Policijski glasnik

БРОЈ 3 и 4

ИОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА Г.1

1881 год., а сва остала лица према чл. 33. тач. 2. иотог закона. I [реиоручујем начелству да ову наредбу об.јави, да се отара о њеном тачиом вршењу п <>д 1. Фсбруара ове године узима у посгуггак све појаве, које су јој противне и чиии што је потребио, да изгредници казну покусе. [ СБр. 504 '20. јаиуара 1903. гОд. у Београду. Министар * унутрашњих дела, В. М. ТодоровиЂ с. р.

СТРУЧНИ И НАУННИ ДЕО Лекар у полицијекој влужби Од свију вештака, потребних нследнику, иа.јважнији с}г и најнотребиији лекари. Због тога би иследник морао настаги да с овнма дође у што ближи доднр, јер је од врло великог значаја то, у каквом односу је ис.чедник прсма лекару. Ако је тај однос чисто олужбени, спољаппБИ, онда ће п рад у всћипп најважипјих случајева, којих лекар има да се лати, бити службени, спољашњи. Акб је пак однос између иследника и ле|;ара близак, искренији, пријатељскији, ако је интересовање за ствар заједиичко, онда ћс и цео лекарев рад носити обележје те и>пхове заједиице и имати успеха. Наравно да код лекара и пследнпка мора владатп ;нубав према, њиховој служби, јер ако тога пемају, онда ппсу за свој посао и ваљало бп да се Посвете каквом другом ггозиву. Алп ако су обузеги ревиошКу за своју отвар, опда се та ревност заједничким радом може удвосТручитп и чешћим договорима и сиоразумима много допринети расветљењу случаја. Ја се са захвалношћу сећам једног уиокојеног пријатеља, који је са мном служио при једиом срезу, он као срескп лекар, ја као иследник. Радилп смо пет годипа заједпо и врло много случајева смо привели крају. Доста пута ишли бисмо по читаве сахате далеко до места догађаја п цео тај пут преваљивали би смо у разговору. Мој ме је нријатељ поучавао, причајући ми сличне случајеве из његове дуге праксе и потичући све могућностн, које би се у дотичном случају могле нојавити са судскомеднцинског гледишта. Немогућио ми је опиоатпј каквих ми је све ус.чуга учинио тај човек. Он ме је подстицао иа рад, давао поуке, које су ми бнле корисне п доцније олакшавао ми посао, тако да сам га готово увек завршавао с успехом. Ја тврдим: Где иследник н лекар ниоу у пријатељству, дружељубиви и заузети за свој рад, ту се од њихова рада, а нарочито од иоледникова не може очекивати много. Осем описаних кориети, које ће иследник цристи из искреног дружења са својим лекарем, сномвнућемо и ту, да ће иоледник тако иајлакше дознати, кад му је иотребно затра;кити лекарски савет. Мени се чинн да ое у многнм случајевима не иринитују вештаци, ма да би

они моглн што важпо казати, а то само с тога што иоледник не уме да оценн, докле достиже моћ н знање вештака, у овом случају лекара. То је пак у службеном саобраћају тешко, а у приватном лако одредити. У случајевима, који би се могли тицати, лекара, ваља свакад да га принитамо, па ма и ствар и.згледала тако као да она премаша границе човечнјег знања, на име кад је п. нр. после извршења дела протекло много времена. Тако н. пр. Лиман нрича, како се ио ерцу једног човека, чији је леш био већ поцрнео п прешао у трулеж, могло констатовати, да је умро од капље у орцу, дакле природном омрћу. Он још наводи, да су кости краља Дагоберта, кад су па 1200 година иоеле његове смрти псконане у Сен Денију, биле још тако очуване, да се на њима могло доказатп свако насиље, које би над њим било иочињено. И ја нодсећам на 6000 лобања у крипти Манастира Св. Флоријана код Енса у Горњој Ауотрији. Оие су из једног (непознатог) боја при крају сеобе парода и тако оу очувапе, да су људи из повреда лобање могли тачно конструисати оружје које је тада било у употреби. V- Разуме се да ти п такви давни догађаји неће никад задавати посла иследнику, али овим хоћемо само да докажемо, да иследник не треба никад да због тога, што је протекло много времена, мисли да се ствар не може доказати, већ увек ваља да припита лекара. Сад ћемо да проговоримо у каквим нам ове олучајевима требају лекари. а) У судско-медицинским случајевима. Овде оиадају питања код обдукција, повреда, преступа у погледу морала, код нптања о одпосу снага, о старости, снособности за извесне радње, оимулацијама п безброј других пптања, каква се појављују сваки дан. Шта ће се п у колико лнтати лекар, учи нас мало по мало сама иракса по себи, и кад једпом навпкнемо да се умеравамо у стављању нитања, опазићемо, да се баш тим правилним ограничавањем у пнтањима највише постиже код лекара. Ваља пам се задовољити лекаревим одговором, који је опрезан, више оиштп и неодређен, али нам је потребно н да ирипитамо лекара у каквом случају, кад год нам се само учппн. да он може видети више но лајик. Задовол.пмо ли се с неодређеним лекаревим бдговором, у многим случајевима ћемо доцније увидети да му морамо биги захвални што нам је тако одговорио. Рецимо да лекар прегледа иовређеног, па да извесан одговор, потребно је да му дамо прилике да га прегледа по други п трећи пут. Јер много је боље да не добијемо пикакав суд, по да лекар, притешњон пследииковим иестрпљењем, даде суд, који би био оасвим друкчнји да му се дало ирилике да повређеног јопт који пут видн. Јог.н важнија је ствар приликом обдукција. Не може ни лекар да одмах каже свој суд, ваља га уиитати шта му је све нотребно да дозна, па да допуни оно што је обдукцијом сазиао. И опет понављам: пије истина, да лекар мора судити ио оиоме што је нашао, да га ое истраживања не тпчу; лекар налази у обдукцији само иоход а у врло многим олучајевима не види иачин којим

је он пађен. Број 6 може псто тако бптп производ од 2 нут 2, као п сума од 3 вишо 3 или 4 вншо 2 н т. д. У већннн прплика за случај је најважпије то, како је иешто постало, а то може можда једнно видетп лекар, који познаје акта. Алп за то ое пије бојати, да ће лекар због иогрепшоотп аката отићи иогрешним нутем, јер п ако би иогрешио због лажпнх Података, у ономе што је нађено може свакад да контролише сво.ј рад. Баш оп ће можда моћи да иследника унозорп иа неправилностн у протоколима сведока и т. д. Лекарев рад п иследпнкоп доиуилвају једаи другп, и само ако иследпик нравилно води истрагу, лекар ће ретко кад дати иогрешан суд. Осем поменутпх случајева, у којима ш-.че.дпик с.ваки ча.с потребујс. Л1ч;ара, пма још много других, у којима му лекар може бити од помоћи п о н.пма ћемо сад коју нроговоритп. б) У конзервирању делова тела. Бпше нуга дешава се, да се некп нађени леш не можо раонознати с тога што је јако прешао у трулеж. У таквнм случајевима у већппп прилика не иомажу нп парочитс особепости телеепог склопа или каквн особити еФекти иокојнпковп., Ме1)у тим такво агносцирање може у прилнкама битп од велике важности. Узмнмо п. пр. да је потребмо да ое утврди да ли је пекн нађеп леш пдентичан е некнм човеком, којп је пре две недеље виђан у једној гостионици н кога до душе нико нпје иознавао, али за кога сведоци тврде да би га нознали ио цргама лица. Ако се онп тада н. пр. не сећају његове одеће, пису впдели његов сахат, новчаник и т. д., а наравно не могу нн казати, да ли можда нпје па бедри имао новећн ожнљак илн какво друго обележје, по чему бп се. познао, онда оетају оамо црте лнца као једино средотво, даое дотнчпн агносцира. Али ако су те црте услед трулежи тако унакажене, да пх ннко не мо.ж.о раснознати, ондаваља тражпти одлекара, да примени ХоФманов „регснерациони метод." ПроФ. ХоФман вели: „Глава ое одоече, мозак извадн а. у затнљку и па сленоочницама начине дубоки засеци; по том ое објекат метие у текућу чпоту воду. Носле дванаест сахата зелена боја коже иа лицу већином је ишчезла или побледела а, п опај емфизематичкп оток знатно је попустпо. По том ое темеп.ача опетиамеети насвоје мео го, кожа упшје, па онда цела глава турн у концеитрисани алкохолни раотвор сублпмата, у коме иосле другнх двапаест оахата зелеие боје; потнуно пеетане н оток спадпе сасвим, тако да налоолетку лпце добп.је сразмере облика и онај изглед, какав можемо видети код балсамоваипх свежпх лешева. На место оублимата може се с нотим усиехом употребити и хлорцинк, Само се по себи разуме да могућност реконотрукцнје лица има ево.је границе, јер иарочнто у случајевима, где ;је коса већ оиала п иочели се образоватн деФектн налицу, не може ее у том погледу ништа внше учинити. Ја миелим да је овај метод у толико драгоценији, што ое тада у даном случају глава, која ее да агноецирати, може очувати бар до главног претреса и ту поново изнетн пред еведоке. — Овај метод изнели смо овде, јер он извеено неће бити познат