Policijski glasnik

СТРАНА 24

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСПИК

зикантпма, пошто оам наппно уображавао да је то музикално друштво еаотављено пз персонала чиновника или тамничког надзора. Али како сам се зачудио кад сам дошавши па кокосово шеталиште, Ј -де цела Нумеја пзлази да ужива у вечерл.ој хладовини видео да је Филармоничка Фаланга, којој је оставл.ено да умекшава нарави колоније, саставл.еиа из „ирестунног елемента.® Програм концсрта био је штампал у новинама. Свирале су се старинске ствари од Обера и 11| )1 Ј.атокског. НоЈ-ледајте канелншса, рече мп мој Л[»уг. То је блвлЈП свештеник, меломан, лутор пекпх драторија и многих наспља 111 П1Ј'ОЧЈЈе. И долста тај свештеник био је очувао локе професионалне геСтове, правдајући тако п под ллврејом 1'алијаша пзреку: Тп ез .чассЈч1о8 1П аеСсгппт! Ол је госнодарскл махао спојом катгелничком палнцом, бацајућн <•■ времена на време иогледе лево п десно. После сваког одсвираног кбмада музикантп су седалл, ласлањајући се на балустраду кпоска у пемарл.лвпм нозама уморнлх уметллка. Обично слушаоцп на тпм концертима уздржавају се од сваког пзраза одобраваи.а плл нс одобравања. По свему како се влдл код те гослоде муалканата нлада добровољна длсцлплина, која црле своју смагу у ооећан»у корпораг IЈвлој' достојанства. Ако пх п нрате два, падзорнпка то у томс треба гледатл пре церемоппју лз наг.ллс него опрезност. Као онрезнос.т то бл било см.ешио јер шта би значили та два надзорллка поред нвтрдесет галлјаша па друму, поред морске обале но мрачној иоћп. То исто може се казати и о сЈЛЈма војиим надзорниЦима којп имају да чувају осуђене, који раде на путевпма ллп у рудницима. Један надзорнлк долази па тридесет радника галијаша, те у таквим условлма иокорност галијаша мо.а.е се објаенпти само п.пховом добром вол.ом. Побупа бпва врло ретко а и зашто да се бупе каД могу блтп нрлблпжпо задовол.лл својим положајем. Кегства блва,ју за то гпто по неки впЈне воле гла.дну слободу него сит.о ропство. Најман>е пма бегупаца међу музлкаптпма. Често се лзмеђу музиканата н об|1азовапог друштва ствара извссна веза, а, пма их међу н.има н таквих па које нокааују као на Хероје сгЈтев гавзЈоппеЈв, који стварају интлмио иозпапство с Пум ејап кама.

ПОУЧНО ЗАБАВНИ ДЕО и*Д Е Т Е 11||Имоветка Ришпенова I. Г)И.но је то на једиој малој стапицн жслезллчке лруге Парлз—Лијон. Са омалова,асеи.ем довикну кондуктер сап.ивим нутпицпма пме стаппчипо: „Сеит-Фелислап-днМон, — један минут!« Затпм одјурп влак с јасном тутњавом дал.е п одмах. сс пзгуби у једном тунелу, као да се стлдно, што се ааустављао због такве слтиице.

Госнодин и Ј 'оснођа Нсрдп блли су јединп чиновници ове станице. Ои се називао „ШеФ станице"; његова се жена озлачавала скромније као „Чуварка пруге с< . Имали су сииа отприлике од две годигге, имепом Емил или Мило, како су Ј-а називали од миља. Мали је дечко био сва срећа, сва радост својих добрих родитеља, а нарочито се госнодпл Фредерик Верди пеобично ноносио својим сином. Једнога јутра новеде „игеФ станице® по' своме обичају на носао и сиичића, да се у кратким одморцима са њиме поигра. Мило је био веома до.бар; за све време пије се гги једаниуг занлакао. А кад се Верди, да би га забавио, епусти па земл.у II поче четвороношке да иузи, емејало се дете као лудо и миловало је лице очево својим прљавим ручицама. Срећан отац бљештао ј<; од среће и довикивао Милоу смејући се: — Хајде, хајде невај мало! Малиша поче да кукурече, као млад иетлић, — било је да човек нукне од смеха. Верди заборави гга све непроспаване ноћи, које му је синчић већ био изазвао, п млшљаше само на лријатпе успомеие, које је то дете оставило у л.еговој намети: гта прво смешењс, прво в тата к , на нрво нљескање ручицом, на лрви корак, укратко, иа, све бапалне ства.ри, које е.рцу родител.ском изгледају увек тако нове и изванрсдно лене. С|)'ећан и пресрећан комепдијаЈлло се ои п ваљао по трави ка.о какав стари иас, који хоће младо кученце да одржи у добром расЈ 10ложен>у. — Мпло, уппта оп, иодражавајући јогп нера.звијен говор детињи, — како цини зелезггица ? Мило отпоче тамо амо трчати на својим слабачким и јопг неуким пожицама, и викаше, разрогачивши очи л иадувавгии образе: »Фу-фу, Фу -Фу! (< Нема сумње! То је било, бар ло мпшљењу Вердијевом — вергго нодражаван.е шума, какав пропзноди железнлца. Отац пе могаше од емсха п уехићсн.а да ,гође себи; то је он Милоа научио, као гпто ј \ ч је лаучио и да иодралшва маукал.у мачкином, да угаси свеће, да наљути панаЈ'аја тстка Атгииог, која је стагговала код њих, — п стотину других духовитнх ствари. Али еад се појави госпођа Марија Фердл са заставом ; она затвојш обе баријере на месту, где су шине нресеЦале друм, и погледагие према тупелу. — Иде ли већ брзи воз? нитао јс Верди којега су шине раздвајале од 1вегове жеие. — Да, сад ће одмах бити ту. Обоје ослуигаугае. Одмах затлм покул.а густ облак беле наре из тунела. По гаипа.ма, које су Дрктале, јурио је „експрес" као бесан. — Мама, мама! викну Мило, који га је видео како јури. При том се оте из очеве руке п отрча, подражавајући железницу: »Фу-фу, Фу -Фу!" Одједном проеече ваздух ужа.са,гг двогуби врисак; дете је натрчало на ггругу. — Мило! За гЈмс Божје! Мило! — Фу-фу, Фу -Фу ! узвикивао је малп све јачс. Као муи.а лролете воз л оде дал.е, смап.ујућп се све внше и влгпе.

Па три корака од лру1'е лежало је \ крвавој локви унакажено тело Милово. II. Огац и мати подигоше малишу и одггелЈе га у кућлцу. — 0, Боже, Боже мој! узвикну Вердн таким гласом, којп изгледаше, Као да већ вигпе гге долази из човечјега грла... Госпођа Марија је јадиковала, плакала, јецала... Али кад онази, како је п.ен муас дохватио револве]) н наслонио га на својо чело, она екочи једним счсоком до њега. — Не, не! То не! Само то пе! вриеиу она, и извагг еебе од улгаса, оте му оружје. Огг јој нусти револвер, п обоје с.е сруЈлигае, гласно јецајући. Али наједанпут дохвати Фредерик Г.ср 1.л своје орузкје поново и викну: — Ама, остави ме... ја сам свему крив ! Требао еам да Ј-а задржим... нисам га требао ни изводити на пругу... Ја, ја сам крнв! Ја сам несрећлик! Пусти ме! Онн су, уз дпвл.у дреку, покушаиали да једно другом отму револвеЈ). — Немој, немој, немој! Ах, молим те Фредериче! преклин.агае млада лсспа. Кво те на колепима молим, лемој ее ублти ! Али је он лије слушао. ...Не убијај се! 0, Болсс, шта дачипим еамо да се не убије?! Дај ми каКву спа,сопосну мисао, о Поаге мој! Верди је, пајзад, пусти; изгледало је, као да јс био напуСтио своју страховнту ттамеру. Али у то осети он под логом некакав мек предмет, и срце му се расцепп, кад Ј'а виде: то беше прва ципела Милова — једна црвеиа вунена ципелица, дуга као ирст. У својој борби са Маријом оборио је он са полице. Е ту се није мот-ао вигае уздрлгати; лојури орману и извадн одатле куинскн нож... — Фредериче, Фредериче! викада је жена, кад је видела, да је поумио себи грло пресећн. — Остави! Остави! Чуј ме!.. Треба. онда све да знаш... Ти ниеи ппгата, изгубио, нигита!... Млло иије ни био твој сигг! III. Човск ее окрете. П ојч; му заклецаше, као да му се лаједаллут сругало тсров па, раметта. II ож му иеклизну из руку. — Шта... гата кажега то? — То нпје био твој син, кунем тп се, добри мој Фредериче!... Он је био слп... — Јаднице! II узвикнувгаи то дохвати ВеЈтди револвср, пјто лежапге гта земл.и и оиали на своју лс.елу. Па онда изјури као.луд из собе, поред своје свастике Ане, која се баш сада, враћаше из села. — Аиа, Апа! викну загулгљивим гласом. Марија, која .јс била смртно Јтан.епа, — Послс годлле дана... или гиест месецп... или кроз неколико недел,а... кад будс мало заборавпо... рећи ћенг Фредерику... јс лн, сеетро, — ти ћеит му рећи ?... да нпјс било пстигга... ијто сам му казала... да је Мило... ипак био његов спн... као што зиант... н као глто зна добри Бог... тсојн ми је улио мисао !... То је било једппо средство, пиаче