иитање учинило, не би остало у неизвесности, ако му онај одговор не би био јасаи, ми изјављујемо: да ову таксу у 0-20 дин. за прилог, не треба оиштина да наплаћује. * * В. В. писар оиштински пита : ,,Један грађанин моје општине, који се бави земљеделством, пре 7 — 8 година наумио је био да тргује, па је у то име протоколисао трговачку Фирму код Суда. Али после кратког времена он напуоти трговачки посао и врати се у село на имање, где ее бави као земљеделац већ скоро 7—8 година. Пре кратког времвна дошла је наредба, да му се узме у попис имање, за наплату разних дугова, Да ли њега треба сматраги за земљоделца са благодејањем из § 471 грађ. с пост. или га сматрати за трговца ?" На ово је питање немогућно одговорити, кад се не зна : из којега је времена задужење. У осталом, о њему је писано на дугачко у чланцима : ,,Из примене § 471 грађ. суд. поступка, па нека се они прочитају и нађе одговор на ово питање.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ Т Р А Ж И С Е Светозара М. Бркика, из Оикола тражи начел. округа крајинског актом Вр. 9 304, исти је пре 20 дана отишао од куће незиано где и до данас није се вратио. Њему је 28 год. стаса је средњег, бркова малих, очију плавих, образа пуних; кад говори замуцкује. Нађеног треба упутити начел. окр. крајинског с позивом на Бр. 930 4, (УБр. 3 4709.) Милана Васиљевића, лебарског момка, код Станоја Ташића, лебара, у Лаудановој улици у Београду, тражи кварт врачарски актом Бр. 14560. Милан је отишао 15 ов. м. од свога газде, а до данас се није вратио. Нађеног треба упутити Управи гр. Београда, с позивом на Бр. 3 4 857. Леносава зкена Стевана Митровића, колара, из Степојевца, пре месец и по дана отишла је од куће незнано где. Леносава је стара 20 год. раста малог, плава, округлог лица. Моле се све полицијске власти, да Лепосаву живо потраже, и нађену спроведу начелнику среском у Умку, с позивом на Бр. 12291, или Управи гр. Београда Бр. 34406.

П 0 Т Е Р Е Два неаозната здиковца, 18 ов. м, срели оу ниже, „Црвене Мејане" на друму Чедомира Козимировића, из Кожуара, Велисава Оимића из Тукера, Андрију Пантелића из Ковока,