Policijski glasnik

СТРАНА 22

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРО.Г 3 л 4

и пропнсе од својих другова. После тога је наставпо своје крађе, због чега је био увек истериван из свпју дућана у којима је отпочињаб служити. Стручнп лекар (психијатар), и ако је констатовао, да никакав патолошки знак не даје повода, да се Кадусто може сматрати као потпуно иеодговоран (неурачунљив), ииак налази, и то судећи по недовол.пој ])азвијеностн његова тела и његове интелнгепцнје, да би се његова кривпчна одсоворност требала сматрати као унеколико смањеиа, слабија од одговорностл нормалних лица. Случај ова.ј дошао је, дакле, н нред суд. Па суду се развпла оваква процедура; Председник (оптуженоме): Све, што гтс до сада казалп и што још говорнте, нзгледа врло разумпо и чпсто је сасвнм изуаетац случај, да један пенормалан човек, тако рећи умоболан, резонује о својој стварн са толпко много разборитости и логике, као штп чинпте вп. — Зашто сте, дакле, украли оннх 25 дпнара. од свога газде? О итужсни: Мој отац нпје хтео да ме прнмп кућп, а ја нисам имао шта да једе.м. Првдседник: Иа шта сте урадплм са украденим иовцем? Оитужени: Појео сам га. Председннк : За које време? Оитужени: — За трп дана. ][редспдн.ик : - Вас би било тешко чранитн. II суд, водеЈ.п рачупа о стању оптужепога, осудпо га је па два месеца затвора. Алн председннк га је још и опомепуо, да ♦■е га, ако се не нотрудп да оздрави, дакле, у случају повога иастуиа клептоманпје, суд малО строже осудити. Кадусто се као мало изненадио оваквој казни, п као да је хтео рећи: „па то онда пе вредп бити пи клеп гоман; толика би се казна могла досудити и сасвпм обичном крадл.п вцу ! к * Разуме се, да.се са заклањањем заклептоманнју чиие п злоупотребе, као п са свачим другим. те се дешава да каквог нрепредеиог лопова ухвате у најобичипјој кра!)И, а ои : „Ја оам, зна.те, клептомап!... Ја и.мам страст!...« само, што се та боја ретко прпма. Тако је пре неке године у Москвп био затворен б.1агајппк, којн је касу, којом је руковао, (чк-тематски поткрадао п био ухваКен тек кад јс недостатак достнгао суму од 14.000 рубаЈка. 11>ега прнтворе. а он у прнтвору начпни сап.алачкп изглед п с.тане крастн сптнпце, до којих је могао случајпо доћп : нера, ннсал.ке, убрусе, тањире п т. д., али тако, да га одмах ухвате. —Ама вп, канда, п овде крадете? нптају га. К!... Гле... зар крадем? Нпсам зиао. I Га крадете, да-бог-ме. А ја то пе опажам. На претресу оп, оиет сап.аличкн, нре.д свн.ма нокушава, да, украде чувару мараму нз џепа. Председппк вндп у чему је ствар, па ].е ))ећп: - А да вп нисте нешто клептоман ? Јесам. Клептоман сам ! узвикну, готово радосио, оптулсенп.

А-а! Клептоман сте? Е, добро, добро — знамо ми ту клептоманпју! И осудише га па девет година робије. Најзад, нека нослужн н ова цртица као завршни ирилог, до душе, не расправљању о клептоманији, него о вештипи лоповекој да до краја исцрпе своје марифетлуке на рачун једне, у извесно време јаче истакнуте, теме. Под натписом „Клентоманија једне даме" извештавале су новине о томе, како је једноме од најзлатнијих лекара аа душевне болесги у Риму дошао неки елегантан, озбил.ап, млад господин и иоверио му се, како је ожењен лепом, младом женом и да би с њоме могао бити веома срећан, али она већ неколнко година пати од клептоманије, и да му на тај начин отвара грдне неприлике. јер у таквом стању краде по нродавницама и дућаиима све што јој дође до руку. А кад је носле два-три сахата пређе тај наступ, опда је у очајању, сва је несрећна и увек га моли, да покрадене ствари одмах исплати или врати. Водио ју је, вели, разним лекарима, али све узалуд. Зато сад п молп врло лепо доктора, — ако томе тојест, има лека, — за допуштење, да му доведе своју жену, ради прегледа, и то онда, кад јој дође настуН. Лекар пристане. Сутра-дан доводи муж лекару своју жену, која га изненађује својом ленотом и пријатношћу. Муж се унушта с лекарем, као бајагп, у пптересантан разговор, н нарочито га моли, да вешто п иепрпметно обратн паЖњу на његову жену. Госпођа се с почетка понашала као отмена светска дама и, као из дуга времена, разгледала је ситне ствари н богаге украсе, којих је бпло доста у собн овога имућнога лекара... Најзад, као да дођоше и настуни клеп•гомаиије, јер лекар чпсто са задовољством оиазп, како гобиођа склонп са стола мали рам окићен брплпјаптима и другим драгим камењем, у коме је лекару ноклонила своју слику нека његова богата нацијенткпп.а. Затпм нестаде и златног притпскача за хартпју. .Текар приђе младој госпођп, опппа јој бпло, иромерп главу и загледа јој се у очн. Она није скидала поглед с н.ега, алп му је скпнула златан сахат п ланац н брижљиво га етриала у џен. Лекар се чпнпо, као да. то не онажа. Кад еу сс онрашталп, гоенођа је, као што <!С пристоји, нзпшла папред, а. муж се тужпо иајкао доктору: Ето впдите, ето виднте, како је то све страшно... снрота жена, ах сирота моја жеиа ! Лекар је покушао да га теши, а он је завршио: Молим вас, сад ове ствари не смем од њедпратп. она би иред вама пресвпсла од стнда, п рчајања... али ја ћу вам већ то све нослаг пре, а ујутру ћу вас н иосетнтн. Лекар је за н.има климао гдавом; -зампслпо се и рекао: — Интересантан случај! Одмах је затнм сео, да нрпбележн прве утпске тога ннтересантног сдучаја.

Он га је и нЈшбележио, и дуго га је памтио, јер ни младу болесницу, ни забрпнутога мужа, нн свој сахат и ланац, ни рам у бриљантима -није никад више видео. Ј. У.

Како ее живи на галијама Иитање озамени шиљања, на радове на галијама и иа шиљање у колонпје затварањем у тамнице у метрополи, решено је у гцшнцппу у Француској и опстанак пенитенцијарне нумејске колоније постаје већ сад ствар времена. Резултати пенитенцијарног система, који је постајао до сад нису оправдали наде које су ту нолагане, како са гледишта поправке радника на галијама. тако н (• економске стране. Леон Монселоп. аутор занимљиве књиге Еа Ва§-пе е11а Со1оП18а1;10п репа1е еп Моиуе11е-Са1ес1оп1е овако одређује савремене галије. Галије немају ни мало ону мрачну Физиономију која је се очувала у нашој памети од утисака добијенпх у РомФору и Тулону: нема више оннх страшних ћелија, од којих су и данас осталп примери у РомФору п у којима је људско биће постајало дивл.п звер; нема више оних узвика бола н гнева, ни оног отимања. Осуђеник Није више онај одвратни предмет кад су се плашљиве женске крстиле кад га виде, он има одређеп ноложај у свсгу. он има привилегије, права; он тражи да. му се даје оно што му држава одређује, (1Н прпма плату као солдат. Краће ]>ећи осуђеник на галнје иостао је у наше доба личност, државни иенснонар потпуно као инвалид коме се дају потребне стварн па п Дуван, под условом да чисти дворитпте и врт само с том разликом што иивалид није опасан и што се може отератн ако новреди и])авпла, док је галнјаш опасан и није могуће оставити га без дуасности, за то се ирема њему лепо понашају, да бн га колико је могуће учинили пештетннм, нарочито од оног времена како су укпиуте све принудне мере за рад.' ( Ево како нрича Жан Карол о каледонској галнји коју описује вј)ло опшијшо. Право говорећи, кад би рад галнјама и бпо окружен свнма оним строгостнма, које сам ја очекивао да виднм, и онда, каледонска клима, сама по себи, свела бн их на ништа. Нод тим чудним небом где је снротнња, само наравствено зло, могло би се нроћп без свега, само да се не гладује (а галпјашп добпвају довољну храну. И они који су навикли па раскош брзо се одвнкавају од сваке угодности. Да. ннје етидљивости моглп бп ићн голи. Суице Каледоније греје али не нече. Та је колонија једна од великих реткости, које су слободие од свих болести које су својствене жаркнм земљама. У њепој постојано суиој атмосфери епидемпје донесене с пол.а, брзо постају безонасне. Вода је у њој одлична. Ннгде саи тако не освежава као тамо. Пема умора од кога се не би човек опоравио после кратког сна. Да нема јутарње росе могло би се битн и без крова. Леиота дана, чудна мекота ноћн, донуштају да се непрестано одржава вентилацнја у становима тако да је н пајиовнја каоарна у Француској иездраво место кад се упореди са етановима, у које смештају раднике галијаше.