Policijski glasnik
\
СТРАНА 406
Па ипак, оутра дан по његову ухапшењу, прва му је брига била да увери како није имао намеру да убије. — Могао сам смртно ударити оног гра^анина, рече. То нисам учинио! Прорачунао сам снагу свога ударца ножем! И, после те мере опрезности, наставио је своје изјаве: — У Паризу сам од пре седам месеци, рече; има већ два месеца како сам без посла, доведен до невоље. И ја имам права да једем. као и грађани: хтео сам да ударим каквог грађанина ! Немајући дипамита, послужио сам се својим радним алатом. Само, пре тога, хтео сам се добро најести. И тако, прекјуче, ручао сам, на вересију, код Маргелија; али газда се задовољио да ме избаци на поље! Радо бих убио каквог грађанина у томе ресторану, сви гости беху отишли. Нисам могао ударити ког келнера! Келнери су радници ! Тај чудни несташко био је, ради онога што је хтео учинити, „добре среће" да удари, у Диваловој гостионици, једну знатну личност; представника једне туђе владе у Паризу. Кад је сазнао ко ј§ била жртва, био је 1,7 пун радости. — Врло сам срећан, рече, што ми је нало у део да ударим једног посланика! Посланик, то је двоструко грађанин! Али, што је можда занимљивије, то је писмо које је пред извршење злочина написао једном виђеном анархисти који му је изгледао као највиши ауторитет у странци, и с којим је два до три пута долазио У додир. Као што сам раније рекао, то је писмо најпотпунији извод праве анархистичке науке, а уз то је и занимљиво под пером једног детета од двадесет година. »Париз, 12. новембра 1893. г. »Драги друже, «Друг који ти пинцз онај је исти кога си видео у суботу у вече, коме је право име Леон Леотије. Немадоом^ времена за разговор, те, према даме, нисам ти могао рећи што сам хтео. Али данас, у недељу, хоћу да ти окријем свој положај и кажем своје мисли. „Као што сам ти рекао, оставио сам Марсељ месеца Фебруара^ и пошто сам провео два месеца код свој<?. стара-мајке, у једном засеоку Горњих Алпа, дошао сам амо, у Иариз, 20. априла. Нашао сам готово одмах рада, рада у своме обућарском занату, али од 21. сегггембра, дана када сам напустио свога газду, не хотећи да сносим ћуди и претераности једне такве птице, садашње друштво нагнало ме је да живим од данас до сутра. »Нашао сам за тим да израдим још неколико пари цокула, што ми је једва дало маха да животарим, задужујући се. Али, од пре неколико дана, како нисам имао више шта да радим. немам ни паре у џепу, те ми се прети да ћу бити избачен из стана. «Појмим, према томе, колико ми је положај критичан. Приморап сам дакле да умрем од глади, или да се убијем. »Па лепо, не! нећу изабрати ни једио ни друго; прво за то што хране има, јер су дућани препуни робе; а друго, нећу
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
да се убијем да бих избегао срам да будем кукавица и несавесник. Остављам другима, који су у моме положају, да се глупачки и недотупавно убијају. Доиста, не може човек бити глупљи и безразложнији него кад се убије пре но што удари на оне који су узрок томе. Жалимо их, али не кривимо их! „Што се тиче мене, којн сам, од своје шеснаесте године, анархиста, или боље који сам, од тих година, схватио доброчинства анархије, тренутак је за мене куцнуо да покажем да једаи револуционар не сме бити према својим џелатима ни кукавица ни мек, и за то сам се чврсто одлучио да се осветим. »Осветићу се како узмогнем, јер немам прилике да задам какав тешки удар, као узвиг.иени друг Равашол. „Моје изабрано оружје биће мој радни алат; али шта мари? Биће опет једна деликатност што ћу уморити једног грађанина оружјем које ми је служило на производњу онога што овај троши на мој рачун. »0 ! веома бих желео да могу изабрати, каквог судију, на пример »К. из гадне лупешке иећипеали, и опет велим, на своју велику жалбст," немам под руком ништа што би ми могло то допустити; а, уз то, не познајем ни њих лично, нити њихове станове; али не% ударити певина човек а кад ударим арвог грађанина на кога наиђем. »Не мислим говорити на дугачко, јер ми је време драгоцено и вероватно је да ћу, кад будеш примио моје писмо, већ бити спетљан; па ипак, рачунам на тебе да ћеш доћи да ме браниш од мантијаша, и обојица ћемо имати прилике да проведемо један радостан тренутак развијајући пред судом разлоге који нас нагоне на рад. „Завршујем надајући се да могу рачуиати на другарску солидариост и узвикујем са Вланкијем: »Ни Бог, ни господар! 1< Додајем : »Живела анархија." »Ура! »Леон Леотије. 1 ' Сва мржња анархиста ванредно је исказана у том писму једног детета од двадесет година, које у ствари није имало никаквих разлога да мрзи своје ближње, и чија је грозничава машта за цело најзанимљивији примерак онога сгања болесна духа из кога је изашла анархија. На претресу, утврђено је да Леотије никад није био под ударцима оних невоља које ломе и укоче по каткад и најхрабрије људе. Увек је имао рада и могао је зарађивати најмање пет динара дневно; један од његових земљака помагао га је саветима и кесом, а о пунолетству имао је да прими код једног бележника у Маноску суму од хиљаду и сто динара. Али сваки срећни случај који му се догађао чинио је Леотијера, ако је то у опште могућно, још ћутливијим, и завист због боље судбине других, која му је била у души, огадила му је живот. То је историја свих оних младих анархистичних Фанатичара, као што је Емил Хенрих, на пример, који су, уз врло високе тежње, а без храбрости која је ио-
БРОЈ 52
требна да би се задобило жељено место у животу, налазили за нодесније да се хипнотизују у празним декламацијама и да се убијају у каквој препагљености! Анархија, је, у основу, и са врло ретким из\ зотцима. мишљење које радо прихватају ленивци, они који замишљају да је срећа једно нраво, и да не треба себи задавати труда да би се она задобила. Никада нећете видети међу Фанатичарима и бездушницима снажне природе које улазе у живот са зубима који су дугп колико и њихови, можда, али и са спажиим мишицама које им дају маха да створе себи какав положај у друштпеном окршају. Међу анархистима, ако но који пут и буде бораца, као што је Равашол, то су онда људи са свим друкчије категорије, харамије, лопови, разбојници од заната, који су врло срећни што у анархији налазе неку врсту политичке рехабилитације они који су дотле били прззирани од свих странака, гоњенн ода свуда као парије. Писци из почетка деветнаестог века говорили су о болести у душама. Мисе, у својој Исиовести и у Роли, показао нам је читаво једно поколење у кога више није било идеала, није било веровања. Болест се раширила. Покољења која су дошла за овим нису умела сачувати ни веру у 0таџбину, која је, у прошлости, била довољна да начини великима Атину и Рим. Иста олујина која је однела морал религија, однела је и морал ФилосоФија. Човек је остао са својим прохтевима, и у брзо је уобразио да се не треба борити да би их задовољио, и да је у праву да узме оно што жели. Ма да ми није посао да се бавим друштвепом филозофијом , изгледало ми је да је то поступно опадање свега што је идеално најпростије објашњење анархије код оних које називају њеним интелектуалним представницима. Да ли је Емил Хенрих дакле нешто са свим друго него Рола? Леотије је био само обућарски радник, али је ипак један интелектулни представник анархије. Машта му је била жива, страсно је читао књиге и журнале који би му дошлн под руку... И несрећа је хтела да чита само нихилистичке књиге и апархистичне журнале. Оном изваиредном лакошћу младих духова да се надахњују туђим мислима, Леотије је све своје мисли надахнуо доктринама нихилизма и анархије... Судије признадоше томе несташку олакшавне околности, и добро су урадили. Његова је одговориост неоспорно била ограиичена. 2.
ИЗ СТРАНОГ СВЕТА Један чувени полицајац. — У Маџарској умро је прошле године граФ Бела Радаји, који је био рођен 1829 год. Год. 1868. када су Мађарску биле поплавиле разбојничке чете, он је био саветник у министарству полиције и прпми се да хвата разСојинке.