Policijski glasnik

ОТРАНА. 12

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

тичност човекову. Дугим студијама и у том се погледу дошло до резултата. По целој судланици изукрштане су врло разнолике вијуге: неке су од њих сасвим, јасне дотле се друге једва опажају голим оком. Те мале незнатне, једва оку приметне вијуге наука данас назива иааиларшш, и оне баш и чине нредмет дактилоскопије. Све папиларне вијуге на горњем зглавку прста чине тако звану » јагодицу ® или мрежу, које се према разноликости вијуга деле у четири разне групе: I. Ђ јагодице а или мреже у виду лукова, чије вијуге полазе с једне стране ирста а губе се на другој, не ударајући у » поље *; личе све на индијанске лукове или дечје стреле. 2 »јагодице" или мреже у виду концентричних кривих линија, од којих је најмања унутра, а иајвећа с поља; 3 »јагодице" или мреже »спиралне® кад су папиларне вијуге у виду егшралне или концентричних кругова или елипса; и 4 спојене или везане »јагодице" или мреже, кад су измешане впјуге треће и друге групе или вијуге треће групе међу се. У ову групу долазе и случајне мреже које се не могу уврстити ни у једну од горњих група. Сем ових четири других нема, и према том лако је класиФиковати све могућне паииларне »јагодице. 11 Чим се изврши класиФикација, тим је утврђена и. идентичност, јер су познати „иидивидуални" знаци. Важност и значај ових папиларних мрежа тек се онда може јасно појмити ио бертилонажу, кад се напомене да су оне постојане »као стена,® да се никад не губе, да остају исте при свим менама личности; оне се понављају исте каке су и онда, кад се „јагодица" намерно испрже униште екс. Не губе се у опште никад; увек се повраћају у истом облику. Не губе се ни на лешинама које су дуго у води стајале. Не губе се чак ни на мумијама које су пре толико хиљада година. И то баш што се оне не губе и не мењају, те се дају класиФиковати лако, и чини велику добит по бертилонаж. Као што је класиФиковање лако, чим су биле познате разлике вијуга, тако је исто и сама процедура при спимању била врло лака. По металној плочи проспе се неколико капљи штампарског црнила и размаже по целој плочи ваљком да се по плочи нахвата танак слој црнила. Ио тако обојеној плочи повлачи се »јагодица® с једне ивице нокта на другу. Оцрњена „јагодица" на исти се начин превуче по картону за мерење. У том је сва процедура. Да би се ови измерени картони могли с успехом употребити потребно је по најпре њих тако регпстрирати, да се за тили час може наћи оно што се тражи. Иначе без смисла гомилање само би отежало, а никако олакшало рад. Данас је као најбоља призната метода регистрирања Анрија, којом се служе у Лондону, а која почива на пермутацији бројева. Помоћу пертмутације бројева за тили час долази се до жељеиа резултата. Да ли је нека личност већ измерена или не, лако је доанати на основу тих пермутација, јер ако ее оне већ налазе у регистру,

то значи да је дотична личност већ једном мерена дактилоскопски. Али ово је био први корак; утврђена је идентичност али само код намерно мерених. Требало је поћи још један корак даље: и код ненамерно остављених трагова пронаћи идентичност. И то је недавно пошло за руком полицијском саветнику у Бечу, г. Винту да и ненамерно остављене трагове руку, који би се једва могли запазити, Фиксира и добије оригиналне отиске. На самом делу где је извршен злочин често ће се наћи разни крвави трагови прстију, по намештајима, столицама, столовима, окнима е(;с.... Да ли се у тим траговима налазе »иидивидуални® знаци, питао се Винт? и после дугих студија пошло му је за руком да то и утврди. Ако би се одмах, пошто је дело извршено, нарочитим справама добио отисак вијуга, онда би се тим већ олакшало и тражење злочинца. Његови би се »индивидуални 1С знаци знали, а тим би се утврдила и идентичност његова. Винтова Ј(! метода у том: да се одмах по извршеном делу трагови које је злочинац оставио поспу неким нарочитим »тајанственим 1( прашком, помоћу кога се папиларне линије увеличавају да се могу класиФиковати и регистровати, а тим одредити и идентичност. Резултате својих дугих студија Винт је недавио изложио у једном предавању у антрополошком друштву у Бечу. Тад је он изнео и методе рада, извршио неколике опите, с успехом. И нарочито нагласио да је помоћу те методе данас лако пронаћи писца анонимних писама, ФалзиФикатора е1с. Перспективе, које се после рада Винтова отварају, нема смисла нарочито нагласити. На завршетку тек да поменемо и то да Р. Форжу није остало непознато то »тајанствено® средство којим се Винт служи да папиларне вијуге учини оку видним. Он се служи или ваљком стакленим, утошвеним у мастило,. или код неких предмета Флуо -водоником или паром осмијумске киселине или раствором сребрног нитрата. Антон Прап употребљава другу методу код артије. У чашу ширу но дужу сииа неколико зрна јода, покрије чатиу стакленом илочом па загреје у води до 70°. Подвуче ли се под стаклени поклопац артија на којој има трагова, јодна ће пара утицати на њу толико да ће се одмах јасно видети трагови на њој. Укваси ли се артијапо том у дестилисану воду, трагови ће се оплавити јасно а папиларне мреже обојиће се затворено виолет. + Муке и невоље нагнале су човека на ово све; он се неће ни на том задржати, већ ће поћи даље. Бертилонажа није довршена. Она је тек започета. Њене перспективе нема смисла нарочито нагласити. Што она постаје више интернационална у толико и перспективе све ружичасгије. Она је моћно средство које ностепено крчи пута интернационалној нолицији. Због тога ми сваки њен корак радосно поздрављамо, и ако се уједно питамо не без бола: а што тога не би било и код нас, кад је она неоспорно корисна, важна, а ири том без великих жртава. А-р љ.

Развитак преетугшоети у Германцји Брзо увеличавање преступности јесте типички појав за савремене европске државе и може се објаснити само незгодним друштвеним условима савременог склопа живота а нарочито — васпитања. Испитивањем уплива тих услова на стање и крегање преступности заеима се криминална социологија. А срество за откриће зависности која постоји између престуиа и друштвене средине јесте кривична статистика. Почетак криминалне статистике у Гермаиији учињен је 1882 год. Сва криминална дела деле се по званичиој статистици на четири групе: а) иреступи против државе, друштвеног поретка и религије; б) пресгупи против имања ; в) преступи против личности; г) преступи по дужности. Прво што пада у очи то је брзо растење апсолутног броја осуда. За 18 година он је се попео од 329.968 на 478.138 т. ј. за 44°/ 0 . За време док је растење кривичне одговорности становнишгва чинило у размаку времена од 1882 до 1896 год. 15%, број осуда увећао се за то време на 38°/ 0 . Број осуда расте тако много брже него онај део становништва из којега излазе осуђени, 1882 год. на 100.000 оних који су имали кривично да одговарају било је 1040 осуда а 1898 год. 1257 осуда, — прираштај за 20°| о . Број преступа против државе, религије и друштвеног поретка попео се од 1882 год. до 1896 год. на 60°/ о . Још више је порастао број преступа против личних права. Непрестано умножавајући се он је 1396 год. достигао колосалну цифру од 194.582. Са свим другу слику представља кретаље нреступа против права имања. Од 1882 год. до 1896 год. број њих попео се свега на 5°/ 0 , заостајући за 10°/ о иза прираштаја становнигптва, 1882 год. број осуда за преступе против имања за 61.996 био је већи од броја осуда за преступе против личности. А 1896 год. број других надмаша већ број првих за 1 1.958. Таио знатно опадање броја преступа против имања греба да се протумачи поступним дизањем економског благостања германског народа. Распоред преступа против имања по разним деловима царевине потврђује правилност те поставке. Тако на пример град Берлин са својих два милиона становника кад се упореди са ретко насељеним земљорадничким окрузима, који се налазе на најнижем ступњу културе, даје, поред све необичне густине насељења и безбројне множине искушења и саблазни које се ту сретају на сваком кораку — само 134 осуде у опште и 34 за крађу. Али за то преступи против наравствености бујају у Берлину, као и у сваком сличном центру и ако не сви и не стапу пред правосуј)е ипак кад оно стави своју руку на њих, то се на суду развије таква грациозна слика људских гнусоба и порока да постане страшно. Број осуда за преступе против наравствености увеличао се у току кратког размака времена од 1887 до 1895 год. не мање него за два пут (од 7.000 на 14.150). Но при том потребно је имати на уму нарочиту природу тих пре-