Policijski glasnik

БРОЈ 48

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 379

Благородноме Госиодину Старешини среза Беличког окр. Јагодинског Цкааетану Стевану Михаиловићу Ово неколико дана долазе Његовој Светлости скарадне, азанарод наш возљубљени са свим отворене пасквиле, којима сочинитељи исти бунтовничким начином труде се посејати семе вражде, и неслоге међу возљубљеним народом нашим. Сумњајући дакле Његова Светлост Милостивејши Књаз и Господар наш, да се такови пасквила јошт но паланкама и варошима нагпим подбачени ненаоди, зато се је побуђена нашла мене с височајшем предписанием своим од )8 т. м. В№ 139. препоручити, да посредством срезки старешина мене вручене команде истражим, и ако гди коју иронађем да јеЊеговој Светлости пошаљем. Следујући дакле височајшему Његове Светлости налогу препоручујем вам да се постарате у срезу вам повереном, такове пасквиле истражити, и ако коју пронашли будете, да је одма мене с рапортом вашим пошаљете. А међу тим пак да добро мотрит да Народ у свакој тишини и миру пребуде, и да се постарате доказати Народу, да су све пасквиле једног садржаја сочињене, одпознати Његовој Светлости Интриганата, који се свакојако завадити Књаза нашег и возљубљени Народ наш, да су следователно ти сочинитељи највећи Народу Отечества нашег непријатељи, који неситим своим користољубљем гоњени оКе сословТе Србско, које је Његова Светлос Премилостивејши Књаз и Господар наш, с великим трудом својим, и деноноћним бригама, са крвљу возљубљеног Народа Нашег једва утврдила скарадним начином да утамане У осталом пак непропуштите народу и то доказатп, да је Његова Светлост, која се је за слободу народну борила и до данашњег цветућег стања Србију довела, нежели јој никаквог зла, него добро браћи Србима, јер Његово је добро скопчано с народним добрима, тако, да кад би Народу своме зло желио, онда би исто зло самом себе највише учинио; и да се ником неправда несме, и неможе, почем су законе власти судијске, и почем Ке устав, који нама хвала Богу ево већ дошао, и који ће се скоро обнародовати, сваког од неправде и нападенија бранити; оваковим, и овим подобним речима постарајте се мир међу Народом одрзкати, уверавајући га, облаготвореним намерама Милостивејшег Књаза и Господара нашег и о његовому будућем благостојанију ЛЕ 74 21 Јануара 1839. у Крагујевцу Полковник Арсеније Андрејевић, с. р. Саопштио П. К. М.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА М. Н. писар срески учинио је ово иитање: Суд општински осудио је Павла Јовановића, из Б-чке, по уредби механској, за бесправно крчмљење пића. Против ове прееуде Павле је изјавио жалбу среској власти, али је ова одобрила пресуду по § 15 и 16 полиц. уредбе.

Како се у уредби механској нигде не помиње општинска власт као надлежна за суђење, то настаје питање: да ли је радња општинског суда и ореске власти правилна ? На ово питање одговарамо: По § 4 полициоке уредбе, општински судови суде ове иотупе из чаоти III кр. закона, и ове оне остале кривице по опецијалнпм законима. где су нарочито овлашћени. Беоправпо механиоање не казни се по III части кривичнога, већ по уредби о механама и каФанама. Овом, нак, уредбом, општински судови нису овлашћени за суђење бесправнога механисања, већ оамо државне полициске власти. Према томе, погрешио је и општински суд, што је ушао у извиђање и суђење кривице за бесправно механиоање, као ненадлежан, а и среска влаот је погрешила, што је такав рад онштинског суда одобрила. ★ * + Један општински пиоар учинио је питање: „Јованка жена Миодрага 'Гомића из П-ћа, тужила је општинском суду свога мужа Миодрага, што ју је тукао вилом, и нанео лаку повреду тела по лекарокој сведоџби. Пошто је извиђајем — утврђеним оведоцима а самим признањем туженог — утврђено, да стоји престављена кривица, оуд општински је осудио Миодрага на деоет дапа затвора за дело из I 357 кр. закона. Против овв пресуде изјавио је жалбу осуђени Миодраг, и ореока власт поништила је пресуду општинског суда, налазећи : да она не одговара закону, јер, вели, овде стоји дело лаке повреде тела, за коју је кривицу надлежан првостеиени суд а не општиноки, те је, тако, дело извиђано и пресуда донесена од ненадлежне власти. Да ли је правилнија радња општ. суда или ореоке власти ? На ово питање одговарамо ово: Није правилан рад ни општинске ни среоке вдаоти по овоме делу. Овде не стоји дело из т. I. § 3 57 кр. суд. поступка, као што је нашао општински оуд, јер ова одредба говори о сукобу људи, који не стоје у одношају мужа и жене, нити, пак, стоји дело лаке телесне повреде, као што налази среска власт, већ стоји дело из § 3 49 крив. закона, јер је овде муж нечовечно поступао према својој жени, о којим случајевима и говори ова законска одредба. * * + Пиоар ореза гр-оког учинио је ово питање: в Јован Павловић из Шеп-ина, тужио је Стојана Јовановића, ондашњег, за крађу кокошију. За доказ кривице Стојанове, Јован се позвао на сведоке: Марка Гајића и Павла Срејића. И Марко Гајић и Павле Срејић посведочили су код ореске влаоти, како су видели Стојана, кад је крађу учинио, па су ово и клетвом утврдили и среока власт га је, према величини кривице осудила [на затвор. После извеоног времена, ооуђеии Стојан тужи Марка и Павла за кривоклетство, јер је прибавио доказе, да су они били у затвору код пуковоке команде, у времену кад је крађа учињена и кад су они тврдили, да оу били у оелу.

Среока власт предузме истрагу, и пошто је утврдила кривоклетство, стави у притвор и Марка и Павла. По жалби њиховој на решење ореске власти, Ирвоотепени суд поништио је решење о притвору, налазећи, да среска власт није имала права да оведоке заклиње по иступним делима, јер јој, вели, то право не даје ни један закон, и кад је она заклињање извршила без законског права, онда и заклетва учињена код ненадлежне власти, нема вредности, нити може бити предмет казнене одговорнооти. Среока влаот је примила ово решење као обвезно и пустила кривце. Да ли је оно законпто или по ? На оно питање одговарамо: По § 35 полициске уредбе, среска власт има права да закуне сведоке у поступпим делима, кад год то за потребно нађе. И кад год се несумњиво утврди, да је неко лажно сведочио и на то се заклео, онда ту отоји олучај кривоклетства. Према томе, Првостепени је суд погрешио, што је поништио решење о притвору, јер не стоји онај разлог, што га је он навео, да је заклетва учињена од ненадлежне власти. У осталом види се, да је оуд овакво решење донео незнајући за наређења § 3 5 иолициске уредбе. Полициска власт је, пак, погрешила, што је обуставила сваки рад пооле овакве судоке одлуке, јер је она имала права да дело доследи и кривце спроведе суду, којом би приликом он био у положају да своју погрешку исправи. * * * Један срески писар учинио је, опет, ово питање : »Алекса Јоваповић, из Р-ова, кажњен је од стране среске власти за извесну кривицу са. 1 0 дана затвора. Против ове пресуде оп је изјавио жалбу начелству, и оно још није било донело никакву одлуку. На три дана после изјављене жалбе, Алекса опет учини исту кривицу, и среока влаот нађе да је у поврату, па му, према овоме и казну одмери. Да ли у овом олучају стоји поврат, као што је ореска власт нашла, или Је дело стицаја? 8 На ово питање одговарамо: Као битни услов за поврат тражи ое, да је осуда иостала извршном и да није протекао извеотан рок. У овом конкретном случају, виша влаот, у времену друге осуде, није била донела никакву своју одлуку о првој осудп, и тако ое не може анати : да ли је прва осуда одобрена или не, а по томе оскудева један од услова за нојам поврата. Како су, међутим, дела истога рода то стоји стицај.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ П 0 Т Е Р Е Милорад М. Новаковић, из Горњана, који је оптужен за више опасних крађа, 2 5 пр. м-ца побегао је из затвора општипе горњанске. Њему је 21 — 22 год., омален је, плав, лица округлог, бркова малих. Од одела имао је на себи црну шубару, на ногама влашке опанке. Моле се све