Policijski glasnik

СТРАНА 30

ПОЈШЦМЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 3 и 4

»11.11. — Треба ли да ти кажем да поцооаш, за Иавла, као и увек, овај лист хартије.« — Врага! рече неко од пас, две манжете, један појас, једио писмо, та то је као да је неопрезно оставио карту иосетнпцу! То је и сувише за замишл-,ена злиловца какав овај нзгледа. Доиста, није требало много довијарности па да се разуме да је убијца морао смишљено спремати преставу којој смо ми присуствовали. Ја чак скренух пажњу да су она капања од свеће'по застору морала бпти извршена хотимпце, као да би доказао да је у забуни тражио свој појас под свим намештајем, не могући 1-а наћи. 11а манжетама, убрисав лагано крв која их је покривала, угледасмо марку једног <1>абриканга кошуља из Нансија, и опег наппсано мастилом: Гастои Геслер. Било је врло невероватно да би убијца оставио тако извесне трагове о своме проналаску. Ј1а ипак, често се догађа да злочинци који су врло вешто спремалп своје уДарце, граде будалаштине. Убијце, у већини случајева, много су недотупавнији него што се то у опште мисли. Сви смо оцењивали вредност тих чудннх предмета за доказивање кривице, и говорили смо између себе и нехотице: А кад би ово инак била истина? Убијца је неоспорно био љубазник жртве, у иоотељи, још се видео утисак од два тела, а п онако смо већ знали да је госпо!јја од Монтија била „кокета." Пређосмо у трпезарију; г. Гијо седе за велики сто са својим писаром, записав неколико кратких бележака и пристуиајући претходним исиитивањима. А ја стадох марљиво исиитивати стан. Госнођа од Монтија била је жена која није била без укуса. Трпезарија је била обложена мрачним магеријама из којих се издвајаху елегантни и грациозни облнци намештаја из доба Луја Х\". У салону, нак, био је намештај из времепа Луја XVI, доста леп, за тим велики сандуци од абоносовине, јананске ситнице од Фајанса, слике потписапе познатим, иа чак и олавиим именима. Кабинет за облачење, одмах до салона, био је обложен црном свилом, намешген широким диванима, столицом за л.уљање и једним великим столом за облачење. Соба аа спавање била је тапетована црвеном свплом... Па средини, бнла је велика постеља од абоносова дрвета, над којом се шзало пебо са почетним писмепима М. Г. Поред ње, мали један орман на коме је била лампа и неколико књига. Бнла је чак и једна која је остала отворена: био је то некакав роман са насловом: Коцкар, некаква мелодрамска нрича о убијству једне девојке коју ,је убио драган њенога срца, а убио је да би јој украо "2.500 динара! (Настивпћо се)

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА Уметник ЛОИОВ. — Франкфуртски суд осудио јена седам годнна робије норвешког сликара Хелмса, који је у нрвим тамошњим хотелима становао нод лажним именнма (па му је, можда, л ово лажно); градио поз-

ванства са разним гостима, а ноћу навлачио на лпце некакав трико тамне боје и тако се увлачпо у путгшчке собе, које бп случајно нашао незакључане, оданде кунио новац п драгоцености, које су му долазиле до руку. Има већ екоро година дана како му се суди, јер је изишло на впдело, да је тако постунао но многим градОвпма, док ганајзад у <1>ранкФурту не ухватише па делу. Отац убио син!1. — Код Сан-Рема у ђеновском приморју убио је отац сппа јединца. Кад су га на саслушању упптали, зашто је учинио то страшно дело, он је одговорио, да је имао разлога сумњатн, да му је син радио о глави. Као најјачи иовод за сумп.у отац наводи, како је чак једном п сањао о томе. Вели, дошао му у сан некакав стар човек с дугом седом брадом, нодигао руку, попретио му прстом п рекао: »Чува.ј се свога спна, он ће те кад-тад убнти!« Од то доба ои је непрестано зебао и нрезао од сина. Више није смео нн спавати с њим у истој соби, н чим би нао мрак он се закључавао, пошто су били сами у кући. Син му је у последње време, вели, непрестано био забрииут и пзгледао као да нешто страшпо смишља. Пајзад, ннје могао више да издржи, одлучпо је, да се опростп песноснога страха и убио је сина, своје једппо деге. »Боље он него ,ја! (< завршпо је отац. Суседн су тврднли, да му је спн бно вредан, кротак и благ момак, и да је свога оца веома иоштовао. Убилац је претходио предат лекарпма.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА II ако омо у ранији.ч бројевима оиога .шота данади, у неколико .маха, обавештоња, о застарелостп истуиннх крмвица и мресуда по иотупни.м кривицама, ипак имамо масу иитања која се на ово односе. Ово нао доводи на мисао, да општински писари, од којнх су ова питања и потекла, не читају »Полицијски Глаоник," кад траже обавештењс о опомо, што је толико пута до сада објашњено. Другчнја прстноотавиа о овоме могла би се иримпти само тако, ако би ое утврдило, да су писари, који су сад ова питања учинили новајлијо у служби, те иису ималн ирилике, да чигају рапнја обавештења. II, узпмајући ову другу претпоставку као вероватну, мп ћомо и сада дати обавештење на ова питања, иајављујући уједно, да је ово послодње обавоштење, којо дајемо о засгарелости иступа и пресуда но иступним делима. Да би ово обавештење било за свакога јасно, мп ћемо прво говориги о засгарелостп самих кривица, износећи све облике, у којима се ово питање може да јави, па тек онда о застарелости пресуда. Дакле: Ио § 396 кр. закона, ове кривицо иотупне, које се г.азне по Ш части кривичног закона, паузимајући крађе, преваре н утаје иреко десет ј гроша чаршиских, засгаревају за три месеца, рачунећи од времена — дана — кад су учињепе.

Прома томе, кад се за једно иотупно дело, које се казни на тузкбу привагнога, пе поднесе тужба у року од три меоеца, опо је застарнло, н више се ие можо ни казннтн. Исто тако, кад се за иступпо лело, које се казни по званичној дужности, не иокрено иограга у року од три месоца, посло со нс мозке ни покретаги. Овако со има поступити, кад се за потуина дела, било да се казне па тужбу приватнпх, било по званичној дужности, пе сазна у року од три месеца. Ако је, пак, за извеоно дело подигнута тужба или иоведена истрага по званичној ду:кности, на од последњег рада ио томе делу нијо рађено ништа за три месеца, онда је дело опет заогарело, и не ће со казнити. Ради бол,е јаспоће, ми ћемо иавести овде и неке примере. На иример, приватни је тужилац иодигао тужбу 1. јануара 1 902 год. Но овој тужби испитивани су сведоцп: један 15. јануара, један 15. фебруара, а један 31. марта. Од 31. марта па до 1. јула није пишта 1>ађено.и по томе је дело застарело. Међутим, да је 3 0. јуна узет наодговор окривљени, или рађено ма пгга друго по овоме предмету онда би застарелост била нрокинута, и рачунала бп се од 30. јуна па на дал.о за три месеца. Овако се рачуна заотарелост дела, а сада да нређемо иа застаредост иресуда... 11о поменутом законоко.« паређоњу, кад застари пресуда по иотупним долима, она ос но ће извршивати. Иресуда, пак, застарева за оно ното вроме, за које би застарило и само иступљоње, за које је кривац осуђен, рачунајући од даиа, кад иресуда иостане извршном, или ако иосле гога кривац побегне из руку власти, од даиа, кад побегне. Као што се из овога види, законодавац дозвољава застаредост ирссудо само од онога дана, од кад јо она извршиом постала . Л пресуда, пак, поотаје изкршиом у ова два сдучаја : а, кад је саоиштена ркрИвљоном, па со ои у року од три дана не жади, онда је она постада извршном трећег дана по саопштењу. И, ако се од тога дана па за три месеца нс пзврши, она је онда заотарила, без обзира на то, што је тамо бележено, да је окрпвљоии зват да затвор издржи нли новчану казну илатп, п без обзира чак и на то, што је у овом међувремену узимага реч од њега; и, б, кад се окрнвљеном саопшти пресуда, па он изјави у законском року жалбу против ње, онда се застарелост почпње рачунати од дапа решења више власти, којом јо пресуда одобрена, па за три месеца. Код овога другог сдучаја може се догодитп, да сгарија вдаст но доиеое иикакву одлуку за три месеца, рачунећи ово време од дана саопштења просуде па напред, и у том олучају узима се, да јо пресуда оиет застарила, јер јо од времена изјављене жалбе, односно саопшгења пресудо, иротекло три месеца. 11 у овом ое елучају не нрекида застарелост радом, н. пр. враћањем низкој власти на накнадни извиђај и т. д. Има још један случај, који се мозко догодитн носле донесене просуде, н који је у осталом, врло често, то је потребно и њега објаснити. 11а име, допесе се просуда, али окривљеип се не мозке наћи да му се она саопшти.