Policijski glasnik

ВРОЈ 2

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 11

Р А С П И С И

Начелству оадуга .... Из месечних извештаја о стању послова, увидео сам, да се послови израђују но свима одељцима без довољног успеха и у опште споро, а нарочито да се регристрирање и Фаоцикулирање врши у многим канцеларијама са крајњом немарпошћу и неуредно. Препоручујем вам, да личном контролом зајемчите исправнији ток службе у свима одељцима и да се до краја овог месеца у свима канцеларијама регистар и Фасциклирање потпуно довЈЗше, а персопал чиновнички да и-злази у срез, тако, да сваки чиновник, у чоку једног месеца најмање десет дана пробави у срезу, израђујући тамо службене послове и увек прегледајући рад општинских власти. Кад год у месечном извештају, почев од овог месеца, приметим, да познији месец показује лошије стање од претходног, казнићу начелника среског и чиновника, који на одређеним пословима није показао довољно ревности и успеха. Због тога, нека се од сада, у месечне извештаје уноси иарочита рубрика и у истој означи, који је чииовник на пословима дотичне власти у току тога месеца радио и колико је предмета свршио; колико је из претходног месеца заостало на раду несвршених предмета кривичних, а колико грађанских и то колико за оваку врсту извршења (кривичних, административних, и по судским грађанским споровима), а коколико их је приаовљено у току тога месеца. Односно извршења нека начелство зајемчи и стално контролише, да се узимају у поступак по реду пријава код извршне власти и по реду њихова закона првенства, не дозвољавајући без казне и извештавајући ме о сваком случају противног поступања. Док се послови кривични не доведу у ред, начелство и среске власти одредиће сразмерно већи део особља на њиховој изради и стараће се да што пре ове нослове сведу на текуће, како би се, потом, така иста пажња могла обраћати пословима на извршењу. Приликом изласка у срез нека сваки чиновник понесе и сврнш што више предмета а нарочито кривичних. У нарочитој рубрици означиће се за сваког чиновника колико је даиа свега провео у срезу и оиет сваки срески начелник воднће лично нарочити списак и својом руком означавати: које је дане дотични чиновш-гк провео у срезу и нумере предмета по којима је радио уверавајући се сваком нриликом: је ли и шта дотични чиновник и стварно по тим нредметима радио. Преко мојих инспектора, ја ћу се нарочито уверавати: да ли је и с коликом ревношћу и исправношћу у овом односу поступано. За кога се чиновника а нарочито старешину на овај начин или по месечним извештајима уверим, да је немаран или неисправан, или да месечни извештаји иису тачни или да у опште не одговарају правом стању послова за односни месец, предузимаћу најстрожије мере, па према тежини ове квалификације п из службе удаљавати.

Због тога наређујем, да месечне извештаје потписују само старешине надлештава и да се пре потписивања тачно увере да ли је извешгај израђен у целини сагласно правоме стању, које иоказују службени подаци о пословима појединих одељења, и да ли са свима нотребним рубрикама и означењима која су још и ио овом распису потребна. Под Формулар за будуће месечне извештаје нрилаже се. Препоручујем начелству, да с овим расиисом упозна све полицијско чиновништво У о к РУгу. П№ 733 12. јануара 1903 год. у Београду Министар унутрашњих дела, В. N1. Тодоровиђ с. р. НЗ. (Види Формулар на 10 страни).

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО

ДактилоекопиЈа Чим се констатовало да у целој природи нема ни две личности, које се ма чим не би разликовале једна од друге, неминовно се морало доћи и до закључка, да код сваке личности мора бити извесних црта, извесних знакова, особина, које су само њој и ниједној другој својствене, и по којима је њу лако распознати од сваке друге. Код сваке личности мора, дакле, бити ма каквих индивидуалних знакова који њу само карактеришу. Знати те индивидуалпе знаке, значи знати и саму личност. Ти њени индивидуални знаци с-луже за констатовање идентичиоети њене личности. На припципу, да у природи нема два створа једнака, почива баш Бертилонаж, чија је главна сврха да пронађе те индивидуалне знаке личности, како бн се помоћу њих могла увек утврдити индетичноет личности. На тражење тих индивидуалних знакова концентрисао је Бертилонаж сву своју нажњу. Других наука резултате корисно је употребио за ту своју сврху. Туђа, освештана праксом искуства допринела су само што бржем решењу његову. Као плод свега тога данас је модерно уређена Бертилонажа, коју еу примилп сви народи Запада, о којој се и код нас већ у велико говори, и ако је до сад све остало само на покушају. Дело Бертилоново је од неоцењене вредности и значаја. *) Оно је отворило читав нов свет, ново поље раду и студији које прати и крунише увек успех. Некад тешку мучну и напорну улогу полиције Бертилонаж је унростио, олакшао. Он је савладао многе тешкоће, а успех, ме!)у тим, обезбедио.

*) (Види у овом листу за год. 1901 — 2 о том блшке студију члана г. Душана Адимпића о Бертилонажи - ).

Као ири свакој новини, тако и овде све је нервозно и ревносно радило да се он усаврши. Идеје које је тек само нагласио Бертион прихватили су други да их разраде. Једна од тих Бертилонових идеја, само наговештених али и неразрађених систематски, јесте и дактилоекопија, која се данас већ у велико развила. + * И дактилоскопији је исти циљ који и бертилонажи: проналажење индивидуалних знакова код човека; само док се последња бави у оиште тражењем свих могућих, дактилоскопија се бави специјално тим, да ове нађе у вијугама на прстима руку. Одавна, је било животом освештано, да се људи распознају један од другога и по вијугама на прстима. У Индији, Египту, Аргентинији, код Турака е1;с. служило се вијугама (отисцима њиховим) као данас печатима. И као што печат данас служи у место нотписа, тако и отисци вијуга ових служили су и служе на место нечата. Њима је било јасно, да се људи по вијугама могу разпознати. Сваки човек има парочите »своје® вијуге, по којима га је лако распознати између осталих. Праксом се дотле дотерало да се по вијугама на нрстима руку увек могла констатовати лажност или истинитост потииса, односно саме личнос-ти. И дан дањи ове вијуге су од великог значаја на Истоку. И данас Турци у место да на исправе, ма које врсте оне биле, ударају печате своје или их нотиисују, они на њих ударају отис-ке вијуга кажипрста или ма ког другог прста. При себи неписмени стално носе чаурицу мастила или боје, у којој је натопљен сунђер, па, кад имају што да потцишу, они о сунђер намажу кажипрст десне руке и тако обојен ударе о ис[ праву, на којој се отисну вијуге. Као што ми можемо свој потпис агносцирати тако и пеписмени Турци агносцирају свој нотпис по „својим® вијугама. У Индији је обичај да пензионери на квитама својим ударају отиске својих прстију, по којима се благајник лако уверава да, ли су опе лажне или не. У Бенгалу- при сваком званичном акту потпис замењује отисак прстију на протоколу, а вијуге служе као доказ индентичности. Исто тако лекари за време куге дају уверење о здравл>у са отисцима вијуга левог кажипрста. У Аргентинији и Египту то је већ давна било познато полицији. Код нас на Западу остаци тога одржали су се и данас при врачању и гатању. И ако се гатање сматра данас као празноверица, којој бојажљиве душе прибегавају, оно је ипак имало свог дубљег значаја. У гатању је олпчена идеја разноликости божјих створова. Ово све дало је повода да се дактилоскопија корисно употреби при Беретилонажи. Кад је већ констатовано, да као што нема два човека једнака, тако ни вијуга на прстима руку једнаких, ирво је било као и код Бертилонаже у онште класификовати те вијуге које чине индувидуалне знаке код човека, којима је лако констатовати иде